Znamo za jadac (3. epizoda)

„Na internetu može da se nađe sve i svašta“, izgovara kao zaključak frontmen benda koji možete da poslušate ako ničim izazvani ukucate na Tjubu „Trideset“ ili „O tebi“. On je ujedno i u ulozi voditelja emisije „Bunt Rok“ zbog čega neću prestati da ih prozivam sve dok u sledećoj sezoni ne dovedu nekoga za koga zaista možemo da kažemo da je roker, a da se Muzej rokenrola u Zaječaru ne uruši još pre nego što je udaren temelj.

Iz teksta u tekst nalazim potrebu da se pravdam što imam ovakvo mišljenje, pa ću naglasiti da nemam ništa protiv Borisa Bakalova, čak smo se i upoznali na Lejk festu u Nikšiću pre neku godinu. Delio sam smeštaj sa celim bendom, a oni nisu ni znali da sam overio u jednoj od soba, a kada su me videli, ljubazno su se izvinili zbog buke i ponudili me kafom. Dakle, siguran sam da je on u svom privatnom životu, koji se ne prikazuje na RTS-u svake srede u 21:50, zaista roker i da ima staru majicu AC/DC koju nosi kad ide u šljivik, ali njegova muzička karijera nije reprezentativna za ovakvu vrstu emisije gde se, navodno, promoviše alternativni zvuk i rokenrol.

Sve ovo govorim zbog uvodnog dela treće emisije „Bunt Rok Festivala“ u kojoj Branka Glavonjić i on raspravljaju, čitajući sa kartica, o promovisanju mladih rokenrol bendova, upoređujući to sa vremenom osamdesetih i devedesetih, da bi Boris izjavio kako su „te neke velike korporacije počele da uvode tu neke restrikcije“ i kako internet više nije mesto gde bendovi mogu da se promovišu, pa onda sledi zaključak da je emisija „Bunt Rok Festival“ pravo mesto za ostvarivanje ove ideje, jer na internetu može da se nađe sve i svašta, pa i pesma o devojci koja ne želi da ima trideset. Realno, da nije interneta i autoplej opcije na Tjubu, kada bi 6,339,417 (i rečima: šest miliona trista trideset devet hiljada četiristo sedamnaest) ljudi poslušalo pesmu „O tebi“? Dajte, ljudi, nemojte nas ložiti, znamo za jadac!

Ovaj uvod sam progutao, jer je nakon njega usledio nastup benda „Crveni Karton“, sa kojim sam radio intervju za „Muzički Džep“. Iako nisam neki ljubitelj ovakve vrste panka, neizmerno cenim i poštujem iskustvo i rad koji je ovaj bend uložio u svoju muziku. Dovoljno je da pogledate spisak gradova i lokala koji su overili svojom svirkom, pa da zaključite da vam nije potreban RTS da biste se probili na sceni. Najkorisniji deo emisije je onaj posvećen razgovoru sa Stevanom Pavlovićem, gitaristom benda, i prikazivanju njihove karijere i iskustva koje oni imaju kao pank rok bend iz Kruševca koji se izborio za svoje mesto na centralizovanoj domaćoj sceni.

Vođen iskustvom iz prethodne emisije mislio sam da će nakon ovakvog otvaranja uslediti niz kvalitetnih bendova i nastupa za pamćenje i da ću još jednom morati da skinem šešir i ukažem poštovanje ovoj emisiji, ali desilo se sve suprotno od toga, desilo se ono što potajno priželjkujem – opet sam bio u pravu, što me raduje na ličnom nivou, ali me ni malo ne čini srećnim što autori jedne ovakve emisije imaju tako malo sluha za dobru muziku. Hej, vi RTS borci za rokenrol scenu, plaćeni iz budžeta novcem građana, hvala vam na vašem radu, ali znamo za jadac!

Ako iko od članova takmičarskih bendova ovo čita, predlažem mu da stane već ovde, jer u ostatku teksta neće pročitati ništa dobro o sebi i svojoj muzici (osim možda Saboraca). Ova emisija je bila ubedljivo gora i od prve, tamo je makar „Aleja Velikana“ zazvučala drugačije, pa čak je i traljavi „The End is Near“ interesantniji od tri benda koja su prikazana u ovoj emisiji. Verujem da autori „Bunt Rok Festivala“ nisu razmišljali o kontraproduktivnosti svoje emisije, jer ako su ovo bendovi koji, po njihovim rečima, zaslužuju promociju i podršku, onda je bolje da se svi lepo prebacimo na elektroniku ili da rezervišemo mesto u separeu nekog od IDJ klubova. Ako ovu emisiju gleda bilo koji mladi muzičar i pomišlja kako i on želi da ovako svira na RTS-u, da bi ga gledali njegovi mama i tata (koji su pred razvodom), „Bunt Rok“ je već uzeo maha. Ako je do ove emisije, imaćemo čitavu generaciju užasno nekreativnih pozera koji će rasterati svaku buduću publiku.

Dovoljno je da poslušate „Centipedes“ pa da se uverite koliko „Bunt Rok“ greši u izboru bendova. Kapiram da je jedini pravi razlog što su se pojavili u emisiji to što su iz Loznice, sigurno je prijemnik u prošlu sredu pikovao povećanu gledanost iz ovog kraja; klasično su se okoristili jednim srednjoškolskim bendom zarad svoje gledanosti i izgovora da su „učestvovali bendovi iz cele Srbije“. Ovi klinci su zaista deca i sjajno je što provode slobodno vreme svirajući i družeći se na ovaj način, ali ovako nikada neće skapirati koliko im je muzika bezvredna, nepotrebna, dosadna i glupa. Iako su iznikli iz kaver benda, oni i dalje zvuče kao da sviraju obrade, nijedan deo pesme nije originalan, a tekstovi su im kao da su ih prevodili gugl translejtom od svojih uzora. Takvih bendića ima i previše, a ako baš žele tu karijeru, neka obrate pažnju na čačanski bend „RNDM“, koji je zahvaljujući njihovom producentu doživeo uspeh i ogromnu fejsbuk podršku, koja se potpuno urušila nakon što su izgubili prava nad prethodnim imenom „Random“. Ako žele da budu srednjoškolski boj-bendić koji će im omogućiti malo popularnosti, veći ego i mogućnost za peting posle svirke, neka uče od onih koji su već postigli sve to, ali neka ne nasedaju na podvalu da je to bunt ili božemetesačuvaj rok, jer nije, a teško da će ikada i biti u ovom svetu, makar dok RTS ne postane MTV.

komentar 02

Da ne bude da je moja reč najvažnija, evo malo jutjub komentara podrške iz Loznice za Lozničane.

Za bend „RAMPA“ je možda već kasno, jer oni su previše uložili u svoju „autorsku“ muziku i sada je jedini izlaz da prekinu sa sviranjem, skinu sve albume objavljene na „Super mesto bez šećera“ i posvete se ozbiljnom slušanju muzike. Sa obzirom da su iz Pančeva, ne mogu da kažu da nemaju od koga da nauče, jer dovoljno je da poslušaju „Buč Kesidi“ ili da pitaju „Ljubičice“ za savet i verujem da će im to biti dovoljno da uvide u kojoj su zabludi. Istina, to su isto klinci, sviraju bolje nego što se to očekuje od nekoga njihovih godina, pevač stvarno ima vokalčinu, imaju kvalitetnu opremu, a i spot za pesmu „Sam“ im je vizuelno prilično dobar (iako je krajnje dosadan i neoriginalan), ali očigledno je da nemaju ideju ili makar jasnu svest šta rade. Mislim da prvo pitanje koje bendovi moraju sebi da postave je o čemu je ova pesma? Super je kada nešto nastane iz džemke, na to se lako nalepi neki stari tekst i eto stvari od 3-4 minuta koja uz jedan solo i malo kraći uvod može da postane video-singl, ali nameće se pitanje čemu? Zašto bi iko ikada napravio ovakvu pesmu i još je sa puno sigurnosti i volje svirao drugim ljudima, a u najgorem slučaju putovao od Pančeva do Beograda, sa sve opremom, kako bi svirao u emisiji „Bunt Rok Festival“? To se zove traćenje potencijala, jer da ova emisija ima imalo smisla, „RAMPA“ ne bi prošla ni početnu selekciju, ni rampu na parkingu studija. Da, internet i napredak tehnologije su omogućili ovakvim bendovima da postoje i objavljuju svoju muziku, ali RTS nikako ne bi smeo da im pruži pažnju, jer je apsolutno ne zaslužuju. Pored krajnje nezanimljivih aranžmana i muzike koju ćete čuti u drugačijim varijacijama čim uključite „S radio“, tekstovi su im najveći problem i u njima se vidi koliko su pesme šuplje i nepostojane. Tu nema apsolutno ničega što bi privuklo pažnju i bilo vredno slušanja, jer te pesme ne govore ni o čemu.

Besmislenost tekstova nas dovodi do pobednika treće emisije – „Lion Haze i Saborci“. Prilično sam se obradovao kada je u najavi rečeno da se Lajon Hejz bavi repom od 11 godine i da će sada sa bendom da izvede pesmu „Manifestacija“, verovao sam da je za sve te godine čovek ispekao zanat, ali ispostavilo se da je jedini verodostojan stih u njegovoj pesmi onaj koji kaže da „mozgom nije izašao iz vrtića“, jer ne sećam se kada sam poslednji put čuo đetinjiji rep, nešto toliko prežvakano i bušno sa svih strana da se zaista pitam da li ovi ljudi slušaju išta drugo sem sebe. Da stavimo po strani to što su pobedili, ništa drugo se i nije očekivalo u ovakvoj konkurenciji, plus kostimografija oko koje su se potrudili je značajno pomogla da se ublaži manjkavost pesme, ali stvarno ne mogu da shvatim koncept emisije „Bunt Rok Festival“ koja u jednoj epizodi dovede Smoke Mardeljana, a onda u sledećoj za pobednika biva proglašen izvođač koji se istripovao da je reper samo zato što može dovoljno brzo da izrecituje svoje tekstove. Lepota repa je u lirici, u zvučnosti reči i melodijama koje određeni glasovi daju kada se spakuju u celinu, što je posebno izazovno u slučaju srpskog jezika. Pesma „Manifestacija“ je primer za odsustvo svih karakteristika dobrog repa – loš tekst, nikakav flou, neubedljiva priča. Ako se RTS diči promovisanjem kvaliteta, kako je onda moguće da je u program pušten tip koji, bez imalo blama, izgovara: „gde žive meni dragi ljudići“. Ljudići?! LJUDIĆI!!! I ‘ajde da obratimo pažnju samo na taj deo i upadljivo ispadanje iz bita dok lomi reč „buržoazije“, što valjda daje za povod žiriju da okarakteriše pesmu kao angažovanu (o čemu bih morao ceo jedan tekst da ispišem da bih objasnio kolika je ovo uvreda za bilo koga ko zaista piše angažovane tekstove). Ako znate za jadac, onda znate i da ovo nije dobar rep.

Gostujući članovi žirija su u ovoj emisiji bili pravi artisti u žongliranju izjavama i političkoj korektnosti, a zahvaljujući komentarima Miroslava Miše Aleksića konačno sam shvatio kako iko može decenijama ne samo da sluša Boru Čorbu, nego i da svira sa njim. Odgovor je u tome da je on zapravo gluv, pa to objašnjava zašto mu se sviđaju svi bendovi koji su nastupili.

komentar 01

najbolji komentar na Tjubu

Drago mi je da su Maja i Vukašin znatno slobodniji u komentarima, a to posebno važi za Vukašina koji je u ovoj emisiji govorio baš ono što ti bendovi moraju da čuju, jer nakon njegovih reči više nemaju izgovor da im niko nije rekao u čemu greše. Ne bih se složio sa njegovim komentarom za „Saborce“, jer oni su razlog što ova emisija nije bila totalni promašaj, ali sve više poštujem njegov stav, jer ovakvim bendovima ne treba tapšanje po leđima i komentari „bravo, svaka čast“, a sigurno nisu zaslužili promociju i podršku, pa u celom ovom fijasku neko mora da kaže – hajde da se ne lažemo, znamo za jadac.

____________________________________________________________________________

P.S. Slobodno komentarišite tekst, ne morate da ostavite pravi mejl, niti će vas neko cimati zbog toga, fora je da komuniciramo javno o rokenrolu.

PP.S. Ako vam se sviđa kako pišem o muzičkoj sceni, možete da me podržite preko Patreon kampanje, novac trošim na ploče, albume i ulaznice, čime dirketno podržavam kvalitetne autore. Velika je pomoć i ako lajkujete stranicu ili podelite tekst koji ste pročitali, jer i od vas zavisi koliko ljudi će čuti glas alternativne rokenrol kritike. Ako vam se tekst ne sviđa, imate pravo da prokomentarišete i ukažete na greške ili me jednostavno popljujete. Hvala vam na vremenu i čitanju!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

banner-free-download