Završnica Arsenal festa 08

Poslednjeg dana festivala hteo bih sve! Valjalo bi smuvati neku klinku, prošetati po gradu, poviriti u muzeje, pa i obići Šumarice i izgustirati spravu u čast palih boraca. Lajka se već združio sa svima iz kampa, od jutra je u kanalu sa onom ekipom, nije ni išao na festival, sasvim lepo se provodi ovde. Kaže da ta ekipa dolazi već 5-6 godina, a svakve godine su sve bolje organizovani, donose ozvučenje i žickaju kintu za pivo, a posle sav taj alkohol dele sa celim kampom. Počinjem da ih gotivim jer sa zvučnika puštaju najrazličitiju muziku. Jutros su nas peglali sa „Da l’ si ikada mene voljela“, a posle toga je išla klasika, pa neka vikinška muzika, a sad Bjesovi i Blokaut.

20180623_183950

kamperski saund sistem; foto: A. Kane

U parku ispod kampa održava se izložba fića, očuvanih „Zastavinih“ vozila koja nisu propala kao fabrika, nego ih vlasnici i dalje voze i pimpuju kao za „Need For Speed“. Sunce je svima vratilo volju, kamperi suše stvari na ogradi stadiona, a onda se izležavaju na travi. Neki ulični psi su se uvukli u kamp još juče i sada ih svi maze i hrane. Uvek onaj najmanji pokušava da zaskoči onog najvećeg, a uz ska ritam pesme koju su pustili iz kanala, to izgleda urnebesno. Upozoravaju me da su panduri na ulazu u kamp, ali da nisu agresivni i bezobrazni kao oni na „Hilz Apu“, ne zavlače se među šatore i ne pretresaju kampere, već su tu na ulazu, za nas – zlu ne trebalo.

20180623_184027

uspomena iz kampa; foto: A.Kane

Lajka me zove u svatove, kaže da će neki tip iz kampa da zaprosi neku curu i da svi idemo u pohod. Navaren sam do kartona i sve mi je smešno, pogotovo kada mi jedna od kamperki okiti rever plastičnim cvetom. Basista benda „Navy ne obećava“ je izabran za popa, dever je tip koji se tetura od pića, a stari svat je matori alkos koji pokušava da umiri svatove šmirglavim glasom. Mladoženja se predstavlja kao Buca, on je jedan od organizatora ovog skupa u kanalu. Lajka udara dvojku i povorka kreće, pevajući „Danas majko ženiš svoga sina“. Vrištim od smeha i mašem šeširom, scena je nadrealna kao u nekom Felinijevom filmu, oni napred su ozbiljni u nameri, a mi nazad i dalje ne verujemo šta se dešava dok se provlačimo među šatorima do mesta gde je mlada, koju zatičemo zaprepašćenu gomilom pijanih ljudi koji su došli da je vode. Pop urla da se svi smire i pita mladence da li se uzimaju, dok neko mladoženji u usta doliva vodku na kvarnjaka. Posle crkvenog ide građansko venčanje, sve na istom mestu, samo je matičar neki tip koji se našao tu da izrecituje pesmu o Milici koja gleda u zelenu travu. Mladenci se ljube u obraz i svi se vraćamo na žurku u kanal, kao da se ništa nije desilo.

arsenal 03

finalni program Arsenal Festa 08

Provaljujem da je već vreme da krenem na festival, ali uvek se čeka nešto, treba završiti pljugu do kraja, proveriti kartu i pare, zatvoriti šator i namestiti šešir, sačekati da li će još neko ići, pa kad neće, onda ljutito juriti ka Arsenalu jer nastupa Nemesis, današnji „Pobednik Bunta“. Srećem neku milanovačku ekipu koja me odvlači na po jedno, naljutiće se ako ne posedim sa njima, gde žurim kad su to bendovi koje ionako mogu da čujem svaki dan. Ne mogu da im objašnjavam da nije u tome stvar, došao sam na Arsenal baš zbog ovoga, a mrzim da prekidam svoj trip zarad drugih, no ipak ispijam pivo i na brzinu prepričavam pljusak i događaje u prethodnih mesec dana od kada se nismo videli.

Naravno kasnim, sada već na „Organizam“, iako sam zbog njih i žurio da stignem na vreme. Drogiram se njihovim debi albumom „Intergalaktički Cirkus“ još od njihove svirke na Zapa barci, ali i dalje ne nalazim način da objasnim sebi šta je suština ovog benda, šta je to što ih čini jedinstvenim kao neki endemski živi organizam. Oni već naveliko snimaju drugi album sa kojeg izvode nove stvari kojima još uvek ne znam imena, ali ih pamtim po osećaju i doživljaju.

Kao i prvi put kada sam ih čuo u pokojnom „Retru“ u Gornjem Milanovcu, znao sam samo da je to nešto neponovljivo i potpuno drugačije od svega što sam čuo do sad. Tada ih nisam voleo kao sad, jer je moje nerazumevanje bilo još veće, ali nakon gomile svirki na kojima sam ih slušao, svih onih singlova i spotova koje su izbacili, definitivno sam siguran da je „Organizam“ nešto jedinstveno na našoj sceni. Vidim da nisam jedini koji ne može da prodre u suštinu „Organizma“, ali nisam baš toliki debil da ih poredim sa „kasnom Ribljom Čorbom, Nervoznim Poštarem, Van Gogom i Nevernim Bebama“, kao neki tip u recenziji na City Magazinu, ali ću mu odgovoriti na pitanje ko se nalazi u publici ovog benda:

organizam

Svemirski Organizam

Osim mog šešira, bila je tu još gomila ljudi različitih profila koji su već skakali kada sam se ja progurao do bine. „Organizam“ je naveliko rokao, a ja sam instant bio uvučen u njihov zvuk i mogao sam samo da se prepustim tom putovanju. Iako članove ovog benda srećem već dugo, ne mogu da kažem da ih zapravo poznajem, jer oni ljudi koje srećem van bine nisu isti oni koje vidim kada su na sceni, potpuno predati muzici koju stvaraju. Basista Šćepanović je bio obučen u neku svemirsku odeždu sa neshvatljivim rukavima, a na Bugijevoj majici je treptao bit pesama, kao na Vinampovom ekvilajzeru. Ivan, njihov frontmen, držao je čitavu scenu pod nogama, rokajući obučen u crno, u bretelki koja je otkrivala da su njegove ruke zapravo ljudski udovi, a ne neki kiborg nastavci koji mu omogućavaju da tako virtuozno slaže linije na gitari, kao onaj taping iz „Šerpasa“. Ne vidim bubnjara, ali osećam i čujem njegov gruv koji lansira u stratosferu. Bend završava sa „Hjumanom“, meni najmanje milom pesmom, ali u ovom trenutku je obožavam, jer je jedina cela koju sam uhvatio na njihovom nastupu te večeri. Ska ritam nas vozi pa poskakujemo okolo, zbog čega pomislim na onog kera iz kampa.

organizam 2

Ivan Bošković; foto: Organizam fb

Još malo pa deset, a ja sam već naoštren ko gramofonska igla, spreman da se zavrtim uz svaku muziku koju mi pustiš, samo ako je dobra. Loša i njegov „Plavi Orkestar“ ne bi mogli da me pokrenu ni da sam pijan i star, pogotovo što u isto vreme kreću „Strejt Miki end d Bojz“. Garden se popunjava, svi bismo da uberemo iz ove bašte, a pakleni trio se zahuktava od starta. Hoću da nadoknadim one prethodne dane koje mi je sjebala kiša i oduzeo umor, pa ne prestajem da se guram među ljudima sve dok mi ne spadne šešir.

Obožavam muziku koju stvaraju Miki i Bojzi, ali prevše su mi daleko, fali mi onaj osećaj sa svirki gde sam stajao na istoj ravni sa njima, gledajući ih u oči dok urlaju da je ovo muzika. Ubeđen sam da su to jedine svirke gde možete da čujete ovaj bend u originalu, jer njima ne treba ograda i dva metra praznog prostora, oni najbolje rade kad osećaju tu energiju od publike, kad izazivaju i prave tenziju, kad su toliko blizu da osećate kako vas prska znoj sa Mikijeve kose. Svima koji ih nisu čuli u takvim uslovima preporučujem da ovaj vikend odu u Milanovac, u klub Ljubitelj, jer ove subote Miki i Bojzi će zapaliti baštu, a to znači da će stajati pred publikom, na istom platou, bez ikakvog obezbeđenja koje smiruje pomahnitale strasti, bez ikakvih ograda da ih dele od publike koju pokreću.

enter shikari

frontmen benda Enter Shikari i mistični instrument iz budućnosti

Enter:Shikari“ je bend za koji nikada pre ovog festivala nisam ni čuo, a na njih mi je skrenuo pažnju Mike Stankovich, jedan od novinara PRIS-a, čije sam objave o ovom bendu čitao u danima pre festivala. Bio sam jedan od onih koji je podigao ruku na bubnjarevo pitanje ko ih sluša po prvi put.

Iako su imali prilično ubedljivu svirku i jako energičan nastup, ispraćen jednim bačenim brusom iz publike, nisam osećao da je ovo muzika koja me radi i zapravo me je najviše interesovao čudni instrument u obliku SF kompjutera koji su držali na sceni. Nikada do sada nisam video da se neko koristi takvom napravom, a kada ju je pevač okrenuo ka publici, video sam na njenom ekranu onaj radarni skener, kao u igricama. Ali i uprkos tome, brzo mi je dosadilo da ih slušam, jednostavno me nije radio taj miks elektronike, tvrdih rifova i promenljivog emo-grol pevanja njihovog frontmena.

Umesto toga odlučio sam da obiđem sve štandove i zavirim u svaki deo festivala, pa sam tako udisao sprej u „Ultra Energy“ čilaut zoni dok sam iščekivao da li će popraviti jedan od automata sa onim starim seginim igricama, probao sam skoro svaku poslasticu u ponudi sa štandova, zagledao sam izložene artikle za prodaju na drugim tezgama, umalo sam overio od Vi-Ar ski skoka, a na kraju sam čak pristao na šišanje za dva viskija. Dok me je batica iz „Britve“ sređivao makazama, Enter:Shikari je i dalje pržio sa glavne bine, tako da sam mogao da ih pratim dok sam uporedno slušao frizerske priče o mušterijama koje je imao do sada.

Bio sam sveže ošišan, sa mirišljavim mat gelom u kosi, spreman da se proguram u prvi red i poklonim Skaj Edvards, liderki benda „Morcheeba“, ali ubrzo sam shvatio da nisam jedini sa istom idejom. Bilo je nemoguće približiti se bini, pa sam bio sasvim zadovoljan kada sam se izborio za sredinu, na nekih dvadesetak metara odatle. Imao sam taman toliko prostora da mogu da se njišem i pripalim cigaru.

Bend nas je od starta uzeo pod svoje, ljudi su vrištali od trenutka kada nas je zapljusnulo svetlo sa bine, a sa prvom pesmom kroz masu je prostrujao Morčibin vajb; samo smo se prepustili. Slušati Morčibu uživo u Kragujevcu nije zvučalo nerealno samo zbog toga što je ovo Srbija, već zato što je ovaj bend iz druge galaksije, pa sam zamišljao kako su ovi iz Arsenalove organizacije morali da otvore neke portale i prizovu ovaj bend obredom. Morčiba dolazi iz nekog sveta gde je sve baršunasto i meko, njihova muzika vas mazi iza uveta i gladi po repu, pa čak i kada se Skaj slučajno zakašljala u mikrofon, to je zvučalo kao pesma.

morcheba 3

Ovaj bend je pre samo 15-ak dana objavio novi album, a Arsenal ih je vrlo pametno bukirao, jer Morčiba je jedan od onih bendova čije hitove znate, ali ne bi vam palo na pamet da možete da ih čujete uživo, i to po tako smešno jeftinoj ceni. Strpeo sam se do pesme „Otherwise“ kada sam pripalio singlić posebno odvojen za ovu priliku. Gitarista benda nas je pozdravio i rekao da miriše kao da pušimo dobru travu, što je bila živa istina, makar u slučaju moje kragujevačke šeme koju sam iscimao čim sam došao.

Skaj nas je milovala svojim glasom, a njena pojava je plenila pažnju, ali bez imalo vulgarnosti, već stilom i stavom. Prvo je nosila neviđeni mantil, a onda ga je skinula i otkrila izvajanu figuru pod crvenom suknjicom koja joj je savršeno stajala, što je bilo logično nakon što nam je rekla da je sama kreirala svoju odeću. Bio sam zaljubljen u nju, pretpostavljam kao i 90% publike, njeni pokreti, glas i nastup su me zanosili. Kada su završili prvi set, urlao sam do iznemoglosti dok se nisu vratili na binu i odsvirali jednu laganiju stvar, samo uz klavir i vokal.

morcheba 2

Iako sam je istinski voleo tokom koncerta, izgubila me je onog trenutka kada je uključila kameru i pustila lajv prenos na Instagram. Nisam oduševljen ljudima koji snimaju koncerte, ali apsolutno ne podnosim one koji idu lajv na bilo koju socijalnu mrežu, no mogu da razumem njen postupak, ali ipak ga ne opravdavam. Do tog trenutka, i pored hiljade ljudi oko mene, osećao sam da je ovaj koncert nešto intimno, nešto između mene i njihove muzike, a onda, kada se među nama pojavila ta kamera i vjuvovi anonimnih voajera, izgubio sam taj osećaj trenutka i jedinstvenosti, što mi je malo pokvarilo ceo doživljaj. Ipak, posle „Rome Wasn’t Built in a Day“ istopila se svaka moja nadurenost i mogao sam samo da se prospem po sunđeru u čilaut zoni.

morcheba

Nakon ovakve erotske masaže koju je Morčiba priredila mom telu i sluhu, bilo mi je nemoguće da se podvrgnem geng bengu Discipline, pa sam odlučio da se vratim u kamp i provedem ostatak večeri sa Lajkom i ljudima iz kampa. Iako me je grizla savest što neću čuti E-Play i Marka Luisa, tešio sam se da ovoga puta nisam na zadatku, da sam pošteno platio ulaz na festival i da mogu da biram kad ću da zapalim u kamp.

No, dužnost mi nalaže da ipak napomenem organizatorima da za sledeću godinu nabave malo više kanti za smeće, ako je moguće i u čitavom gradu. Pročitao sam od drugih da je bilo problema sa Jelenovim podvalama za majice, kao i cimanjima oko novinarskih akreditacija, što bi valjalo rešiti do sledeće godine. Najiskrenije zameram odnos prema „Pobednicima Bunta“ i potpuno nerazumljivo neotvaranje ulaza tokom Sanjinog nastupa (možda i u slučaju drugih?). Molio bih i one koji rade na rasveti da imaju malo milosti na mejn stejdžu i da ne upiru direktno u oči sve reflektore jer je na trenutke potpuno nemoguće gledati u bend, a sve ostalo vreme je prilično naporno, pa sam pola svirki proveo žmureći (što mi je u nekim trenucima jako prijalo). Što se tiče kampa, malo je podvala da tražite rezervacije i kupljenu ulaznicu na festival kada apsolutno niko ne proverava odakle ste i ko ste. Meni se zapravo ta sloboda i sviđa, ali se pomalo glupo osećate kad znate da ste vi kupili kartu, a da se neko samo uparkirao i ušao u kamp bez ikakve naplate.

Posle tri dana na „Arsenal festu“ mogu da tvrdim da je ovo jedan od najboljih festivala na kojem sam bio i siguran sam da ću i sledeće godine doći, ovog puta možda i poslom, a ne samo iz uživanja. Jedva čekam da vidim šta će sledeće da smisle i koje će bendove da dovedu u Kragujevac.

Ako mene pitate, pucaće sa ovog festivala još dugo.

*Ovaj tekst je deo triologije posvećene Arsenal Festu 08. Ostale tekstove pronađite ovde.

____________________________________________________________________________

P.S. Ako vam se sviđa kako pišem o muzičkoj sceni, možete da me podržite preko Patreon kampanje, novac trošim na ploče, albume i ulaznice, čime dirketno podržavam kvalitetne autore. Velika je pomoć i ako lajkujete stranicu ili podelite tekst koji ste pročitali, jer i od vas zavisi koliko ljudi će čuti glas alternativne rokenrol kritike. Ako vam se tekst ne sviđa, imate pravo da prokomentarišete i ukažete na greške ili me jednostavno popljujete. Hvala vam na vremenu i čitanju!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

banner-free-download