Vera u Nik Kejva

Tom Vejts, Nik Kejv i Leonard Koen. To je moja sveta trojka – muzičari koji su me oblikovali kao čoveka i napravili od mene ovakvog lika, navučenog na muziku, sa šeširom na glavi i slušalicama u ušima. Tom Vejtsa još uvek nisam čuo uživo, Koena sam propustio, nažalost zauvek, a Kejv je konačno došao, u najbolje vreme, kao da me je pitao.

Prošao je oktobar i jesen šušti oko Studenjaka, a ja već danima proživljavam to veče kada sam prvi put čuo njegov glas, glas kojim u pesmi „Jesus Alone“ priziva raspale džankije, kurve, probisvete, slabiće, svakog živog i sve mrtve. Ponavljam već godinama da koncerti nisu samo muzičke manifestacije, a Kejvov nastup u Areni je dokaz za to, jer nisam jedini koji je osetio verski zanos, njegova muzika nije samo skup nota i uigranih aranžmana, njegove priče nisu samo tekstovi koji se lako citiraju na socijalnim mrežama.

Trebale su mi godine da ga skapiram. Voleo sam i ranije po neku njegovu pesmu, ali njegovi albumi su mi bili naporni za slušanje, puni nekog čudnog nemira koji mi tada nije prijao. Trebale su mi godine da se nađemo na pesmi „Push the Sky Away“ posle koje sam krenuo retrospektivno da istražujem njegovu muziku, sve do benda „The Birthday Party“. „Let Love In“ je prvi njegov album koji me je potpuno očarao i koji i danas imam na plejlisti, puštam ga u posebnim raspoloženjima, u noćnim vožnjama tramvajom ili u jutrima kada se razvaljen dovlačim do kreveta. Onda je izašao „Skeleton Tree“ i ja sam pronašao onog Kejva koji mi najviše odgovara – propovednika koji dubokim glasom govori istine o svetu i životu.

nik kejv 3

foto: Danko Strahinić

Nisam od onih koji se lože na masu, izbegavam velike koncerte i gužve, pogotovo ako sam navaren, hvata me paranoja i ne mogu da se opustim od straha, padaju mi na pamet one pogibije u stampedima na rok koncertima ili teroristički napadi i pucanje po gomili, ali tada, u subotu 28. oktobra, među 15.000 ljudi, osećao sam samo blaženstvo što sam se našao tu, na toj misi, na tom obredu od dva i po sata koji me je provozao kroz sva sećanja u kojima Nik Kejv igra neku ulogu. Znao sam da su u publici moj bivši prijatelj iz Studenjaka, po neka od prolaznih ljubavi, kvazi kritičari i novinari bez uticaja, hipsteri koji snimaju ceo koncert, jedna devojka sa najlepšim usnama koje sam poljubio, dva Italijana sa kojima sam sutradan čitao poeziju u Poletu i ona, ona koju sam našao u Novom Sadu, ona u čijoj sobi postoji dušek na zemlji i prozor na krovu, ona koju nikada ne bih mogao da volim da ne slušam Kejva.

Ako vas zanima lista pesama, već su o tome pisali detaljnije na Heličeriju i Balkanroku. Ako vas zanima upoređivanje sa dosadašnjim Kejvovim nastupima, toga ima na Beforeafter-u. Nema istine o ovom koncertu, oni koji ga proglašavaju najboljim koncertom u životu sigurno su u pravu, jer njihovi životi to garantuju, kao što su u pravu i oni, doduše rekti, koji kažu da ih Kejv nije oduševio i da im se činilo da je sve preterano izrežirano, isto kao na svakom koncertu tokom turneje. Da, i to je istina, nije samo u Beogradu izvlačio ljude na binu i nije samo u Areni pevao „Into My Arms“ sa publikom, ali za mene to nije ni važno, jer baš u tom trenutku, baš dok smo skupa pevali, setio sam se jedne svadbe na kojoj su mladenci plesali uz ovu stvar i bilo je kao u filmu, ali bolje od toga, jer to je bio pravi život, i njih dvoje su se zaista voleli, i video sam kako mladoženja plače, i znao sam da su i sada u publici, i želeo sam im iz sve snage sreću u braku…

Tako mi je bilo za svaku pesmu. Iz stiha u stih vozila su me sećanja i sve ono što sam proživeo sa Kejvom kao saundtrekom života. Izrokao me je ovaj koncert do srži. Nije mi smetala gužva, ni vrućina i umor, gledao sam lica oko sebe i sva su bila ozarena ličnom vizijom na čijem kraju se nalazio Kejv, veliki gospodin u odelu, sa ljubičastim čarapama i zalizanom kosom, pravi šmeker. Bilo je puno koncerata u mom životu, ali o ovome ne mogu ništa da kažem, osim da je vredelo biti živ.

____________________________________________________________________________

P.S. Ako vam se sviđa kako pišem o muzičkoj sceni, možete da me podržite preko Patreon kampanje, novac trošim na ploče, albume i ulaznice, čime dirketno podržavam kvalitetne autore. Velika je pomoć i ako lajkujete stranicu ili podelite tekst koji ste pročitali, jer i od vas zavisi koliko ljudi će čuti glas alternativne rokenrol kritike. Ako vam se tekst ne sviđa, imate pravo da prokomentarišete i ukažete na greške ili me jednostavno popljujete. Hvala vam na vremenu i čitanju!

1 Odgovor

  1. Đole каже:

    Najbolji koncerrt ikada!

Оставите одговор на Đole Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

banner-free-download