U lavirintu “Seven Mouldy Figs“-а

Moj prvi susret sa zagrebačkim bendom „Seven Mouldy Figs“ desio se preko njihove zimske sesije o kojoj sam pisao za „Muzički Džep“. Od gomile mejlova kojima su se bendovi javljali redakciji, ovaj se izdvojio time što je u pitanju ženski trio, ali još više činjenicom da je to bila kvalitetna muzika zbog koje nisam morao da lažem i tražim zaobilazne načine da nešto napišem samo zato što se to od mene očekuje. Slušao sam taj sešn i iskreno se oduševljavao onim što čujem.

7mf

Naslovnica albuma; dizajn: Lucija Sever

To je bila nit koju sam krenuo da pratim, ne znajući da me vodi duboko u njihov lavirint koji su izgradili sa dva albuma i nekoliko singlova. Posle besomučnog preslušavanja njihovog poslednjeg albuma „Labyrinth“, jedino što mi je preostalo je da sačekam na živu svirku koja će konačno presuditi da li sam zvanično fan ovog benda ili ne. Klupko se odmotalo na njihovom nastupu u Crnoj Kući 13, u subotu, sedmog aprila. Sa obzirom da je njihova svirka u „Kvaci 22“ pogrešno zakazana za isti dan, ovo je bio njihov jedini nastup u Srbiji i nije bilo šanse da ga propustim. I pored gomile drugih koncerata u gradu, nisam imao dilemu oko izbora na koju ću svirku otići, pa sam bio u Kući sat vremena pre početka svirke. Nasumično sam ušao u razgovor sa Nešom, prodavcem časopisa „Lice ulice“, koji od nedavno možete da nađete i na nekoliko lokacija u Novom Sadu. On mi je rekao, iz ličnog iskustva, da čovek najviše strada od kocke i žene.

Imao sam to u vidu kada su se na bini pojavile tri devojke. Prostor pred binom je bio praznjikav, ljudi su tek ulazili, kao da nisu sigurni da li je ova svirka vredna truda, a onda, nakon štimovanja i škrtog pozdravljanja publike, odjeknuo je prvi rif na gitari i to je bio znak, lavirint se zatvorio i nije bilo moguće izaći iz njega, čak i da želite, jer pesme su se nizale jedna za drugom, sve silovitije i energičnije, pa je jedino pitanje bilo koliko duboko će nas odvesti i da li ćemo se ikada vratiti sa tog puta. U Kući je zamirisao tamjan i tek sam tad shvatio da je onaj povik Lucije Sever, njihove liderke i gitaristkinje, bio komanda njihovom roudiju da okadi prostor dok one sviraju, kao da je u pitanju neki obred.

_MG_4365

na fotografiji miris tamjana i dim stoneraja

Već u prvim pesmama osetio sam jedan od glavnih aduta ovog benda, a to je neponovljivi gruv koji stvaraju bubnjarka Laura N. i basistkinja Laura M, preko kojeg trešti Lucijina gitara, jedna od onih gitara zbog koje biste zurili u nju čak i da je ne svira devojka poput Lucije. Na svirci je zvuk gitare bio posebno prvljav i otpanjen u distorziji, što je u nekim trenucima poklapalo bubanj i bas, ali se u snažnom gruvu jačina dopunjavala tako da smo celu svirku bili zasipani koncentrisanom bukom.

Pored svih tih novih bendova i sve te muzike koja se svakodnevno objavljuje, „7MF“ se razlikuju originalnim spojem balkanskog melosa u harmonijama i teškog, stonerskog gruva sa rifovima koji voze kroz celu pesmu. Taj stonerski melos kojim su nas bombardovale činio se beskrajnim, jer su devojke spajale pesme deonicama nalik na džemke u kojima su pravile potpuno mahnite vožnje, koje su zvučale kao kada bi se postava Blek Sabata sa albuma „Paranoid“ uradila esidom i uhvatila u kolo da trupa dok ih ne pusti rad.

_MG_4370

uspomena iz CK13: blurovane 7MF, ali i dalje sjajne

Lucijin glas ima u sebi onaj grandžersi šmek i boju zbog kojeg pesme nikada ne dosade, a kada je vidite uživo kako peva dok joj žile na vratu pulsiraju, osećaj je još snažniji. Oduševljen sam njenom sposobnošću da paralelno svira vrlo umršene deonice na gitari i da preko toga peva odvojenu vokalnu liniju. Najupečatljiviji momenti su kada se sve tri poklope u pevanju i dopunjavaju glasovima, tada pesme dobijaju dodatnu dimenziju i čini se da je pred vama čitav orkestar, a ne tri devojke koje kidaju instrumente. Imajući u vidu da su im tekstovi dugački kao epovi, bez skoro ikakvog ponavljanja i rima, fascinantno je što uspevaju da tu slojevitost pesama prikažu i u živom izvođenju. Kada jednom krenete da kopate po značenjima tih tekstova, osećate kako se odbijate o stihove, kao o zidove lavirinta, i skoro je nemoguće pronaći izlaz iz toga, a asocijacije se gomilaju i vuku sve dublje, kao u pesmi „Fractal“:

Go down the rabbit’s hole
Even if I’m told
It’s not a safe place to roam

Where there are no signs
Labyrinth collides
Only me
And I am free

U odnosu na studijski snimak njihov koncert je bio znatno prljaviji, razuzdaniji u izvođenju, sa povremenim greškama koje sam primećivao samo zbog njihovih reakcija i ljupke interakcije koje su imale među sobom. Lucija se nije stidela da sočno opsuje kad pogreši ili da isproziva basistkinju što nije upala na vreme, ali i pored njene dominacije, ja sam bio fasciniran Laurom N. i gestovima koji su pratili njenu svirku. Očigledno sam slab na bubnjarke, još od Milene iz Repetitora, ali u ovom slučaju nije u pitanju samo njena bolno upadljiva lepota, već i način na koji je svirala, pogotovo od pola koncerta kada se skinula u „bijem muža“ majicu.

Pošto su odsvirale ceo repertoar, pozvale su publiku na džemku, ali iako je u publici bilo novosadskih muzičara, ljudi su ih bukvalno vratili na binu, tražeći bis. U toj poslednjoj rokačini za mikrofonom im se pridružio lokalni šaman, u fluroscentnom biciklističkom odelu, koji je nekim grlenim tonovima, nalik na ono mongolsko pevanje, poentirao veče i učinio svirku neponovljivom i neiskazivom.

Nakon toliko slušanja i kopanja po ovom albumu nije bilo izgovora da ga ne kupim i zatražim autograme, čime nastavljamo akciju podrške domaćim bendovima i Patreon kampanju usmerenu na zajedničko finansiranje kvalitetne muzike, nalik na ovu koju pravi „Seven Mouldy Figs“. Nadam se da će uskoro napraviti neku novu mini turneju, ovaj put u više gradova po Srbiji, a dok se to ne desi, pojačajte njihove studijske snimke i slušajte kako se pravi originalna muzika.

20180411_121835

za arhivu i šešir moj: potpisan album i lista pesama sa svirke

______________________________________________

Nije lako izdržati muzičku zavisnost od koje patim, ali uz vašu pomoć ona može da postane znatno podnošljivija. Ukoliko vam se sviđa kako pišem, možete me podržati deljenjem teksta sa prijateljima, praćenjem na Fejsbuk stranici ili donacijom preko Patreon kampanje. Hvala vam na vremenu i čitanju!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

banner-free-download