Tuđa proživljena istorija

Priča o debi albmu „Proživljeno“, Mita Matije i Bijelokošuljaša

Albumi koji izađu krajem godine obično ostanu zagubljeni u onom procepu između popisivanja lista najboljih izdanja u prošloj godini i najava za ono što tek dolazi u novoj, pa je tako bilo i sa Mitom Matijom i njegovim debi albumom – Proživljeno

Možda bih i ja propustio ovaj album i sasvim bih lepo živeo u neznanju, blaženo lišen svesti o postojanju ovakve muzike i ovakvog koncepta, da nisam već dve godine ozbiljan fan Matije Ćutića, glave koja sada nosi ime Mita Matije i predvodi Bjelokošuljaše, a nekada je bila glavna zakrpa na bendu Šavovina.

Sa pažnjom pratim njegov rad. Počelo je od nastupa na Demofestu u Banjaluci, kada sam se kladio na Šavovinu i ispušio već u prvom krugu, a onda se nastavilo kratkom turnejom po Srbiji koju sam im organizovao sa Astor Lajkom, iza koje je ostao samo jedan tekst, jedan odličan plakat i nekoliko video snimaka koje nećete puštati roditeljima kao primer benda koji vam se sviđa.

Zato sam već od prvog dana bio u Proživljenom i kroz pesme Mita Matije, proživljavao sam njegovu ličnu istoriju, fiktivnu ili stvarnu, to više nije ni bitno. Bitno je da sam od prvog slušanja znao da je ovo najvažniji album u Hrvatskoj u ovoj deceniji.

Ako ste imali priliku da ispušite makar jednu pljugu na prostoru Balkana, znate da istorija ne postoji. Nema te objektivne priče sklepane od činjenica i dokumenata koja može da pobije onu ličnu, lični doživljaj istorijskog trenutka kakav je građansko-međunarodni rat koji se zvanično završio pre dvadeset i metak godina, ali i dalje traje, stalno prisutan u medijima, raširen među ljudima sa obe strane, upraksovan od navijača koji bacaju jedni druge u more. Mito Matija je rođen pre dvadeset i metak godina, pa njegova priča otkriva nastavak, prikazuje nam perspektivu jednog vojno sposobnog mladića koji je odrastao i proživeo nasledstvo takvog istorijskog sleda. Njegove pesme otkrivaju istoriju sinova onih koji su se borili za svoja uverenja, ubeđenih u svoju ličnu istoriju, ne zabrinutih zbog gorčine koju ostavljaju za svoje potomke.

„Proživljeno“ je biografija naslednika u kojem se skupio sav historijski talog od četrdesetih do danas.

Fascinantno je da je albumom od pola sata, sa samo sedam pesama, od kojih je jedna instrumental, sadržano i izgovoreno toliko toga. „Proživljeno“ je potpuno konceptualni album u kojem je svaki sekund režiran i promišljen tako da se u jednoj pesmi ogledaju čitava istorijska poglavlja koje niko nikada neće pročitati, ali će ih zasigurno svako razumeti, jer ih je, kao i Mito Matija, makar delom proživeo.

Već od prve sekunde prve pesme proživljavamo njegovu biografiju, koja tim putem postaje naša, podjednako istinita, jer ništa ne može da zameni ježenje na koži i pokrete glave u ritmu teškog stonera koji lomi u pojedinim pesmama. Već u prvoj pesmi imamo sadržano sve ono što će se razviti u ostatku albuma, a to bismo grubo mogli da podelimo na tri elementa.

Dokumentarni elemtni

Prvo isečci iz emisije „Noćna mora“ i intervjui, iskorišćeni kao ogledalo hrvatske stvarnosti. Za mene, koji sam odrastao sa ove strane, ta emisija je bila samo zbir smešnih klipova u kojima Ševa provaljuje fore ili ona zlatna, nadrealna epizoda u kojoj Denis Rodman sedi sa njima u sklepanom studiju dok mu gledateljka, uključena u program pozivom na telefon, okrnjenim engleskim govori kako bi volela da se pojebe sa njim i u kojoj pozi. Za mene, to je bila samo sprdnja koju bih ponekad uhvatio u ponoćnom programu BK televizije, ali za one koji su odrastali i živeli u toj stvarnosti, „Noćna mora“ je bila istina, necenzurisana slika onoga što ostaje nakon odštampane istorije. Time što je prvu pesmu na albumu imenovao i povezao sa tom emisijom, Mito Matija je uneo ogroman komad dokumentarnog podteksta u kojem svaki slušalac, u zavisnosti od svog predznanja, može da iskopa nešto svoje. Jednima će biti smešno, drugima tragično.

Drugo je muzika.

Tvrd bubanj, distorzirana gitara, razuzdane tamburice i hladan glas koji iz stiha u stih deli šamare i prevaspitava. U jedinoj polurecenziji ovog albuma našao sam dobru odrednicu za ovu muziku – crni folk. Mito Matija je uspeo da spoji tradicionalni zvuk tamburica i slavonskog melosa sa blekmetalskim vrištanjem i gruvom koji melje u kečini. I to je uspeo da izdozira i rasporedi tako da svaka pesma sa razlogom ima baš takav gruv, baš takvu dozu melosa, i baš takvo vrištanje da čak i ja, koji se gnušam blek metala i bilo koje slične muzike, doživljavam ekstazu kad me uhvati gruv kao u „Kritičnoj fazi večeri“ ili „Ustaškoj gorčini“. Izbor instrumenata i upliv pomenutih žanrova potvrđuje promišljenost i jasan koncept koji postoji u ovom albumu, a koji se ovim putem potvrđuje i na muzičkom nivou, koji je, naravno, i najvažniji kada je u pitanju jedan album.

Ono što je načeto u prvoj pesmi, produbljuje se i razvija iz pesme u pesmu, pa u tih trideset minuta čujemo i drobljenje uz koje se razbijaju glave, i rsanje uz koje se lome čaše, i uspavanku uz koju se plače, i hor uz koji se stoji i salutira u krvi. U svemu tome najviše me oduševljava način na koji se glas Mita Matije menja i prilagođava pesmi, od mekanog i bolnog u „Uspavanci“, preko raspevanog i bogatog u „Pod zmijskom kožom“, sve do nadrkanog i besnog u reperskom flou „Ustaške gorčine“.

Treće je poezija.

Kažem poezija, jer zaista mislim da bi ovi tekstovi funkcionisali i u papirnom formatu, bez ikakve muzičke pratnje. To što su tako savršeno ukomponovani uz muziku i tako iskazani, čini ih većim i važnijim od obične napisane reči.

Samo budno oko objesit će sunce preko neba.

Nisam prvi koji govori o Ćutićevom pisanju u tom kontekstu, jer je on još na Demofestu ovenčan nagradom za najbolji tekst za pesmu „Tu sam da moram“. Nagrada „Đakac“, zbog koje je, kažu neki, „Demofest“ ukinut kao politički nepodoban, pokazuje da je Ćutićeva lirika još tada nosila razornu moć, dok sada, u kontekstu imena kojim se predstavlja, pravi još veću detonaciju.

Od početka mog života na ovim zidovima piše
tko je kome uzo kol’ko i tko je kome dužan više

Lirika je tu da zameni suvoparni istorijski narativ u kojem je sve logično, spakovano u uzrok-povod-posledica format za koji se dobijaju ocene u školi. Lirika je tu da ispriča njegovu ličnu istoriju, istoriju Mita Matije, fiktivnog junaka u kojem se sabira realnost Matije Ćutića, kao i svih nas.

sa iglom i koncem šijem barjak našeg zbilja
sa iglom i koncem šijem nama novo dno.

Stihovi su mu prepuni upečatljivih slika i zvučnih reči koje uz muziku ostaju da zvone u glavi kao poslovice. Njegove varijacije u pevanju oživljavaju reči, prenoseći autentične emocije koje čitavo slušalačko iskustvo čine ličnim doživljajem.  Poređenja su mu britka, uvek u skladu sa pesmom u kojoj se javljaju, kao i sa kontekstom čitavog albuma.

Prošlost je ostala ko minsko polje
za kopanje treba i stomak i volje

Stihovi su mesta gde se direktno sukobljava sa istorijskim kontekstom i nasledstvom sredine u kojoj je odrastao. To se proširuje i na naslove pesama, jer je i u njima postoji dijalog sa istorijskim kontekstom, pa tako pesma „Ustaška gorčina“ jasno potvrđuje onaj deo hrvatske istorije koji se prećutkuje, dok naslov „Ne dirajte mi ništa“ pravi direktnu aluziju na pesmu „Ne dirajte mi ravnicu“ Miroslava Škore, čiji se lik i delo reaktulizuju kroz ovaj album i video klipove koji su ga najavljivali, što se poklopilo sa nedavnom političkom situacijom u Hrvatskoj i izborima za predsednika, za koje je bio kandidovan i ovaj poznati hrvatski pevač.

Insert iz emisije, sa Škorinom slikom nad kafanskim stolom

Stihovi Mita Matije preoblikuju stvarnost tako što ono što nam je poznato stavljaju u nov kontekst i prikazuju u drugačijem svetlu. Zbog toga „Proživljeno“ može da posluži kao parametar po kojem se ravna poslednjih dvadeset i metak godina u Hrvatskoj.

Ulaze u pjesme
ispred šljema vežu mašne
biraju funkcije vrba
bombardiraju nam mašte.

Jedini razlog zbog kojeg neću ovaj album nazvati remek delom je njegova vizuelna predstava. Objavljivanju albuma su prethodili prilično nejasni klipovi iz neke kvazi emisije u kojoj se Mito Matija raspravlja sa nepoznatim voditeljem za kafanskim stolom nad kojim je okačena Škorova slika. U tim klipovima možemo da vidimo Mita Matiju u nekom kabaretskom izdanju koje postoji i na albumu, ali bez one oštrice i jasnog koncepta koji je prisutan u njegovoj muzici. Klipovi su kratki, nalik na one smešne video klipove u kojima Ševa bulazni, pa u svemu tome postoji neka veza kojom se može doći do muzike, ali ta nit nije čvrsta i uočljiva kao ono što postoji na albumu, pa se čini kao višak.

Ubedljivo najgori promašaj ovog albuma je njegova naslovnica. Dok je fotografija Mita Matije u bijeloj košulji preko koje je obukao crni prsluk vrlo upečatljiva slika koja savršeno odgovara kao vizual njegove muzike, tri različita, nezgrapna i pre svega nespojiva fonta na kojima su napisana imena albuma, autora i pratećeg benda ruže i narušavaju ukomponovanost celine. Sa ovakvim vizualom album se čini kao da je sklepan lepkom i time smanjuje vrednost inače kompaktne celine.

„Proživljeno“ je album koji spaja suprotnosti: komično sa tragičnim, lično sa opštim, subjektivnu priču sa „objektivnom“ istorijom, tamburicu i distorziju, bijele košulje i crna dela.

Digitalno izdanje albuma, pored pesama, sadrži celu kvazi-TV emisiju i zbirku tekstova ručno otkucanih na pisaćoj mašini, što ovo izdanje čini posebnim kolekcionarskim draguljem. Zato kupovinom ovog albuma nasavljam sa podrškom kvalitetnoj muzici, a ovim putem vas pozivam da mi se pridružite u tome, ili da mi prosledite novac na moj ko-fi profil, pa ću ga ja već potrošiti kako valja.


Verujem da je za potpuno razumevanje i doživljaj ovog albuma potrebna izvesna proživljena istorija koju nemam, iako sa kevine strane nosim deo crnokošuljaške mode. Zbog toga očekujem da će hrvatski muzički novinari dati ozbljnija i podrobnija tumačenja, dok meni preostaje neki budući razgovor sa Mitom Matijom i jedna podkast emisija posvećena samo ovom albumu na koji sam navučen već 4 meseca.


Prvi tekst iz karantina i prva kupovina albuma još od prvog albuma Buč Kesidija. Sa obzirom na to da nam je u ovim danim izolacije muzika najveća uteha, pozivam vas da podržite svoje omiljene izvođače donacijama ili kupovinom digitalnih izdanja. Ako više verujete mojoj proceni, možete podržati moj rad preko ko-fi platforme, a ja ću taj novac preusmeriti na muzičare koji to zaslužuju. Komentari i predlozi vazda dobrodošli!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *