Strejt Miki i Bojzi za ličnu istoriju

Postoje svirke o kojima ne mogu da pišem, a ova očigledno nije jedna od takvih. Zapravo, ovo je jedna od onih svirki zbog kojih se ložim na rokenrol, pa iako na lageru već imam pet-šest tekstova koji me čekaju, odlučio sam se da prvo ispričam kako je bilo na svirci „Strejt Mikija i Bojza“ u Ljubitelju, u Gornjem Milanovcu, prošli petak (1. septembar).

Prošle su godine od kada sam ih prvi put čuo u pokojnom „Retru“, a nedavno sam imao priliku da ih slušam na Hilzap festivalu na Zlatiboru, ali ova svirka je bila drugačija. Taj prvi nastup u Milanovcu me je oduvao i jedino što sam mogao je da se složim sa njima u rečima da, ovo je muzika. Na Zlatiboru su nastupali na bini koja je bila prevelika za broj ljudi koji ih je slušao, pa iako je svirka bila odlična, nisam imao taj osećaj koji mi je ostao posle njihovog poslednjeg nastupa. Mnogo je bolje kada ovakav bend čujete u manjem prostoru, a pogotovo kao u bašti Ljubitelja, gde je bend u ravni sa publikom, okružen slušaocima u polukrugu koji se sa svakom pesmom sve više sužava, tako da sam poslednje tri pesme stajao toliko blizu basiste Boška Mijuškovića da sam osećao kako sa njegove kose pljušti znoj unaokolo.

Još pre početka svirke bašta je bila puna, a ja sam već bio naoštren da odletim u stratosferu kad počnu da gruvaju. Započeli su nastup pesmom „Crv“ i haos je krenuo da radi. Trebalo nam je malo vremena da prebrodimo onaj prvi šok kada nas je udario takav zvučni talas, ali brzo smo uhvatili gruv i do kraja koncerta mogli ste da vidite ljude koji igraju uz vožnju Mikija i bojsa. Nije bilo ništa lakše kad su se nadovezali sa pesmom „Lakši“, i dalje su nas zasipali svom snagom, bilo je neverovatno da tri čoveka mogu da stvore toliko gust zvuk i takvu masu energije. Pored toga što dominiraju na svojim instrumentima, što je bolno upadljivo u slučaju bubnjara Danila Lukovića, sva trojica dopunjavaju muziku vokalima, a razlike u načinu pevanja i boje glasova obogaćuju svaku pesmu, pa tokom svirke gubite osećaj za vreme, koja je pesma u pitanju i dokle su stigli sa njom – haos sve vreme radi, a vi ne možete da prestanete da uživate u njemu.

Miki i bojsi su složili listu tako da je bilo očigledno da je zapravo svaka njihova pesma hit, kao „Ne osećam se dobro“. Gledao sam ljude u publici sa kakvom su strašću pevali ove stihove, jer, kao što sam već rekao u priči o ovom spotu, mnogo dobro zvuči taj način na koji se ne osećaju dobro. Bend vas neprestano bombarduje utiscima, toliko da ne možete da pohvatate šta se kada dešava, ko peva i kakvi se to zvuci čuju, prosto se ošamućeni koliko vas šamaraju kvalitetnom muzikom. Prvi je septembar, deca su krenula u školu, da su ih doveli ovde na čas muzičke kulture, već sutra bi osvanuli grafiti po svežoj fasadi gimnazije: „Ako nemaš snažnu volju, kako misliš da postojiš?“

Bašta Ljubitelja je na međi sa baštom kafane „Voz“. Tamo su sedeli neki likovi koji su se u neverici osvrtali na rokanje iz susedstva, a nama su glave vibrirale od gruva. Gledao sam bas bubanj kako pokušava da iskoči iz ležišta i pobegne od pobesnelog Danilovog udarca. Neka prsata klinka je skakala pored mene, Miki je vikao „Devojko“, a meni je sinulа istina iz „Džordžije“: „lepo je kad čovek ima dve sise da ih mesi“. Pokušali su da završe svirku sa „Dalek svet“, ali publika nije odustajala od skandiranja i aplauza sve dok se nisu vratili i odžemovali još nekoliko za kraj. Kad je Strejt Miki ućutao, a bojzi se povukli sa scene, mi smo ostali da se zagledamo u neverici. To veče je publika proživela jedno zajedničko orgazmično-muzičko-karmično putešestvije, a to nas je sve zbližilo, koliko god da se razlikujemo.

Obično ne prilazim muzičarima posle svirke, jer uvek se tripujem da ću ih smarati svojim utiscima i pitanjima, ali sada nisam mogao da se suzdržim, već sam insistirao da se upoznam sa svakim od njih. „Miki“, rekao mi je frontmen benda, pruživši mi ruku. „Ne seri? Strejt Miki?!“, pitao sam iznenađen. Pogledao me je kao da je čuo tu foru već hiljadu puta, ali meni je i dalje bilo zanimljivo. Imao sam sreću da je Boško bio mnogo otvoreniji za moje gluposti i priče, tako da sam mu prepričao ono što nisam napisao o svirci na Zlatiboru, a imao sam i priliku da ga ispitam oko istorije benda i nekih tračeva koje sam pokupio usput. Jedan od njih se ticao komentara da su rif za „Daleki svet“ pokrali iz „Vampira“ od „Vlaste Popića“. Za mene je u 21. veku besmisleno pričati o krađi, pogotovo na ovoj domaćoj alternativnoj sceni gde je sve povezano, a uticaji se prepliću, a Boško me je dodatno razuverio objasnivši mi da su već svirali ovaj rif pre nego što je 2012-te objavljen „Za očnjake“. Istina, kada poslušate jednu i drugu pesmu paralelno, velika je sličnost, ali postoje i očigledne razlike, pa ako govorimo o krađi, bilo bi baš besmisleno da su tako očigledno prekopirali celu stvar. Mislim da je pre reč o tome da alternativa sa ovih prostora razmišlja na sličan način i da nalaze slična rešenja za gruv po kojem su prepoznatljivi. Složili smo se i da su ovakve svirke, lice u lice sa publikom, mnogo bolje nego bilo koji veliki nastup, jer u ovim sviraka se oseća prava energija, povezanost kroz muziku.

Morao sam da se zahvalim i zagrlim Videca, osnivača „This Way Up!“ brenda pod kojim je organizovao ovu, a i još neke svirke o kojima sam pisao, kao i mnogo onih koje nisam stigao da ispratim. Pozvao me je na after u njegovu gajbu ali uz opomenu da ništa ne pominjem u tekstu. Iz poštovanja prema njemu, prećutaću sve one nezaboravne scene, džemku i pevanje pesme o ventilatoru, ali  moram da pomenem Kecmana iz Plišanog Mališana koji se pojavio u pola noći i na platou poslužio šolje i činije, uz reči: „Uzmite ljudi, čorbica, ovo-ono…“ Na tom afteru sam se osećao dodatno kul jer sam bio gost te alternativne ekipe iz Milanovca i bilo bi materijala za još deset priča o njemu i svirci, ali nešto treba zadržati za ličnu istoriju, jer dogodilo se i ono što nije fotografisano i ono o čemu neće ostati dokaz, osim u nama.

WP_20170907_11_34_57_Pro

Za ličnu arhivu – lista pesama i ulaznica; foto: A. Kane

____________________________________________________________________________

P.S. Ako vam se sviđa kako pišem o muzičkoj sceni, možete da me podržite preko Patreon kampanje, novac trošim na ploče, albume i ulaznice, čime dirketno podržavam kvalitetne autore. Velika je pomoć i ako lajkujete stranicu ili podelite tekst koji ste pročitali, jer i od vas zavisi koliko ljudi će čuti glas alternativne rokenrol kritike. Ako vam se tekst ne sviđa, imate pravo da prokomentarišete i ukažete na greške ili me jednostavno popljujete. Hvala vam na vremenu i čitanju!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

banner-free-download