Dođi u krug

Svi koji su izvukli makar jedan dim u životu znaju koliko je simbolika kruga važna. Pita se sa leve, a šalje se na desnu, ne upada se na pola i čeka se red. Antički mudraci umiru braneći svoje krugove, a mi se okupljamo oko dobre muzike koja nas drži u kružnici.

Od svih festivala na kojima sam bio u poslednjih pet godina, samo je jedan kao „Exposure Music Festival“ u Velikoj Gorici, kantautorski festival koji se ove godine održava po sedmi put na ranču „Kurilovec“. Možda se još negde u svetu, na nekom ostrvu ili na vrhu nekog brda, kantautori okupljaju u krug i dodaju jedni drugima pesme, kao što mi dodajemo saborcima svojim, ali samo na Ekspožuru postoji osam mini-bina postavljenih u krug oko publike na kojima muzičari iz celog sveta sviraju svoje pesme, bez ikakve ograde, sami pred publikom.

Prošlogodišnji festival je za mene bio poseban, ne samo zbog toga što sam tada prvi put zakoračio u Veliku Goricu i upoznao kantautorski krug, o čemu sam i pisao u ovom tekstu, već i zbog toga što sam nakon tog teksta dobio svoju prvu pritužbu i pretnju advokatom. Iako je prilično teško nadmašiti takav rezultat, verujem da će me ovogodišnji festival oduvati još više, jer sam neke od izvođača koji nastupaju ove godine već čuo na SofaFestu u Palmi de Majorci i sada ne mogu da iščekam da ih čujem ovde, na domaćem terenu.

Još uvek ne znam tačnu satnicu i raspored nastupa, ali vam garantujem za ove ljude da ih morate čuti:

Huan Navaro (Juan Navarro) frontmen Ejvijetorsa (The Aviators), tročlanog benda na koji sam odlepio druge noći na Majorci, kao i gitarista jednog od najpopularnijih bendova iz Palme – The Prussians, dolazi u Goricu da predstavi svoju muziku na akustičnoj gitari. Čuo sam ga kako džemuje sa drugima, slušao sam ga sa oba benda, ali ovo će biti prvi put da ga čujem samog, samo njegovu gitaru i glas, čemu se iskreno radujem, jer je Navaro jedan od ljudi sa kojim uživam da stojim u krugu.

Sa Majorke stiže i Markus Stoun (Marcus Stone), britanski kantautor „koji se može pohvaliti s 20 godina karijere“, kako je najavljen u objavi festivala, ali i pored tih 20 godina karijere, na interentu je skoro nemoguće pronaći neki njegov snimak, pa je svaka prilika da ga čujete uživo i jedina mogućnost da upoznate njegovu muziku. Za mene je „Girl Like You“ najgorčiji pop koji sam čuo i ako bih zbog nečega prevalio 300km do ranča, to je mogućnost da čujem ovu pesmu opet.

Na SofaFestu sam imao priliku da čujem i Lauru Hu (Laura Hoo), finsku kantautorku koja živi u Berlinu i nastupa na ulici. Neću zaboraviti njen nastup u Pulpi, privatnom klubu sa starom, kamenom salom u kojoj smo sedeli na podu. Zbog teskobe koju mi je prenela zvukom električne gitare i isprekidanim pevanjem koje potresa emotivnošću, uvek ću se sećati te večeri kada sam pokisnuo u Palmi, tog jedinog kišnog dana za čitav mesec sunca. Na tom nastupu je izvela i obradu narodne finske pesme, što mi je bio još jedan dokaz da ne moram da razumem jezik da bih osetio emociju koju on nosi kroz muziku. Razlika između onoga što postoji na njenom prvom albumu „Music“ i onoga što ona jeste uživo je neizmerna, zbog čega iščekujem njen nastup sa nestrpljenjem.

61020657_1810190939080631_491684063589957632_nIz Srbije dolaze Milan Kosanović, kao pobednik prošlogodišnjeg „TAKT festivala“, i Vesna Mitić – Žad. Zahvaljujući TAKT festivalu u Novom Sadu, imao sam priliku da ih oboje čujem. Kosanović je idealan autor za ovakve festivale, ne samo zbog njegovih pesama raznolikih muzičkih uticaja, već i zbog načina na koji komunicira sa publikom, na granici parodiranja samog sebe (što se može videti i na njegovoj reklamnoj fotografiji). Za razliku od njega, Žad je neuhvatljiva, pesme su joj izrazito emotivne i prenose autentično muzičko iskustvo. Dok Kosanović zvuči kao da se sve vreme sprda, Žad peva kao da svakog trenutka može da se rasplače, pa će biti interesantno čuti ih u miksu sa ostalim izvođačima.

Ako nikada niste bili na ovom, vreme je da dođete, jer zaista nema boljeg mesta da čujete Šejna (Shane O Fearghall), irskog kantautora koji je pravi mađioničar kada se nađe pred publikom. Bio sam na njegovom koncertu u Palmi de Majorci kada je bez jedne rečenice na španskom uspeo da se poveže sa celom publikom i sprovede nas kroz opus svojih pesama, uključujući nas u njihovo izvođenje pratećim vokalima, tapšanjem i pucketanjem prstiju. Neverovatna ubedljivost sa kojom nastupa, harizma kojom zrači i zavodljivost akcenta kojim pripoveda priče kroz muziku čine njegov nastup nezaboravnim. Ovoga puta će nastupiti sa svojim bendom „The Host“, tako da će to biti dodatna dimenzija u iskustvu sa njegovom muzikom.

Osim Šejna, tu subotu će obeležiti i Stjuart Nevil (Stuart Neville), škotski kantautor koji me je prošle godine pridobio već prvom pesmom. Kao i Šejn, i on je mag pripovedanja i zavođenja publike, ali mi se njegov nastup čini još prisnijim, kao da sedite u birtiji sa tipom koji ima gitaru i zna da je upotrebi u korist svih, popunjavajući prostor između pesama najzanimljivijim pričama sa puta. Gotivim ga i zbog šešira.

U nizu „ostrvskih“ kantautora nalazi se i Zelisko, muzičar iz Poljske koji već 20 godina živi na Majorci, gde je ove godine pokrenuo „SofaFest“ festival, zahvaljujući kome je šešir moj imao priliku da vidi Mediteran i iz ovog ugla. Njegovu muziku sam upoznao prošle godine, baš u kantautorskom krugu EMF-a, a kasnije sam imao priliku da ga čujem još jednom u Novom Sadu, u okviru mini turneje koju je napravio sa Anne Marie. Ali sada, nakon iskustva na Majorci, kada sam ga čuo kako džemuje na buvljoj pijaci, kako pali masu u „Caffe Lisboa“ i kako sa dušom svira u pauzi između jurnjave oko svog festivala, verujem da je on jedan od najkreativnijih muzičara koje sam imao priliku da čujem, zbog čega se radujem njegovom nastupu sa bendom.

Ove godine tu je i specijalni gost Zoran Predin, frontmen benda „Lačni Franz“, što zvuči skoro nemoguće kada se ima u vidu da ovaj čovek rasprodaje koncertne hale po Zagrebu, a na ovom festivalu će publika imati priliku da ga čuje besplatno.

Od svih pomenutih izvođača, ipak se najviše radujem onima za koje nikada nisam čuo, a takvih je i ove godine mnogo više. Vedran Ivorek, kantautor i organizator festivala, uspeva da svake godine dovede nove, neotkrivene talente i autentične kantautorke i kantautore, zbog čega uvek osećam dozu uzbuđenja u onom prvom krugu, dok ne čujem svakog izvođača i ne dobijem prvi imput kompilacije koja se stvara u tom krugu, pred šeširom mojim.

Zahvaljujući „Exposure Music Festivalu“, petak i subota (14. i 15. jun) su Dani kantautorske muzike i sreća je što se taj praznik obeležava u Velikoj Gorici, dovoljno blizu da mogu da ga uhvatim, dovoljno daleko da do tamo putujem. Sudeći po temperaturi – leto je počelo, a najbolje je gustirati ga u krugu na ranču, u prirodi, među ljubiteljima muzike i kantautorima iz celog sveta.

_____________________________________________________

Za one koji ne znaju – ja sam Andrea Kane, rokenrol novinar, šeširdžija i član umetničkog pokreta „Sobakaisti“. Svi tekstovi su moje autorsko delo i lično mišljenje do kojeg ne bi trebalo da vam bude stalo ni najmanje. Ako jeste, napišite svoj komentar ili podelite tekst sa virtuelnim prijateljima, jer ja ne trošim kintu na sponzorisane objave, a to je jedini način da dođem do veće publike. Ako vam se baš mnogo sviđa kako pišem i na koji način pratim scenu, možete me podržati preko ko-fi platforme.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>