Šta je bio i šta će biti „Belgrade Demo Fest Live“

Iako sam mogao da prepešačim od Studenjaka do Sava centra, bilo je zabavnije putovati iz Gornjeg Milanovca sa ekipom iz „Straha od Džeki Čena“, u kombiju sa jednim putnikom više i stalnom opasnošću da nas panduri zaustave i kazne (a i ovako smo se jedva skrpili za kintu). Odlučio sam se za ovu vrstu ekskurzije jer sam želeo da iz perspektive benda proživim to iskustvo dolaska u glavni grad na koncert; tako sam bolje mogao da zamislim kako li je bilo grupama koje su doputovale iz Lazarevca, Topole, Čačka, Vršca, Novog Sada, Subotice, Valjeva, Sremske Mitrovice i Kikinde.

Finalno veče Beogradskog demo festivala okupilo је 11 takmičarskih i dva revijalna benda iz cele Srbije. Samo ta činjenica je dovoljna za moje najdublje poštovanje prema organizatorima festivala i svima koji su učestvovali u njegovoj realizaciji. Ova manifestacija vrlo uspešno održava kulturu autorske muzike i pruža mogućnost relativno anonimnim demo bendovima da svojim kvalitetom zasluže velike svirke i ostvare mogućnost da ih čuje šira publika. Festival neguje vrednosti živog zvuka i u prvi plan stavljaju nastup, sam koncert, što dokazuje činjenica da su neke od nagrada svirke na drugim velikim festivalima poput Zaječarske gitarijade ili Lejk festa („Lake fest“). Iskreno sam se radovao ovoj svirci, a kada smo stigli na parking Sava centra, svi prisutni su bili u istom raspoloženju, vladala je pozitivna energija, ljudi su se družili jedni sa drugima, ekipe su se mešale i delile pivo ispred ulaza, jela se zajednička, još uvek topla pita iz ukrasne kese, video sam i mnogo članova drugih bendova koji nisu nastupali, a ipak su došli da čuju svirku.

Za većinu izvođača pre finala nisam ni čuo, nisam hteo da prethodno preslušavam snimke, tek što sam pročitao intervjue okačene na fejsbuk stranicu festivala. Došao sam sa željom da doživim bendove na živi zvuk, kroz lični utisak, kao običan slušalac. Toliko sam bio željan muzike da sam ušao na svirku na prve rifove „Ućuti psa“, a to je bila samo tonska proba. Iznenadio sam veličinom i izgledom prostora, imao je sve uslove za savršen koncert, a ogoljenost betona mu je davala neki urbani, rokenrol šmek.

ućuti pas

Svirku je otvorio „Ućuti pas“, pobednik BDFL-a 2013-te godine, bend iz Lazarevca koji je nedavno objavio svoj debi album. Oni su sjajan primer koliki je samo značaj ovog festivala i šta znači biti njegov pobednik, koliko novih prilika i mogućnosti se otvara samim učešćem na njemu, a kamoli pobedom. Iako su nastup počeli sa meni dve najmanje omiljene pesme („Marim“ i „Reci mi ko si“), odmah sam osetio jedinstvenu energiju koju ovaj bend šalje sa bine. Postojali su neki tehnički problemi zbog kojih mi se činilo da su bolje zvučali na tonskoj probi, kao da zvuk uopšte nije prolazio kroz razglas. A onda od pesme „Džaba“ sve dobija svoju punoću, bend počinje da praši u svom stilu po kojem odskaču od svih drugih sa sličnim zvukom i fazonom. Oni sviraju sa pravom emocijom, to se vidi na njihovim licima, u komunikaciji sa publikom, u pričama između pesama i to je ono najbolja i najznačajnija karakteristika ovog sastava zbog koje mislim da je svaki njihov nastup vredan pažnje. Bilo mi je krivo što te večeri nisu imali i saksofonistu, koji toliko mnogo doprinosi atmosferi albuma, ali i uprkos tome osetio sam snažan gruv koji je zagrejao publiku za početak takmičarskog dela programa.

pogresna odluka

Mislio sam da će „Pogrešna odluka“, bend iz Topole koji je započeo takmičarski program, zbog nastupa prethodnog benda, a i zbog samog nadmetanja, pokazati barem neki znak nesigurnosti i treme, međutim oni su se potpuno nadovezali na onaj prvi udar zvuka i izneli su energiju na sledeći nivo. Iznenadio sam se sa koliko samopouzdanja su vladali binom, kako su se kretali i komunicirali sa publikom, što ni malo nije lako kada svirate instrumentalnu muziku, dakle muziku bez pevanja preko kojeg bi publika mogla da se uključi. Verovatno je njihova sigurnost poticala i od podrške mnogobrojnih fanova koji su stajali uz binu, ali je njihovo muziciranje svedočilo o predanom radu i usaglašenosti celog benda i to samopouzdanje je bilo potpuno opravdano. Još na svirci sam zapazio pesmu interesantnog naslova Pik end rol („Pick & Roll), koja postoji i na BDFL kompilaciji dvadeset najboljih ovogodišnjih bendova. Kada sam je preslušavao, potpuno me je vratila u onu atmosferu i setio sam se samog osećaja na nastupu, što znači da je ta pesma tada na mene ostavila veći utisak nego što sam mislio. Cenim i to što su na svirci naglasili da je jedna numera posvećena preminulom prijatelju, to je unelo dozu intimnosti u odnos sa celokupnom publikom. Takvi gestovi svedoče da je iskrena autorska muzika važna za sve i da nadilazi lične priče. Zbog toga je i razumljivo što su odneli nagradu publike.

kasirke

Sledeći je nastupio bend „Kasirke“ iz Beograda. I oni su imali svoje fanove sa kojima su živo komunicirali tokom svirke. Basista, koji je i glavni vokal benda, izazivao je publiku tokom same pesme, pozivao ih je da se prepuste zvuku. Ovaj bend ima dobar gruv i zbog toga je bilo lako uneti se u njihov fazon, čak i meni koji nikada do tada nisam čuo nijednu njihovu pesmu. Svidela mi se dinamika koju ostvaruju sa dva različita vokala, postoji živo preplitanje u stilovima pevanja između gitariste i basiste, a dve gitare se međusobno dopunjuju – dok jedna ima tvrđi zvuk, druga vozi svojim fanki stilom. Ipak, čini mi se da su im pesme nekako mlake, a to mislim najviše zbog tekstova. Postoje pesme u kojima imaju baš snažan gruv, a onda čujete stihove u kojima postoji sintagma kao što je „u sobi ljubavi“ i slične pop šeme, a to utiče na osećaj i sam doživljaj celokupne ideje. Za mene je njihova najbolja pesma bila ona za koju su rekli da ima socijalnu tematiku – nju su pevali u dva glasa i u samoj emociji je zvučala mnogo iskrenije, videlo se da im je stvarno stalo da kažu to što imaju, ta pesma je bila prava. Pamtim da su me tada uradili neki stihovi iz te pesme, sada ih se više ni ne sećam, ali znam da bih došao da opet čujem „Kasirke“ samo zbog te pesme.

J&M

Kada me je obezbeđenje na ulazu opipalo i pošto sam ušao u ograđeni deo bašte Sava centra, kao i svaki ker, prvo sam u publici primetio jednu preslatku kovrdžavu devojku. Imala je go stomak i nosila je kratak šorc pa sam prošao nekoliko puta pored nje da bi me zapazila, ali me nije ni pogledala. Kada se ta ista devojka popela na binu i sela za bubanj, bio sam potpuno oduševljen. „J&M“, dvojac iz Vršca, je bend koji je na mene ostavio najjači utisak te večeri. I to ne samo zbog njenog, a i njegovog izgleda, iako je i taj efekat vrlo upečatljiv – dok ona zrači vitalnošću i ljupkošću, on je ogoljen do kosti, visok i mršav, nalik na stond-rok ikone iz najboljih dana grandža. Ali najvažniji je njihov zvuk, taj neverovatni spot bubnja i basa i siline sa kojom ta dva instrumenta trešte sa bine. Oni imaju nešto novo, barem ja nikada nisam čuo neki bend sa kojim bih mogao da ih uporedim. U redu, postoji „Multietnička atrkacija“ u kojoj isto postoje samo bas i bubanj, ali „J&M“ imaju potpuno drugačiji fazon svirke. Sve je u preplitanju njihovih glasova, dominaciji jednog instrumenta i ponovom vraćanju u zajednički gruv, dinamici pesama koje imaju u sebi nešto teško, ali su ipak na neki način poletne i zabavne. Takva je psma „Vikend“, jedna čitava pripovest u muzici. Nisam bio jedini koji je podignutih ruku tapšao prateći početni ritam, oni su jednostavno plenili svojim nastupom i publika se odmah povezala sa njihovom pričom. Najbolji trenutak je bio kada je bas vodio glavnu reč i na efektu, koji je zvučao kao ranjena neman koja zapomaže, držao glavnu melodiju pesme, a bubnjarka je prišla ivici bine i tako suptilno se prepustila masi koja ju je nosila na rukama neko vreme. Onda su je doneli do bine, ona se vratila za bubanj i pesma je eksplodirala u zajedničkom gruvu basa, bubnja i njihovih glasova koji su pevali „sećam se kao da je bilo juče, danas, sutra“. Iako ga na svom blogu neretko prozivam zbog njegovih sklepanih tekstova o bendovima, u ovom slučaju moram da odam i lično priznanje Banu Lokneru, kao predstavniku stručnog žirija, koji je „J&M“ proglasio za najbolji bend te večeri.

skank

Jedna od ekipa koje znam od ranije je „Škank“ iz Čačka. Poznajući njihov ludački nastup, držao sam ih za svoje favorite i mogu reći da su ovaj put bili još bolji nego prvi put kada sam ih čuo. Retki su ovakvi sastavi koji imaju zabavan karakter, ali ne podilaze masovnim očekivanjima, niti su jeftini i prosti. Oni imaju svoju priču, podsmevaju se svima, a kroz autoironiju i sebi i svemu što dolazi u kontakt sa tim čudom po imenu Škank, kao u meni omiljenim stihova iz jedne pesme: „od Bore su bolji, a gomila retarda“. Neverovatno je teško biti duhovit u muzici, a sačuvati ozbiljnost dostojnu najviših dometa parodije kao umetničkog žanra. Škank to postiže u svakom svom potezu – od objavljivanja albuma snimljenih bez ikakve produkcije, preko njihovih još besmislenijih spotova, do svirke na kojoj prosto oduvaju svakog čoveka koji ima uši da ih čuje i oči da ih vidi. Jer njihov živi nastup je ono što ih čini bendom koji zaslužuje sva priznanja. Samo na njihovim svirkama možete da vidite dvometarskog frontmena, koji nosi šljašteći el-ej-lejkersi-žuto dres na kojem je logo benda, kako podražava ples indijanaca dok se vrti u kružnici opisanoj stalkom za mikrofon kao šestarom, sve praćeno muzikom njihove vestern numere „Goli u sedlu“.

Clyde

Kao slušalac i čovek koji ih je video uživo, sa jasnom svešću da ugrožavam svoj status muzičkog kritičara, do kojeg mi uopšte nije stalo, priznajem da me je nastup novosadskog benda Klajd („Clyde“) oduševio. Mislio sam da bolje izgledaju nego što će svirati, ali ne mogu da lažem, ti momci stvarno prave muziku koja je u svom tehničkom pogledu dobra. Za mene je ta muzika besmislena, ali ipak je osmišljena i dobro sprovedena u kontekstu njihovog nastupa. Apsolutno nikada nisam prisustvovao nečemu sličnom! To je bila prava predstava, šou za publiku u kojem je svaki član benda, sve sa umetničkim imenima kao iz časopisa „Bravo“, imao svoju ulogu koju je od početka do kraja savršeno odigrao. Od samog starta su uneli novu dimenziju u celokupni doživljaj cele svirke – pevač je utrčao na binu noseći stalak ukrašen maramama i bežični mikrofon na njemu, koji mu je dozvoljavao da, kao Eksel Rouz („Axl Rose“) u najboljim danima, tokom cele svirke trči sa jednog kraja bine na drugi. Držali su mi pažnju u potpunosti i sa svakom pesmom sam sve više bio na njihovoj strani. Ali to je sve bilo zbog predstave koju su napravili. Muzika tu nije u prvom planu, zabava je ono što je najvažnije. Taj glam je ipak kič, jer podrazumeva prenaglašenost izgleda, jednostavno ne možete da uzmete za ozbiljno čoveka u crvenim, uskim helankama i kožnoj jakni u istom tonu koji peva o kauču za kastinge („Casting couch“). Žao mi je što nisam bolje razumeo reči iz ove pesme, ali u svakom slučaju pornografska tematika sugeriše ciljnu publiku – to nije muzika kao umetnički izraz, to je muzika kao zabavni sadržaj kojim se privlače grupi devojke i prekraćuje tišina. Ali oni su dosledni toj ideji i sve pesme, kao i celokupan nastup, su u potpunoj saglasnosti sa glavnom idejom benda. Iako nikada ne bih pustio neku njihovu pesmu kod kuće, stvarno mi je drago što ovakvi bendovi postoje u Srbiji i nadam se da imaju i svoju publiku koja to doživljava onako kako se od nje i očekuje.

Nebo je crveno

Na tročlani bend iz Subotice „Nebo je crveno“ mnogo ljudi mi je sugerisalo da obratim pažnju. Čini se da su oni bili favoriti za većinu sa kojima sam razgovarao te večeri. Njihova svirka je krenula iz haosa, zujanja i pištanja, totalne kakofonije koja se odjednom pretvorila u smisleno rokanje i neverovatno energičan nastup. Dok su gruvali, dim mašina, koja do tog trenutka nije radila, pomahnitalno je iskašljavala oblake dima u kojima su muzičari nestajali, ali je njihov zvuk sve vreme dominirao. Bio sam zatečen artikulisanom agresivnošću sa kojom se ta muzika razvijala. Volim takvu svirku u kojoj se oseća neki bes, gde se muzičari unose u svoje instrumente i koriste ih sa snagom. Za njih sam znao još od ranije, preko spota za pesmu Proći će, ali nikada ih nisam čuo uživo. Izvođenje te pesme mi je zvučalo mnogo bolje nego na snimku, ali svaka sledeća pesma je bila još bolja i bio sam potpuno oduvan njihovim nastupom. Zbog tog autentičnog zvuka i očiglednog potencijala koji imaju, moram da im zamerim na nepotrebnim kompromisima koje prave van svog nastupa. Ako već sa tolikom silom iznose svoje svirke, zbog čega i zaslužuju poštovanje, nepotrebno je da pristaju na takve ustupke kao što je cenzurisanje spota na Jutjubu. Kada sam na Vimeu prvi put odgledao ovaj spot, mislio sam da koriste takav muzički video da bi podišli publici i privukli pažnju, ali pošto sam čuo živo izvođenje pesme, doživeo sam ga na drugačiji način i shvatio sam ga kao deo njihovog izraza u kojem se ta agresivnost prožima sa erotičnim i poročnim u izgledu glavne junakinje. Ali ubacivanjem one vulgarne cenzure u vidu crnog polja, oni se odriču tog značenja i spuštaju svoje delo iz visine umetničkog izraza u jeftini, pornografski trik. Ako su već želeli da zadobiju publiku sa Tjuba, trebalo je da ostanu dosledni sebi i naprave novu montažu tog spota ili da zadrže Vimeo snimak kao jedini. No, to je samo moja lična zamerka, nevezana direktno za njihov nastup koji je bio fenomenalan.

yox

Joks („Y.O.X.“) iz Valjeva sam već jednom slušao uživo. Tada su nastupili u udarnom terminu, a sada je njihov trenutak došao u satima daleko iza ponoći, kada su ljudi od umora već posedali po ćoškovima i stepenicima. Iako je bilo kasno, oni su svoj deo svirke izneli žestoko, kao da su nastupili prvi, sa svom snagom koja se očekuje od jednog hard kor benda. Već sam jednom napisao kako je frontmen ovog benda za mene pravo oličenje hard kora jer način na koji peva, njegov nastup, fizički izgled i pojava na bini jednostavno opominje da je ovo zajebana muzika i da su u pitanju tvrdi i teški rifovi. Iako sam daleko od ove vrste muzike, jednostavno sam morao da priđem napred i prepustim se toj energiji koju su slali sa bine. Frontmen benda je sišao na liniju pred publiku i odatle je sve vreme animirao masu da oslobodi i poslednje zrno snage. Sviđa mi se, kao potpunom laiku u hard koru, što su tekstovi razumljivi, u većini slučajeva razumem šta je ono što peva, reči su dobro artikulisane, iako su stihovi na engleskom i provučeni su kroz neverovatan raspon glasa, od vrištanja do dubokog urlanja. Za mene su i dalje najbolji trenuci kada se frontmenov glas ukrsti sa gitaristinim, u toj opoziciji dobija se melodika koja izdiže dinamiku same muzike, jer od silnog treštanja ovakav zvuk u jednom trenutku postaje monoton. Na ovaj način oni obogaćuju svoj izraz različitim stilovima pevanja i to u mnogo čemu doprinosti doživljaju na svirci. I u ovom slučaju se slažem sa izborom žirija – Goran Živković Truća, frontmena ovog benda, je zasigurno najbolji vokal na ovom festivalu jer je prosto zapanjujuće da neko može tako raznovrsno da peva, toliko dugo i sa toliko snage.

Kada se njihov nastup završio, osetio sam se slomljenim. Smlavljen od puta u kombiju, pa stajanje ispred ulaza, pa skakanje pred binom, jednostavno sam morao da sednem. U tom trenutku su se pojavili neki dobri ljudi da me pozovu na buksnu i uprkos svojim profesionalnim obzirima čoveka koji je došao da piše o nastupima bendova, morao sam da izađem van. Žao mi je što nisam čuo Šejdi kru (Shady Crew) i „Antidepresiv, ali svako ko zna kakva je trenutna nestašica, naći će razumevanja za moj postupak. No mogu i da iznesem nekoliko opravdanja u svoju odbranu, nešto što bi se moglo okarakterisati kao zamerke organizaciji, ali ja to više vidim kao otvorene sugestije i komentare:

Svirka je prekasno počela. Uz svu dobru volju, preteško je sa istom pažnjom ispratiti toliko bendova. Unutra ne postoji nijedan deo za sedenje, osim onog koji je namenjen žiriju i organizatorima. Publika je sedela na betonu pred šankom, što doprinosi rokenrol atmosferi, ali je i činjenica da uslovi za ugođaj nisu bili najbolji. Šteta je za ovako dobru manifestaciju da bude tako malo posećena. Publika se lagano osipala i do kraja večeri ostali su samo bendovi i nekolicina zaluđenika sličnih meni. Na to je zasigurno uticala i cena pića. Dok potpuno podržavam da ulaz na svirku bude 250 dinara, ne vidim razlog da pivo bude toliko skupo. Ako svirka traje više od 6 sati, morate ponuditi publici više razloga da ostane. To jedno pivo je najeftiniji način, jer ako neko izađe do trafike da kupi sebi limenku, već je propustio nečiji nastup, a svi bendovi zaslužuju istu pažnju publike. Stvarno, svaki nastup je bio toliko dobar i profesionalan da je šteta da zbog takvih sitnih propusta i greški isprašta cela manifestacija.

Revolt x

Nevoljno sam prekinuo razgovor o Kavafiju sa jednom divnom, plavom devojkom i vratio se na svirku. Nebo je mekom indigo plavom bojom naslućivalo skoro svitanje, a „Revolt X“ je svirao svoj deo programa. Uhvatio sam dve poslednje pesme koje su imale svoj fazon, ali imao sam utisak da tu nešto ne valja. U samoj izvedbi, ovaj beogradski bend je bio dobar, imali su svoju predstavu, kostimografiju i šminku za članove benda, ali su te dve pesme bile slabe. Mislio sam da je to zbog umora, pa sam ih više preslušavao pripremajući ovaj tekst i uvideo sam da mi prvi utisak nije bio pogrešan. Sve pesme i svi spotovi koje imaju na „Jutjubu“ sugerišu isto – to je bend koji više polaže na vizuelni identitet i šou nego na samu ideju pesama i celokupne priče. Za mene je jedina razlika između Klajda i njih u ciljnoj publici. Dok glemeri računaju na žensku simpatiju i slušaoce koji žele zabavu, „Revolt X“ igra na kartu muškosti, nekog bunta i angažovanosti pesama. Posebno sam ogorčen na takve bendove koji se predstavljaju kao revolucionari, kontraverzni, a sa istim žarom snimaju i pesmu „Šipka“ i pesmu „Red i mir“ ili Crvena, koje bi navodno trebale da odražavaju njihovu angažovanost. Prosto ne mogu da im verujem, iz konteksta njihovih pesama meni sve to izgleda kao strašan pozeraj. Jeste da oni sviraju dobro, u tehničkom pogledu je sve to pohvalno, ali muzika nije paradiranje, niti predstava. Ona je umetnost i ima svoje visine koje morate da dostignete da biste zadobili priznanje i poverenje. Njihovi spotovi su poput njihovog nastupa – mnogo buke ni oko čega. To sve pršti od produkcije, ali u suštini nemaju nikakvu ideju, tekstovi su im prozirni, a ta šatro kritika, iz pesama kao što su „Barut“ ili „Red i mir“, je tupa i nema umetničku vrednost. Kao i u slučaju Klajda, smeta mi prenaglašenost. Revolt X doživljavam kao brend, marketinški potez kojim se najviše vrednosti rokenrola, kao što su bunt i kritika društva, prodaju pogrešnim ljudima u jeftinom pakovanju. Zato me i ne čudi što je novinarski žiri proglasio ovaj bend za najbolji. To samo pokazuje koliko je muzička kritika i novinarstvo posvećeno alternativnoj muzici u kurcu. Ti isti „novinari“ su o samom festivalu, po šemi Ctrl+C – Ctrl+V, objavili po tri stupca na nekoliko različitih portala, i to se smatra izveštajem sa koncerta. Zbog toga nije ni čudo što publika ne čita o svirkama, a bendovi koji zaslužuju pažnju bivaju uskraćeni, jer oni, poput Revolta X, dobijaju reklamu i prostor za svirke.

Phobos

Poslednja svirka u takmičarskom delu programa ostala je za beogradski bend Fobos („Phobos“). Bilo je oko pet ujutru, preostala publika se gledala kroz beličastu izmaglicu, a Fobos je gruvao kao da je početak samog festivala. Stvarno sam bio zapanjen odakle im entuzijazam i snaga. Nastupiti sa takvom energijom i željom, posle toliko sati čekanja i slušanja drugih bendova, to je vrlina koja pokazuje profesionalnost koja se nikada ne bi očekivala od demo benda. Činjenica je da su svi sastavi koji su nastupili u finalnoj večeri BDFL-a daleko od onoga što podrazumeva odrednica „demo bend“. Fobos je za mene bio iznenađenje jer su potpuno nepredvidivi. Pesma koja započne kao neki lagani instrumental, lako ode u rokačinu i vrištanje, a onda se preobrati u tvrd gruv koji vas tera da se klatite i pratite ritam. Postojala je i živa komunikacija sa publikom koja je kulminirala darivanjem – frontmen je sa bine razdelio majice sa logom benda nasumično ih bacajući u publiku. I on ima slične vokalne sposobnosti kao frontmen Joksa, samo što sam imao utisak da sve vreme peva isto, reči su se potpuno gubile, nisam razumeo apsolutno ništa od teksta. Tek kada sam preslušavao njihove snimke i iščitavao informacije o bendu, uvideo sam da oni imaju izgrađen koncept i jasnu ideju odakle crpe tematiku svojih pesama. Zbog toga mislim da bi bilo neophodno da se uvrsti i nagrada za najbolje tekstopisce, to će biti jedan način da se oda poštovanje svim onim rok pesnicima koji se daju kroz iskrenu liriku i održavaju poeziju živom. Na taj način će se sugeristati autorima da je od ogromne važnosti za celokupni koncept benda šta i kako pevaju.

Opet odajem poštovanje celokupnom žiriju koji je sačuvao koncentraciju i uvideo sve vrednosti koje je Fobos pokazao i sa razlogom ga proglasio za pobednike. Ako bih bio subjektivan, za mene oni nisu najbolji bend, jer je meni ta muzika dalja, ali svakako su bili bend koji je obeležio ovogodišnji festival. Priznaću i svoj sud, mada je on možda neprimeren jer nisam saslušao dva benda, a i iznosim ga po srcu, bez velikih razmišljanja i planiranja koja su čalnovi žirija morali da uzmu u obzir. Za mene su najbolji bendovi bili Nebo je crveno, Škank i J&M. Po kojem god redosledu hoćete.

Strah

Muzički program se završio uz pesmu „Osvojio sam dan“. Ako u šest ujutru zvučite upola dobro kao pesma „Brisel“ ili „Amsterdam“, onda znate da imate pravi bend i da postoje mogućnosti da se takmičite na ovom festivalu. „Strah od Džeki Čena“ je dočekao svoj trenutak i, kao i Ućuti pas, pokazao je šta znači biti pobednik jednog ovakvog festivala. Ostaće upamćeno u istoriji rokenrola da je svet tog jutra po prvi put čuo njihovu novu pesmu „Zaboravljaš da postojiš“. Ostaće u sećanju svih da su takmičarski bendovi sačekali zoru podržavajući druge, da su se međusobno bodrili sa bine i da su jedni drugima čestitali na učešću. Neka se ne zaboravi i da je ekipa iz Ućuti psa ostala do samog kraja, mada su mogli da odu odmah posle svog nastupa, i da je njihov frontmen đuskao pred binom držeći crveni kišobran nad glavom. Neka se ne zaborave takvi kolegijalni gestovi kao što je bubnjar Džekija koji istrčava na binu da namesti prevrnutu činelu dok bubnjar iz Subotice tuče svoj ritam. Ili objava benda „Kasirke“ na fejsbuk stranici festivala u kojoj se odriču svojih nagradnih besplatnih proba u korist drugog benda koji nema svoj prostor.

U tome je smisao ovog festivala i svih sličnih koji okupljaju mlade ljude i daju im mogućnost da iskažu svoje ideje. Svakako da postoji mnogo toga što može da se popravi za naredni festival, pogotovo što se tiče tehničkog dela koji je neretko pravio probleme muzičarima na bini, ali je očigledno da ovaj festival raste i svake godine je sve bolji i donosi novi sadržaj i mogućnosti za takmičare. Važno je i što okuplja publiku željnu novih svirki, daje povoda za te najzabavnije rokenrol ekskurzije iz drugih gradova, upoznavanja i druženja, a otvara mogućnost i za nas pisce-samozvance da nađemo prostora za svoje mišljenje i rad. Sada nam preostaje da pratimo rad ovogodišnjih bendova i da sa nestrpljenjem očekujemo sledeći „Belgrade Demo Fest Live“.

fotografije: Stefan Vidojević,  Jasna Kinđić, Milica Cvetković, Kape

________________________________________________________________________________

Ukoliko Vam se sviđa ili ne sviđa način na koji pišem, imate mogućnost da direktno utičete na moj rad. Možete da podržite i mene, i bendove, i muzičku scenu o kojoj pišem tako što ćete podeliti tekst sa drugima, kliknuti „sviđa mi se“, a pogotovo ako napišete komentar ili pošaljete ličnu poruku.
Sve sugestije su više nego dobrodošle.
Hvala Vam na vremenu i čitanju.

18 Odgovora

  1. gandor каже:

    Ovaj festival je totalni promasaj. Organizatori nista ne pokrivaju tokom takmicenja. Uzmimo za primer da je bend recimo iz Nisa. Moraju da plate putne troskove nekoliko puta da bi na kraju u finalu pobedio neko za koga se znalo na pocetku. Sto se publike tice to glasanje nije realno jer prednost omaju bendovi iz Beograda. Ako vec planirate da ozivite muzicku scenu iskesirajte se malo vise i pokrijte bendovima troskove i cenite ih vise. Napisali ste projekat, uzeli pare od drzave a stekate se na ljudima bez kojih festival ne bi bio moguc. Ucestvovao sam na festivalu prosle godine i razocaran sam zirijem. Dok su bendovi svirali ziri je caskao sa sisatim sojkama i nije ni slusao bendove. Loknerove kritike su mi bile smesne za pojedine bendove. Ako nesto ne volim u muzickom svetu onda su to muzicki kriticari koji znaju samo da palamude a iza sebe nemaju nikakvu muzicku karijeru. Presmesan festival sve u svemu.

    • Uros каже:

      Sve sto kazes je tacno, osim toga da bendovi iz beograda imaju vise sanse da pobede na glasove pudblike. Ljudi iz cacka, mitrovice, uzica su svaki put dolazili autobusima, ne zato sto im je to publika nego zato sto su im to drugari, a mi iz beograda ne mozemo svakih dve nedelje da okupimo tolku masu, jer da mpgu ne bih se nikad ni prijavio na festival. U ostalom gledaj redom kroz celo takmicenje ko je prolazio po publici.

  2. Veselo lice каже:

    „Ostaće upamćeno u istoriji rokenrola da je svet tog jutra po prvi put čuo njihovu novu pesmu „Zaboravljaš da postojiš“.“ Ostaće upamćen kišobran, „Bluz 51″. Ostaće upamćeno da je „Pogrešna odluka“ donela pravu pobedu. Da ćemo se „J&M“ sećati „kao da je juče bilo danas…“. Ostaće upamćen pevač „Y.O.X. -a“, kao veliko čudo ogromne snage. Ostaće upamćeni“Škank(IĆI)“ kao glavno jelo BDFL, ali i „Nebo…“ koje je pocrvenelo iščekujući jutro“. Ostaće upamćene ptice koje su tog večernjeg jutra, letele iznad naših glava, upozoravajući nas da je ovogodišnji BDFL došao do jeseni. Ostaće upamćeno da ćemo uz ove bendove i „Ućuti psa“ koji nije ućutao s nestrpljenjem iščekivati naredno proleće. Ostaće upamćen i jedan drugi Pas koji muziku čuva od zaborava, govoreći i pišući, ali i uživajući u njenom veličanstvu, gospođici Svirci. Neka se ne zaboravi „osvajanje sveta“, muzikom! :)

  3. Boze me sacuvaj каже:

    Izvini, necu favorizovati ikoga ovde, Phobos je do jaja i zasluzili su pobedu, iskreno imas lep vokabular i svideo mi se review, drago mi je ostalo ljudi kojima je stalo do scene i da je odrze. Sad naravno ima to cuveno „ALI“, ali jasno mi je da se ukusi razlikuju, jasno mi je da su ljudi u stanju svasta da slusaju, ali da neko svrsta od gomile dobrih bendova J&M kao jedan od najboljih, a pogotovo da kaze za revolt da ne valja, to mi nikad nece biti jasno. Ok jedno je da ti se ne svidi Revolt i njihove ideje, da mislis da su pozeraj sta god, ali to je bend sastavljen od ljudi koji imaju mnogo iskustva sa muzikom, koji od svih koji su prosli kroz BDFL u sve tri godine od kad se izdrzava najbolje znaju da nameste zvuk, jer su skolovani za to. Pritom sam njihov vokal je eksperimentisovao u svim vrstama i nacinima pevanja i radio dosta side projekata, jedan od gitarista svira u jos gomili uspesnih bendova, i eto npr ja mislim da je George trebao da dobije nagradu najboljeg vokala, ali nije, i to su ukusi. Mada da ne hvalim Revolt vise jer ispadam kao neki njihov razbesnjeni grupie, a da dodjem do poente, IKO ko ima IKAKVE veze s muzikom, ne bi trebao da ima misljenje da J&M ima ikakve veze s muzikom. To je bend koji se bazira na dobroj ideji, sve to stoji, naravno imaju dobru ribu koja stenje u mikrofon i zato im ide, ali brate, to nisu muzicari, nista lose o njima kao ljudima, ali bubnjarka falsira kao zmaj, ne zna da svira ni taj bubanj ni da peva a radi oba, basista mi se iskreno dopada sta radi s tim bass-om i ideje o efektima koje ima a i nacin sviranja, ali ni on nema veze s pevanjem. Meni iskreno, kao skolovanom muzicaru, nije jasno kako su oni dosli do FINALA boktemazo, jer to je strahota. Kontam da posto je Srbija smestena na 2. mesto u Evropi po najglupljim ljudima, pa onda i J&M kad poturi uzasno glup tekst taj glup tekst prodje, jer je ljudima lakse da pojme BORI SE PREKINI DA STOJIS, i BROJEVE! ali bracela ono nije humano koliko je lose i jako mi je zao, ne iz neke sad sujete, ne iz nekog hejta, nego zbog drugih ljudi koji zapravo razmisljaju „e daj necemo da ponovimo taj riff ovde hajde da ubacimo nesto drugo da ne bude monotono“ ili „neee brate to je glup stih, daj da bude nekih ozbiljnijih reci, ne da bude klise“ ili iz licnog iskustva „brate znam da je proslo mesec dana, al meni se ne svidja cela ova druga strofa, treba nam nesto jos ozbiljnije, ovo mi deluje ko kad smo poceli da pisemo“, da se onda provlace bendovi koji raspale jedan riff, vrte ga celu pesmu, i onda ubace tekst „slusaj taj riff“ … Bukvalno komentari mojih kolega su bili „ja imam sve manju zelju da se bavim muzikom kad vidim ovo“ u momentu kad su J&M dobili 2. mesto na BDFL-u. Ja kontam ko provlaci te bendove, i kontam ko je njih provukao i na koje fore. Ne kontam kako neko ko ih ne provlaci iz svojih licnih interesa, a da se bavi muzikom, cak i slusanjem muzike, pisanja review-a ili cime god vezanim za muziku, a da ima bar trunku sluha, moze da izjavi za takav bend da je, ne OK, nego DOBAR! Hvala, and sorry for the long comment

    • Andrea Kane каже:

      Hvala na ovakvom komentaru. Sve svoje stavove o muzici iznosim kao slušalac koji doživljava muziku emotivno, ne kao muzičar ili čovek koji svira neki instrument. Cenim tuđi trud i rad i to što je neko uložio toliko vremena i znanja u svoju muziku, ali meni je mnogo važnija ideja na planu same pesme. Revolt kao bend u muzičkom smislu je sigurno bio jedan od najboljih te večeri, ali idejno, u pogledu cele priče, poente, tematsko-motivske veze između muzike i teksta, oni su jako nisko, a to najviše određuju njihovi tekstovi. Drugi razlog zbog kojeg mislim da nemaju toliko izgrađenu ideju i svest o rokenrol estetici su njihovi spotovi koji odražavju to nemanje ideje i podražavanje već hiljadu puta viđenih formi da se napravi muzički video. Jednostavno moramo da mislimo na sve – ja ne mogu da verujem nekom bendu koji snimi pesmu i spot kao što je pesma „Šipka“, a da onda prodaje priču o buntu i revoluciji. Uz dužno poštovanje i muzičarima, i njihovim fanovima, i svim njihovim kvalitetima koji očigledno postoje, verujem da taj bend neće ostaviti nikakvog traga na samoj sceni i u onome što je meni najvažnije, a to je r’n’r istorija.

      Mislim da su Vaši komentari što se tiče muziciranja benda J&M na mestu, verujem da pravim muzičarima mnogo više smetaju propusti i greške u sviranju, nego meni, ali za taj bend ne mislim da je ok, niti da je dobar, nego da je ODLIČAN 5+. Imaju ideju i makar udarali u dve kofe i lupali po jednoj žici, oni su na mene ostavili najjači utisak jer su uspeli da me uvuku u svoj fazon i da mi prenesu svoju viziju sveta. Muzika nije umetnost koja je ograničena samo na ljude koji znaju da sviraju svoje instrumente, niti na one koji su školovani za to. Ako budu uporni i vredni, njih dvoje za neku godinu mogu da postanu vrhunski profesionalci na svojim instrumentima, ali meni će i tada biti najbitnije da li imaju nekakvu ideju ili samo pokazuju svoju veštinu. Šta god da se dogodi, verujem da će ovaj bend ostaviti mnogo više uticaja na sceni, jer imaju nešto novo, dok Revolt vrhunski svira nešto što je već previše puta odsvirano.

      Uvek napominjem da je ovo impresionistička kritika, što znači da iznosim lični stav, argumentovan vrlo subjektivno po načelima koja ja vidim kao presudna za dobre bendove i muzičku istoriju. To nikako ne znači da sam ja u pravu, niti da je moj komentar presudan. Ovo je samo povod da ljudi ponovo krenu da čitaju o muzici, a da „novinari“ stvarno pišu, a ne da površno obaveštavaju o trivijalnostima. Vaš komentar je dokaz da postoje ljudi koji imaju svoj stav i spremni su da ga iznesu, bez obzira na to koliko tuđe objašnjenje dopadljivo izgleda, i meni je iskreno drago zbog toga. Zahvaljujem se još jednom na komentaru.

  4. BDFL каже:

    Pozdrav dragi ljudi. Ovo što se piše ovde je za svaku pohvalu i drago nam je da festival izaziva pažnju i komentare. Naš cilj kao festivala je afirmacija novih bendova i trudimo se kroz takmičenje da najbolji prođu do finala, vodeći računa o mnogo aspekata. Nadamo se da u tome uspevamo u meri kojoj je to moguće, po cenu da imamo slabiju posetu jer smo podržali nekoliko bendova koji imaju malo ili skoro pa nemaju publiku u Beogradu a zaslužuju kvalitetom. Novac koji dobijemo je isključivo od ulaznica u svakom prostoru i od njih plaćamo sve troškove (tehnika, piće za nas i bendove, štampani materijal, telefoni, prevoz itd) i ako nešto ostane podeliimo na nas pet u organizaciji. Finansijske sponzore nemamo, ni projekta ni novac od bilo koje institucije a nagradni fond koji smo obezbedili je isključivo preko privatnih veza. U slučaju da plaćamo putne troškove bendovima ovaj festival ne bio bio moguć tj. bio bi velikom minusu koji niko ne bi mogao iz organizacije da pokrije. Probaćemo i to da rešimo za sledeću godinu pa šta bude. Sa druge strane trudimo se maksimalno da taj njihov uložen novac u procesu takmičenja vratimo kroz nagrade ili bar medijsku afirmaciju pa da kao i u svakom poslu posle nečeg uloženog nadaš se da se to vrati. Mislimo da svako od nas bi imao neku svoju listu tri ili više najboljih bendova na festivalu i to je normalno jer su ukusi i stavovi različiti. Baš zbog toga smo uveli i stručni i novinarski žiri i glas publike (što ne postoji ni na jednom demo festivalu u Srbiji i regionu) i njihovim zbirom dobijamo finalni poredak. Ako se stručni žiri istripuje ili navija za nekog tu je publika i novinari da iskoriguju. Apsolutno ne postoji nikakav način namestiti pobednika festivala ni u jednoj kategoriji a kamoli sveukupno. Svaki član žirija glasa po svom mišljenju i ne postoji nikakva sugestija kako da glasaju niti bi oni to prihvatili. Uvek postoje neke priče i favorizovanje nekih bendova ali to na našem festivalu je u domenu rasprave kao ko će pobediti na svetskom prventsvu u fudbalu. Ima favorita ali dok se ne odigraju sve utakmice ne zna niko pobednika. Sam poredak u krajnjoj meri nije toliko bitan koliko se čini ali predstavlja neki presek trenutnog stanja kod bendova. U krajnjoj meri skoro svi imaju neki svoj žanr i svoju publiku tako da će od njih najviše zavisiti dalji uspeh. Nagrade su samo stimulans da se radi dalje. Što se tiče priče nekih članova žirija sa sisatim sojkama morate ih razumeti s obzirom da je to jako retka pojava na takmičarskim večerima ali budite sigurni da vas slušaju i prate. Loknerove kritike umeju ponekad da budu šture i nažalost su posledica malo vremena koje može da odvoji za to, jer od ovog festivala dobija dnevnice za svako veče sa kojom pokrije prevoz i sitne troškove. Inače kad ima dovoljno vremena s obzirom na dinamiku takmičenja ume da napravi veoma dobre i iscprne kritike i za to je i dalje poznat i priznat u stručnim krugovima širom bivše Jugoslavije i dan danas drži tribine po celoj ex YU na temu rok juče danas sutra. Murinjo se smatra najboljim trenerom na svetu a u životu je samo malo pikao fudbal. Tako da nezadovoljni muzičari i bendovi plasmanom nemojte misliti da bi dobili neke značajno bolje ocene i od poznatih muzičara sa kojima je on u stalnom kontaktu i druženju. Ali ko gubi ima pravo da se ljuti. Inače zanimljivo je da pobednik publike već treću godinu zaredom nije iz Beograda, tako da je to samo uslovna prednost domačeg terena. Ono što je vidljivo da bendovi koji gravitiraju Nišu i Kragujevcu imaju malo publike i to žiri shvata zašto je tako i zato uzima u obzir i to stavku prilikom glasanja. Mnogo je oštriji prema beogradskim bendovima i posledica toga je da u finalu bude najviše tri beogradska benda. Kritikovati stručni žiri što je izabrao J&M za najbolji je besmisleno ako je taj isti žiri drugo mesto dao grupi Phobos, a četvrto Revoltu bendove koje jedan komentator navodi kao najbolje. Znači da su oni videli u J&M nešto što komentator nije, a to je prepoznao autor ovog teksta. Ne slažemo se sa svim stavovima u tom tekstu pogotovo mislimo da je bio preoštar prema Revoltu X, ali s obzirom da je to njegov argumentovani lični stav zaslužuje veliku pohvalu. Čak mislimo da je to sve dobronamerno napisao u želji da svi bendovi pa i Revolt X budu još i bolji i poprave nešto u svom radu, pesmama ili nastupu ukoliko je to moguće. Pisanje ovakvih tekstova je praktično nestalo u današnjim medijima i zato je za svaku pohvalu i pozivamo autora teksta da sledeće godine uzme učešće u novinarskom žiriju.
    P.S. 1 ovaj komentar je poslat da ne bi prethodni komentari unosli zabunu kod čitaoca tj. neke netačnosti koje su iznete.
    P.S. 2 delovi ovog komentara mogu se i postovati kao direktni odgovori na komentare Gandora i Boze me sacuvaj pa prepustamo autoru ovog sajta da to odredi kako njemu odgovara tj. kako mu deluje smislenije za čitaoce pošto vidimo da je ovaj tekst dosta šerovan na facebooku i izazvao je dosta reakcija

  5. Fantazmo каже:

    Poz Brate! Sve pohale za ovaj post! Iskren, međ zube pravo! I treba imati muda za to svakako. Medjutim, kada se kreira subjektivno mišljenje i plasira u javnost, pristup istom mora biti još temelnjiji i samim tim potkrepljeniji suštinskim argumentima. Mišljenje, ukoliko ga iskazuje zrela osoba, mora pre svega biti odgovorno samo prema sebi i mora biti konstruisano iz još dublje analize kako bi bilo validnije (u tvom slučaju analiziranje teksta koji vidno vrednuješ). Moj najdobronamerniji savet koji ti dajem jeste da javno komentarišeš tekst nečije pesme tek kada ga zaista pročitaš. Uzeću za primer tekst iz pesme „Soba ljubavi“ benda Kasirke, jer sam član istog. Tekst je daleko mračan i neadekvatan za mainstream pop. Konkretno termin „Soba Ljubavi“ označava javnu kuću. Dok se u pesmi peva o degradaciji do skora neiskvarene osobe kroz repetativan seksualni čin, koja kasnije konačno površnim životnim odlukama vodi istu direktno u gnezdo seksualizacije „Sobu Ljubavi“. To što je sam pristup tekstu romantiziran svakako nije parametar za muzičko svrstavanje u dodeljene pravce. Sličnu grešku si ponovio u ovom postu kroz osvrt na tekstove još po nekog benda. Lično mnogo pažnje poklanjam tekstu u muzici, čak više nego samom muziciranju. S toga ti najiskrenije dajem dobronameran savet da odgovornije čitaš/slušaš tekstove bendova kako bi pisao još kvalitetnije kritike. A za samu muziku, tu nemam nikakvih zamerki naravno, to je već stvar ukusa. Sve u svemu odličan post i poz od Duleta. Svako dobro!

    • Andrea Kane каже:

      Veliko hvala na komentaru! Prihvatam grešku, nisam uhvatio kontekst pesme „Soba ljubavi“ i zato mi je zasmetala ta sintagma, jer mi je sve zvučalo na nešto drugo, a zapravo je u ovom kontekstu sasvim opravdan termin. Mada ni moj komentar nije bio na osnovu muzičkog pravca nego na osnovu toga kakav tekst očekujemo u kojoj vrsti muzike – meni se taj izraz činio kao pop stih jer bi lako išao uz neki hit, ali u kontekstu koji si objasnio, uviđam svoju grešku i izvinjavam se na toj pogrešci. Mislim da sam pogrešio i u pristupu, ipak je bolje preslušati bendove pre nego što se ode na svirku – tako se gubi onaj osećaj iznenađenja, ali se ne prave ove vrste grešaka koje su mnogo važnije za kvalitet recenzije.

      Još jednom veliko hvala na komentaru i srdačan pozdrav!

  6. Neskolovani uzicar каже:

    Samo me zanima sto se tice BDLF-a kako je moguce da pobedi bend koji je poslednji svirao kad u momentu kad je on svirao pola zirija vise nije bilo tu, otisli su mnogo pre nastupa poslednjeg benda. Ovim ne zelim nikako da osporim kvalitet i pobedu Phobos-a jer su stvarno odlicni!

    • Boze me sacuvaj каже:

      Zato sto se znalo ko ce kako da se plasira 😉

    • BDFL каже:

      Moguce je zato sto glasovi strucnog ili novinarskog zirija koji nisu ostali do kraja i nisu pogledali sve bendove nisu racunati. Od pocetnih dvadesetak clanova zirija na kraju veceri ih je bilo desetak, tako da su samo racunati bodovi clanova zirija koji su ostali do kraja i tako se doslo da novinarske i liste strucnog zirija.

  1. мај 18, 2016

    […] da ostanu u rangu početnika, ali u budućnosti mogu i da izrastu u najpoznatija imena scene, zato još od prošle godine čekam ovaj trenutak. Četvrti po redu „Beogradski Demo Festival Live“ počeo je sinoć, 17. […]

  2. мај 20, 2016

    […] da po drugi put čujem prošlogodišnje pobednike, bend Phobos iz Beograda. Još uvek se sećam njihovog nastupa iz prošlogodišnjeg finala kada su u pet ujutru izrokali svirku sa toliko energije da je žiri […]

  3. јун 10, 2016

    […] godina „Belgrade Demo Fest Live“ festivala, a prošle godine je bio moj prvi put da sam bio na finalnoj večeri. Na prošlogodišnje finale došao sam kao deo publike, krpio sam se za ulaz i jedva da sam imao za […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

banner-free-download