Šešir moj u digitalnom etru

Dugo sam se krio iza šešira, ne zato što me je strah od batina, ne plašim se uvređenih muzičara i njihovih fanova koji bi me ugazili zbog kritike, već zato što sam sklon ilegalnim aktivnostima, pa zašto olakšavati posao mlohavim organima reda.

Šešir je i dalje tu, ali se isopd njega čuje moj glas. Prvi put u etru digitalne radio stanice „Radio Dogvila„.

Zahvaljujući projektu „Sobakaisti“ i mojoj ludosti da se i dalje guram u alternativnu scenu, pokrenuli smo podkast emisiju „Šta slušam, a šta mi se dešava“ gde ću objavljivati tematske emisije u kojima ću iznositi svoje stavove o muzici, pričati priče sa scene, prenositi doživljaje sa festivala, intervjuisati muzičare i ljude sa scene i, što je najvažnije, puštati raznovrsnu i kvalitetnu muziku.

Moram sam da iskoristim prvu epizodu da nahvalim šešir moj i ispričam neke od dogodovština iz dosadašnjeg rada, ali to je samo probna epizoda nakon koje stiže onaj glavni program. U ovoj epizodi pominjem neke drage ljude, prisećam se nekih situacija i momenata koji su bili važni za moju karijeru r’n’r novinara i pozivam se na tekstove koje sam skoro potpuno zaboravio.

Za one koji žele da se uvere da nisam sve izmislio i da iza mene stvarno postoji neka istorija, evo linkova do tekstova koje pominjem. Pošto smo menjali domen, a ja sam previše lenj da sad dopunjavam sve linkove i fotke, neki od tekstova imaju praznine i sjebane linkove:

  • Prvi tekst na blogu bio je posvećen bendu La Strada i njihovom istoimenom albumu. Tada sam još pokušavao da zvučim pametno i da pronađem u muzici nešto što drugi nisu. Bio sam glup, ali bolje je početi tako, pa skapirati, nego odustati samo zato što si glup. Evo teksta, čitajte ga uz muziku.
  • Drugi tekst koji pominjem je moje zvanično probijanje u ulozi rokenrol novinara. Mesto gde se bendovi, a i novinari, testiraju su demo festivali, a ovo je bio moj prvi demo festival – Belgrade Demo Fest Live. Zahvaljujem se i ovim putem Aleksandru Šarčeviću i njegovom skautskom talentu da prepozna nešto novo i interesantno. Godinu dana posle prvog teksta bio sam u žiriju poslednjeg BDFL-a, a za uspomenu su ostala 4 teksta.
  • Odlazak u Sombor na „Green Town Jazz Fest“ je bio prvi test za hibridni žanr muzičkog putopisa od kojeg je ostao ovaj tekst i uvek drago sećanje na susret sa Azzom. U tekstu pominjem drveni nakit koji pravi zajedno sa svojom devojkom, pa evo linka i do njihove stranice – Woodhism.
  • Pravi muzički putopis i zrelije pisanje o gradovima kroz muziku je došlo sa odlaskom na „Lake fest“. Evo teksta iz kojeg je pasus koji čitam u epizodi. Opet se zahvaljujem Dragani na njenom komentaru i ohrabrenju, da nije bilo toga, godinama ranije, možda danas ne bi bilo emisije.
  • Španija, zemlja obećana, a Kadis mesto za koje nekad sumnjam da sam ga samo istripovao. Ipak, postoje 3 teksta kao dokaz da sam stvarno bio tamo.
  • Novi Sad kojem želim da se vratim, ovog puta mnogo pametniji i bolji. Razglednica, zajedno sa fotkom murala koji sam pomenuo u emisiji, može se naći ovde.
  • Iz 2018-te, koja je bila prilično zajebana za preživljavanje, ostali su neki od meni najdražih i najboljih tekstova. Serijal o Bunt Rok emisiji je nanizan od ovog teksta pa na dalje. Tekst o najboljem kantautorskom festivalu „Exposure Music Festival“, zbog kojeg sam dobio prvu pretnju tužbom, možete pročitati ovde (uz dodatne pozdrave Vedranu Ivoreku i Suncu. Za kraj zajebane godine, jurio sam za bendom „Repetitor“ na njihovoj zagrebačkoj tronoćnoj turneji, sa koje sam doneo 3 teksta, od kojih je samo jedan o svirci.
  • Serijal „Priče o spotovima“ možete naći na ovom linku.

Twitter-cover

Molim onu novu publiku koja nije navikla na moju hvalisavost da ne zameri, jer biće toga još puno u budućnosti, ali obećavam da će muzika uvek biti u prvom planu.

Potrudiću se da budem ažuran sa epizodama, nadam se mnogo ažurniji nego sa tekstovima, a pozivam vas sve, evo – vučem vas za rukav i kragnu, komentarišite objave, slobodno napišite šta vam se sviđa, a šta ne, pošaljie mi ideje i muzičke predloge.

Jako je korisno i ako šerujete i lajkujete, to je za dž, a nama koristi za statistiku i buduće kurčenje.

Vidimo se na svirkama, čujemo se na sluškama.

_____________________________________________________

Za one koji ne znaju – ja sam Andrea Kane, rokenrol novinar, šeširdžija i član pokreta „Sobakaisti“. Svi tekstovi su moje autorsko delo i lično mišljenje do kojeg ne bi trebalo da vam bude stalo ni najmanje. Ako jeste, napišite svoj komentar ili podelite tekst sa virtuelnim prijateljima, jer ja ne trošim kintu na sponzorisane objave, a to je jedini način da dođem do veće publike.

Ako vam se baš mnogo sviđa kako pišem i na koji način pratim scenu, možete me podržati preko ko-fi platforme.

4 Odgovora

  1. Đuka Kučak каже:

    Jedva čekam napravit dicu da bi ovo sluđali sa ogromnom strašću i da im život znači. Mislim, oprosti druže, al 25 godina se šunjam po Dubrovačkim ulicama i rijetko šta me oduševi. Mogu reći da je ovo jako kvalitetno i da će mnoge klinke pušiti prvu cigaru (ili nedajbože kurac) u bliskom proksimitetu sa ovim podcastom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>