Šavovina po Srbiji

Nalazim se na Ibarskoj magistrali, državnom putu 22, cesti sa najvećim brojem saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom. Ta statistika je verovatno nepovoljnija u zimskom periodu, pogotovo kada sneg ovako veje. U kolima sa zagrebačkim registracijama smo nas petorica: tri člana benda „Šavovina“, Astor Lajka i šešir moj. Patrik Sečen, bubnjar i vozač, jedini je trezan. Ovi pozadi su se prebili od Takovo „Viljamovke“, kupljene u Milanovcu, mestu proizvodnje, što joj daje posebno na vrednosti, a ja sam se ustondirao da ne bih paranoisao, jer imam ozbiljan strah od saobraćajki. Razgovaramo o našim očevima (priče o ratu smo potrošili još pre Ljiga). Ante Peović, basista i trubač, prepričava scenu sa svojim ćalom, kada je prvi put čuo pesmu „Ubili su kralja“ tako što ju je pustio svojoj koleginici kao primer da mu se sin bavi glazbom, ne znajući da u pesmi postoji vrlo upečatljiv stih: „ubij oca, jebi majku“. 

Da je ovo tekst na VICE-u, zvao bi se: „Organizovao sam turneju hrvatskog benda u Srbiji i nisam se pokajao.“

Nikada se nisam ložio na to da postanem menadžer ili organizator svirki. Uvek me je više radilo to da stavim šešir i uguram se u masu kao običan slušalac, pa ako me svirka uradi, od toga će izaći neki tekst, ali kako vreme prolazi, sve više se uvlačim u taj svet, osećam da mi rastu ambicije, ali i zavisnost od muzike, pa sam od prošle godine zvanično počeo da menadžerišem za mog prijatelja/cimera Astora Lajku, kako za njegov solo rad, tako i za bend „Lajka na Mesecu“.

Iznenadila me je poruka od Matije Ćutića, frontmena benda „Šavovina“, o kojem sam pisao nakon što su objavili live-EP. Taj tekst ih je motivisao da dođu u Srbiju, pa me je pitao da li bih mogao da im pomognem da organizuju neke svirke ovde, što sam doživeo kao izazov i novi korak u svom angažmanu na sceni. Da ne verujem u ovaj bend i ono što rade, ne bih kurcem mrdnuo, ali pošto sam i sam želeo da ih čujem uživo, iscimao sam se dovoljno da se to ostvari u najjednostavnijoj varijanti.

Zbog toga mi je glavni fokus za organizovanje turneje bio na Beogradu, Novom Sadu i Gornjem Milanovcu. Kako su datumi koji su odgovarali ekipi iz Šavovine bili vrlo problematični (3, 4. i 5. januar), morao sam da igram na sigurno, gađajući vikend u Beogradu i Milanovcu, dok je početak turneje ostao za četvrtak u Novom Sadu. Pošto sam posvećen menadžer, predložio sam im da za celu turneju kao lokalnu podršku imaju Lajku, sa obzirom na to da je on već stekao fanove u sva tri mesta. Otvoreno sam im predočio da je vrlo upitno koliko novca mogu da izvuku na ovim svirkama, kako zbog datuma, tako i zbog anonimnosti na domaćoj sceni (ja sam jedini koji je pisao o njima, a ne verujem da od tadašnjih 700+ pratilaca na fejsu ima makar 100 koji čitaju sve tekstove), pa je dogovor bio da sva kinta od ulaznica ide njima, a da ćemo se za troškove smeštaja, hrane i što veće reklame potruditi zajedno. Neizbežan deo organizacije su plakat i ulaznice, to je ono što ostaje za arhivu, do čega mi je vrlo stalo, pa je saradnja sa Milenom Nićić izrodila jedan od najboljih plakata ikada.

Dizajn: Milena Nićić

Prvi dan je prošao prilično bezazleno. „Šavovina“ se pojavila u našem tadašnjem stanu u Novom Sadu i kroz pola sata već smo bili u Domu B-612 da prenesemo opremu i uradimo tonsku. Sve je išlo potaman, ni malo neprijatnosti usled susreta sa novim ljudima koje poznajemo samo kroz muziku koju su stvorili. Matija i ja smo se upoznali na „Demofestu“, ali nismo ostvarili neku ozbiljniju komunikaciju, iako sam od starta navijao za njih. Turiste u Novom Sadu vodim na indeks sendvič tamo iza bioskopa „Arena“. Ante mu daje ocenu 8/10.

Za svirku im se pridružio i Atila Antal, koji je otvorio nastup kao „Secret Man“, svirajući gitaru i pevajući autorske stvari preko matrica koje je puštao sa laptopa. Sa ove distance više se i ne sećam utiska o njegovom nastupu, što znači da me verovatno nije oduševio, a jedino što pamtim je neprijatno osećanje koje mi je ostalo posle njegove obrade Rijanine pesme „Diamonds“ u kojoj je u refrenu umesto reči „diamonds“ izgovarao onomatopejske zvuke raspršivanja.

Bila mi je frka koliko će ljudi da dođe i neprestano sam se vrteo od sale do ulaza, pa nisam ni ispratio kako je Lajka zvučao, uhvatio sam samo onaj deo kada je svirao „Čavoglave“ u rege varijanti benda „Neno i Žmigavci“, sa promenjenim krajem pesme, na šta su prisutni oduševljeno pevali prateće vokale, a jedan par je istinski zaplesao pred binom.

Takva pozitivna atmosfera je bila savršena osnova za „Šavovinu“. Od sve tri svirke sa turneje, mislim da im je ova bila najbolja i najsigurnija, zvučali su profi i sve moje bojazni da sam se možda ispalio što sam ih doveo, nestale su sa prvom pesmom. Tada sam prvi put čuo „Eksponencije kurca“, upečatljiv stonerski gruv preko kojeg vokal zavija „ja imam dugu kosu – ja se drogiram“ i znao sam da je to hit koji će obeležiti turneju. Već sa tom svirkom mi se otvorilo koliko sličnosti i veza postoji u muzici koju stvaraju oni i Lajka, ali i čitavo muzičko nasleđe ovog prostora za koji je truba pro-srpski instrument. „Magla u Sarajevu“ mi je postala omiljena pesma, a „Cigani puževi“ omiljeni naslov jedne numere. Završnicu nastupa obeležilo je Matijino i Anteovo rvanje na sceni, za koje sam bio uveren da je deo njihovog scenskog nastupa, da bih se kasnije uverio da je sve spontano i neplanirano, inspirisano trenutkom i njihovim ludilom kojem se prepuste kada sviraju.

Već drugog dana sam osetio šta znači biti na turneji. Ustati u dogledno vreme posle noći pijančenja i rokenrola, spakovati opremu i voziti se od Novog Sada do Milanovca kroz kijamet nije ni blizu onoga kako zamišljam petak popodne. Tamo smo se smestili kod mog ortaka, Stefana Stefanovića, u studiju „Radionica“, gde sam skoro godinu dana živeo na kauču, pa sam posebno vezan za taj prostor i njegovu porodicu koja nas je ugostila kao domaće. Nemili događaj sa bendom „Žen“ i skidanjem splitskih tablica sa njihovog kombija bio je dovoljan razlog da kola ostavimo u garaži studija, a da na svirku odemo taksijem. U Milanovcu turiste vodim u pekaru preko puta policije na burek sa paprikom i pavlakom, koji Ante ocenjuje sa 10/10.

Procena da će nam glavna svirka biti u Gornjem Milanovcu ispostavila se kao tačna. Praznični dani vratili su studente u grad, „Ljubitelj“ je bio popunjen, a peć dobro naložena. Na toj svirci sam se žešće otkinuo, jer sam se prepustio milanovačkom gostoprimstvu i već poznatom prostoru u kojem se i Lajka osećao kao kod kuće, zbog čega je ovaj nastup bio posebno emotivan. Odsvirao je pesme koje inače retko svira, kao npr. „Prva rstva“, a pošto su u publici bili i članovi njegovog benda „Lajka na Mesecu“, posebno im je posvećivao pesme, praveći foru na račun svog bubnjara koji nije hteo da sviraju „Koloniju“ sa bendom. Sa te svirke je ostao sjajan snimak izvedbe „Neko mora“ u kojoj mu se spontano pridružio Predrag Miletić, udarajući činele golim rukama i igrajući kao u transu.

Video: Stanko Veljić

Bio sam uveren da će „Šavovina“ pokidati ceo klub svojom svirkom, ali je ovo bio njihov najslabiji nastup, i to ne u muzičkom smislu, već u tom scenskom. Na njihovoj fejsbuk stranici postoji snimak iz wc-a „Ljubitelja“ u kojem se Matija presvlači za nastup, a jedan od lokalaca ulazi i upoznaje se sa njima, nakon čega se klip prekida jer im je rekao da je bio u Zagrebu na adventu. Matija Ćutić je imao ideju da se obuče kao hajduk, a u njegovoj verziji je to značilo da upaše trenerku u čarape i veže maramu oko glave, što ga je učinilo više komičnim, a od hajdučije su mu ostali jedino brada i glas.

Bio sam ubeđen da će nas šokirati, izazvati scenu, srušiti pojačala ili makar se popičkati sa tipovima koji su bacali fore na njihov akcenat i kako Matija izgovara „Milanovac“, ali umesto toga oni su se držali suzdržano, svirajući pesmu za pesmom, kao da čekaju da se sve što pre završi. Iako je publika dobro reagovala na njihov miks žanrova i muzičkih uticaja koje vešto sažimaju u svom zvuku, moj utisak je bio da su propustili šansu da se dokažu. Možda je najbolji primer za to koliko su bili rastrojeni snimak u kojem Matija neprestano doštimava gitaru dok na bis sviraju „Eksponencije kurca“. Ali je događaj na kraju bio vrlo uspešan, jer se gomila skupila da džemuje i to je obeležilo celu svirku. Moram posebno da pohvalim Patrikovu velikodušnost koji je ostavio svoje činele na milost i nemilost lokalnim bubnjarima, od kojih je bubnjar „Lajke na Mesecu“ posebno poznat po teškoj ruci.

Video: Stanko Veljić

Možda bi treći dan bio drugačiji da nisu počeli da piju viljamovku od doručka. Do podneva su već popili dovoljno da im treba još jedna flaša za put, pa su se međusobno dodavali na zadnjem sedištu dok smo se vozili ka Beogradu. Plan je bio da stignemo pre 5 kako bismo svi zajedno otišli na proteste. Naravno, oni nisu imali pojma da se protesti održavaju, a ni razloge zbog kojih se to dešava, pa dok smo šetali po razlupanom pločniku Knez Mihailove, diveći se preskupoj rasveti kao bugarski turisti, ispričao sam im ukratko o Savamali, nameštenim tenderima, hapšenjima, cenzuri i sveopštoj diktaturi. „Šavovina“ je to iskoristila u svom lajv prenosu sa protesta, a jedan od tih klipova postoji na njihovoj stranici – u njemu tresu Vučićevu vudu lutku, kupljenu na protestu za 300 din, dok glas sve neartikulisanije govori „Vučiću – pederu“.

Turiste u Beogradu vodim na proteste.
Provod: 11/10

Završnica turneje je bila u skladu sa organizacijom i nama kao takvima. U isto vreme u Elektropioniru održavao se koncert „Vizelja“ i „Sv. Pseta“, za koji znam da je bio krcat, dok smo u „Kućici“, nas desetak, cupkali od hladnoće u nezagrejanom prostoru studija. Ipak, ova svirka je bila vrednija od svih drugih jer je okupila najbližu ekipu i tek nekoliko nasumičnih posetilaca. Zbog toga su i Lajka i momci iz „Šavovine“ bili potpuno opušteni, što im je dalo mogućnost da slobodno eksperimentišu i sviraju po osećaju, za uživanje svih nas.

Jedan od sjajnih momenata sa Lajkinog nastupa je izvedba „Epske“ u kojoj mu se pridružila Sandra Vidojević (Vin Triste i Dingospo Dali), što postoji zabeleženo i na snimku:

Video: Saška Mrkonjić

Za ova tri dana naučili su jedni drugima repertoar, tako da su se Patrik i Ante pridružili Lajki u izvedbi pesama „Neko mora“ i „Kolonija“, što je bila savršena završnica njegovog nastupa.

Ovaj nastup je bio ono kako sam zamišljao da će Šavovina izgledati na sceni – potpuno razuzdano, pomahnitalo, bez kontrole, provokativno, na trenutke neprijatno i uvredljivo. Između pesama ste mogli da ih čujete kako psuju Boga i Isusovu krv, što im je bila omiljena fora, prozivaju se sa publikom na nacionalnoj i verskoj osnovi, pričaju gadosti i prepričavaju događaje iz protekla dva dana. Odlazak na protest im je bio poseban doživljaj, a dve preživele vudu lutke su krasile bubanj, dok je treća završila u javnom wc-u na Trgu Nikole Pašića, u „pišini“, što je Matija ponavljao sa posebnim uživanjem. Do kraja svirke te dve lutke su unakažene, rasporene i ugažene, a Patrik je poslednjoj zubima otkinuo glavu, što je ostalo kao upečatljiv performans. Nakon svirke, prisutni su ostali da džemuju, svirajući nasumične stvari, od kojih je Anteova izvedba pesme „Toxic“ od Britni Spirs bila nešto najbolje i najneočekivanije ikada.

video: Saška Mrkonjić

Na kraju, kada popišemo troškove i zaradu, što nisam uradio nijednog trenutka, turneja je bila uspešna – sve tri svirke su održane, sve tri su bile posebne na svoj način, a publika koja im je prisustvovala je otišla sa znanjem o bendu „Šavovina“ i njihovom postojanju, tamo negde u Hrvatskoj. Za njih je svakako uspeh što su se probili na ovu stranu, u vrlo neplaniranoj organizaciji, pa verujem da će za sledeću svirku okupiti mnogo veću publiku i ostaviti malo dublji trag. Siguran sam da im je ovo iskustvo pomoglo da dožive drugu državu sa kojom dele toliko toga zajedničkog, ako ni zbog čega drugog, a ono da probiju medijski zid na kojem su ispisane samo poruke mržnje i neprijateljstva između dva naroda istog jezika. Za mene je ovo bilo prilično stresno jer nisam navikao da se bavim takvom vrstom organizacije, posebno ne u tako kratkom vremenskom roku i sa datumima koji nikako nisu povoljni za turneju, ali mi je samo iskustvo značilo jer sam posle njega počeo da ugovaram svirke za Lajku mnogo češće, po sve boljim uslovima, sve sigurniji u to što radim.

Šavovina je od tada snimila spot za pesmu „Tu sam da moram“ pa deo rvanja, njihove uvrnutosti i autentičnosti možete da doživite kroz ovaj video, ali samo uživo može da vas potrese Ćutićev solo govor:

Nadam se da ćemo u toku ove godine ostvariti makar još jednu turneju, po Hrvatskoj ili Srbiji, svejedno. Važno je da se bendovi povezuju, a preko njih i publika iz različitih gradova i država. Ko je fan „Šavovine“ u Beogradu, taj će ih voleti i u Zagrebu. Isto važi za domaće bendove i izvođače. Vreme je da preuzmemo na sebe komunikaciju i saradnju za koju su oni protiv kojih protestujemo očigledno nesposobni.

_________________________________

P.S. Da šešir moj piše još bolje, ostavite komentar, primedbu, osudu ili pretnju u komentarima ispod teksta (ne treba nam vaša mejl adresa, upišite šta ‘oćete).

Ako želite da podržite šešir moj da opstane dovoljno dugo kako bi pratio i pisao o muzičkoj sceni, možete nam donirati ulaznice za koncerte, žene, vutru, cigare, slatkiše ili mesečne donacije ovde.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

banner-free-download