Samo u Domu B-612

Samo u Domu B-612 možete da čujete četiri benda za tri sata, jer tonska nije gotova, iako je već pola 10. Nisam jedini koji dolazi na vreme, po satnici koja je najavljena u objavi na fejsbuku, pa gustiram svoj džinjak na stepeništu dok se okolo motaju psi bez povodca.

najava krah sv pseta gazorp

Najava svirke

Bez najave i upozorenja, negde oko deset sati, događaj otvara novosadski bend FYN. Ova četvorka izgleda kao zipovana verzija MTV istetoviranih pozera, pa i pored proširivača u ušima frontmena, muzika im je ograničena svim tim novometalskim uticajima. Njihovoj svirci ne može da se zameri apsolutno ništa, bend je usviran i siguran na bini, sa preciznošću ispucava sve brze deonice, sinkopirane prelaze i rokačine, ali i pored tehničke upeglanosti, ovo je bila jedna od najdosadnijih svirki na kojima sam bio u Domu.

Ne znam kako je drugima, ali ja sam bio na previše svirki da bih bio zadivljen izgledom benda. Zbog facijalnih ekspresija i kreveljenja basiste i frontmena, kroz celu svirku sam se pitao da li su oni svesna parodija tih američkih tinejdž bendova ili se zaista lože na to. Još od svirke „Raskida 13“ u Retru, alergičan sam na tipove koji se skinu i pre nego što počnu svirku, pa iako im je drugi gitarista zadivljujuće napucan, krajnje je nepodnošljivo imati u vidokrugu lika koji u šorcu i japankama pozira sa gitarom, dok mu pirsovane bradavice reflektuju svetlost sa bine. Ne shvatam zašto, ali većina alternativnih novosadskih bendova peva na engleskom, prilično neubedljivo i nezanimljivo, što je u ovom slučaju na neki način i opravdano, ali sam siguran da bi ovaj bend zvučao sto puta zanimljivije kad bi se preko ove muzike izrazili na maternjem jeziku. Ako ništa drugo, makar bi zvučali iole originalno. I nikad mi nije bila jasna ta oksimoronska veza između krljačine i emo tekstova na koje je frontmen benda „FYN“ habao (kvalitetan) vokal, kao u pesmi „Seven Much“.

Baby, let’s make purple snowmen
Spend all day rolling around in bed
We could be down six feet under the ground
Wherever

Kasnije sam saznao da je taj drugi prepucani gitarista iz Poljske, što možda objašnjava zašto je cela komunikacija sa publikom bila na engleskom, ali na svirci je to zvučalo toliko isfolirano da sam morao da izađem posle treće-četvrte pesme. Verujem da ovakva muzika ima svoju publiku i ovde, ali meni su te domaće, krekovane vezrije MTV sapunica krajnje nezanimljive.

Iako sam ih nekoliko puta propustio u Beogradu, konačno sam uhvatio „Gazorpazorp“ baš u Domu. Ovaj bend sam znao samo po pričama i njihovom prvom izdanju „EP#1“, pa sam se zapanjio kada sam na bini video četiri klinca, od kojih je jedino bubnjar izgledao kao da je stariji od srednje škole. Bilo je neverovatno da ona četiri momčića mogu da stvore onakvu lomljavinu i buku. Kako je svirka prolazila, tako su i oni ubrzano rasli i starili, tako da je do kraja svirke iz njih izlazio onaj višedecenijski rokenrol talog. Samo u Domu B-612 možete da napravite takve šutke da se ceo krug ispred bine zakuva od likova koji se bacaju jedni preko drugih. Samo u Domu B-612 možete da vidite kako se papirni lusteri tresu jer ih je šutnula noga nekog klinca kojeg su podigli iznad glava. Parket je mokar, ljudi proklizavaju, a „Gazorpazorp“ lomi iz pesme u pesmu, gazeći preko umršenih kalbova zguranih po bini. Odavno se nisam toliko vozio na kakofoniji, lomljavini i sirovom gruvu kakav ima ovaj bend.

Jedino što očigledno fali ovim klincima je više vremena na bini, iskustvo u živom nastupu, a i neki štimer, jer je jezivo neprijatno slušati dve gitare kako u distorziji pište dok se štimuju. Preporučio bih im i da sviraju i pevaju otvorenih očiju, jer oko njih je sve pucalo u haosu dok su njih trojica žmureli, svirajući kao da nisu tu. Ako ovako nastave, ako sa ovom sirovošću budu pravili pesme i držali se svog fazona, tipujem da će to biti najluđi koncertni bend.

domski zid

Poruke na zidu; samo u Domu B-612

Samo u Domu B-612 vam pivo otvaraju makazama, a džinjak sipaju u veliku plastičnu čašu. U pauzi između bendova, masa isparava u dvorištu. Taman što sam pripalio pljugu, čujem kako se u sali zagreva bubnjar benda „Св. Псета“. Zbog njih sam i došao na ovu svirku, već sam pisao o njihovom spotu, a još od njihovog prvog izdanja „Колико само тајни…“ iščekujem trenutak da me uživo blagosiljaju svojim garažnim, opakim zvukom.

Da sam pušio cigaru malo sporije, da sam zastao na stepeništu da prodam foru jednoj slatkoj alternativki sa pirsingom nad usnama, da sam na trenutak skinuo šešir, propustio bih najveličanstveniji momenat u mojoj dosadašnjoj karijeri rokenrol novinara. Dvojac iz Pseta je već propovedao kada sam se progurao do bine, tačno sa te strane da vidim i bubnjara, koji je nateza bas bubanj sa logom benda „Senshi“, i gitaristu, koji je svirao iz publike, okrenut ka bubnjaru.

Gruv se tek zakuvavao, a publika se i dalje okupljala, dok su njih dvojica svirali jedan prema drugom. Ne znam da li su bili u pola pesme ili šta se tu dođavola dogodilo, ali samo sam video kako bubnjar u jednom pokretu obara ceo set sa bine, razbacuje stalke sa činelama i u tom prasku naleće na gitaristu i gura ga do pola sale, nakon čega je nestao u nepoznatom pravcu. Trebalo je da budete tu, jer to se dešava samo u Domu B-612. Samo ovde možete da doživite ovakav nastup gde se svirka prekine jer je jedan član benda potpuno odlepio i rasturio svoj instrument. Prvo sam mislio da je u pitanju performans, ali zbunjena faca gitarsite i način na koji je gledao u pravcu kuda je bubnjar odjurio, nakon čega je skinuo gitaru i naslonio je na pojačalo, sugerisala mi je da ništa od ovoga nije bilo planirano, pogotovo kada se uzme u obzir da je binska oprema pozajmljena od drugog benda. Spontani aplauz publike potvrdio je da nisam bio jedini koji je bio oduševljen ovim događajem, jer još od Bjesova na Lejk festu nisam video da neko tako olomi svoj instrument.

Iako to nisu planirali, Pseta su ukrala šou, jer ostatak večeri je prošao u prepričavanju događaja: oni što su bili napolju su žalili što nisu videli scenu, a mi što smo bili prisutni smo uveličavali zarad priče kako je bubanj probijen i kako je bubnjar ujeo gitaristu za uvo. Jedni su tvrdili da je sve dogovoreno, drugi su pričali da je kriva droga, gitarista se izvinjavao, a tonac Doma B-612 je špartao po dvorištu tražeći krivca za oštećenu opremu, naoštren da celu priču začini tučom. Ni sada ne znam da li se bend raspao ili je to bio samo trenutak nekontrole, ali ovaj događaj mi je vratio oduševljenje rokenrolom i veru da i dalje ima ljudi koje nijedan algoritam ne može da predvidi.

Poslednji je nastupio beogradski pank bend „KPAX“. Čini mi se da je četiri benda za veče već previše, pogotovo posle onih ludih klinaca iz Gazorpazorpa i još luđih likova iz Pseta, a naročito kada se nakon svega toga na bini nađu četiri matorca, od kojih su trojica fiksirana kao da su zalepljeni za pod, dok pevač šparta ispred bine, urlajući u mikrofon nerazumljive tekstove. „KPAX“ mi je bio dosadniji i od prvog benda, a njihov nastup je doživeo konačan krah kada su za kraj odsvirali obradu pesme „Vlak“ od Zane. U redu, kapiram da ljudi različito shvataju pank, ali meni se čini da je ova četvorka previše matora da bi se tako blamirala manjkom ideja i kreativnosti.

Najbolje od svega je što ne postoje snimci i fotografije sa ovog nastupa. Ne možete da doživite ništa od ovog iskustva ako sedite kod kuće ili se za preskupu cenu karte gurate među turistima i erazus studentarijom kod Firčija. Ovo se dešava samo u Domu B-612.

akreditacija

Čast je biti PRESS samo u Domu B-612

____________________________________________________________________________

P.S. U komentarima možete da podelite svoje mišljenje o tekstu, komentarisanje je anonimno, nije neophodno da ostavite pravu mejl adresu.

P.P.S. Ako vam se sviđa kako pišem o muzičkoj sceni, možete da me podržite preko Patreon kampanje. Ako biste da me častite pivo, možete to da uradite virtuelno ovde – novac trošim na ploče, albume i ulaznice, čime dirketno podržavam kvalitetne autore. Velika je pomoć i ako lajkujete stranicu ili podelite tekst koji ste pročitali, jer i od vas zavisi koliko ljudi će čuti glas alternativne rokenrol kritike. Slobodno komentarišite, svi vole da čuju glas publike, pa tako i ja. Hvala vam na vremenu i čitanju!

4 Odgovora

  1. miloš каже:

    Dečko, tebi treba zabraniti da pišeš izveštaje sa pank svirki

  2. Novinar каже:

    Majstore, Fyn ima pesme na engleskom jer je pevac Amer koji uci, ali ne zna srpski. Toliko o tvom novinarstvu. Samo gomila subjektivnih, povrsnih stavova.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

banner-free-download