Rokenrol sa ćoška Evrope

 

Bio sam uveren da u Kadizu postoje samo tradicionalni vokalno-instrumentalni sastavi koji u kostimima lutaju po gradu i izvode karnevalsku muziku, a onda sam u izlogu „Vudstok“ bara video plakat za svirku i osetio sam se kao kod kuće. Posle sedam dana karnevala i dva vikenda u izlascima do osam ujutru, pomisao da ću čuti distorziju i osetiti vibraciju basa došla je kao uteha, jer mi je već bilo previše užasne muzike koja se sluša po barovima i klubovima, pogotovo jedne iste plejliste u regeton žanru. Skoro da sam poverovao da je rokenrol nepotreban u ovakvom gradu, na samom ćošku Evrope, toliko lepom da je to nestvarno, dovoljno velikom da uvek bude nov, dovoljno malom da se nikada ne izgubiš u potpunosti.

Smokers Die Young plakat

Plakat svirke

Priznajem da sam na svirku otišao sa predrasudama i sad uviđam koliko sam samo bio glup kada sam turistički Kadiz i žurke sa Erazmus studentima doživeo kao suštinu ovog mesta, potpuno odbacujući mogućnost da i ovde postoji neka scena, neki ljudi koji sviraju i stvaraju novu muziku. Svidelo mi se ime benda „Smokers Die Young“ i to je bilo sasvim dovoljno da u pretprodaji za 3 evra kupim kartu. Nisam ni pomislio da ih preslušavam preko Tjuba ili da tražim bilo kakve informacije o njima, bilo mi je dovoljno to što ću u Kadizu otići na rokenrol svirku.

Kako imam običaj da se izgubim u uskim ulicama starog grada, krenuo sam na svirku ranije. Vođen dosadašnjim iskustvom u sastancima sa Špancima, pretpostavljao sam da će svirka kasniti, ali pošto nisam bio siguran da li ih i u ovom slučaju potpuno boli za poštovanje ikakvih satnica i dogovora, bio sam pred Supersonikom u 11 sati. Taj deo grada se zove „La punta“, što bi značilo „vrh“, ali to je zapravo deo na doku – veliki, izdignuti plato na zidinama okruženim okeanom. Omladina se tu skuplja oko jedan posle ponoći, svako sa svojom flašom i kesom leda, i tu se cirka do tri-četiri, posle čega se silazi u klubove ispod platoa. U Španiji je zabranjeno konzumiranje alkohola na ulici, pa je Punta mala oaza za sve koji žele jeftino da se navozaju pre ulaska u jedan od klubova. Supersonik se nalazi tu, stisnut između još četiri lokala u kojima se vrti pomenuta „mierda de música“, i još uvek nisam siguran da li je to mesto gde se inače skuplja alternativa ili je ovo veče bilo izuzetak.

Kada sam stigao, ispred Supersonika je blejala neka mlađa ekipa, slična našim grupicama koje stoje pred KST-om pre početka svirke, sa jedinom razlikom u broju pirsinga po čoveku. Ovde mladi uglavnom ne govore engleski, a moj španski je nikakav, pa sam se popeo na pust plato da izduvam spravu. Uzalud sam je šeširom zaklanjao od vetra, okean je i ovog puta izduvao više od polovine. Nešto posle pola dvanaest sva publika ispred lokala je ušla u klub, a prvi bend, Put-Off, je već bio na sceni.

Supersonic

Supersonik ogledalo

Pošto me je rad krenuo, progurao sam se do šanka po malo pivo od 2,5 evra koje sam cevčio do kraja večeri. Supersonik sala je san svakog benda jer ima široku i veliku binu, odličnu rasvetu i sasvim pristojno ozvučenje. Pojačala su podignuta na gajbe, što daje šmeka u osećaju da je ovo i dalje rokenrol i da ne mora sve da bude sterilno i savršeno. Ipak, prostor ispred bine nije baš najbolji za publiku jer morate da nađete svoju poziciju u centru između dva stuba, a izgleda da su ta dva stuba jedini delovi kluba gde postoje čiviluci, tako da se neprestano mimoilazite sa ljudima koji pokušavaju da okače jakne ili pazite da ne nagazite na one koje su spale.

Toliko sam se uželeo žive svirke da bih verovatno bio zadovoljan da je nastupio i neki školski bend koji svira obrade. Možda je to i do zadovoljstva što sam upoznao jednu novu scenu, možda je do ska ritma sa kojim su počeli, možda je i do gandže marke „Somango“, ali u tom trenutku bend Put-Off je bio sve što mi je potrebno u životu. Iako nisam razumeo ni reč teksta, vozila me je energija sa bine i neverovatan gruv koji ovaj sastav ima. Ovaj trojac u svojoj muzici ukršta fank, ska, rok i tako dobru meru stonda i nojza da su prelazi iz đuskanja u lomljenje potpuno prirodni i tečni, tako da celim telom pratite ritam i sabijanje rifova. Na trenutke mi se činilo kao da slušam Rage Against The Machine sa masnijim gruvom, a u nekim pesmama linije pevanja su zvučale kao najveseliji pop. Stvarno sam bio zatečen načinom na koji su svirali i sa kojim samopouzdanjem su nastupali. Basista benda je skinuo Flija u ponašanju, neprestano je jurio po bini i podizanjem noge akcentovao naglašene tonove. Pošto me je muzika vozila, stao sam pred binu, a u jednom takvom trenutku njegova patika mi je bila pred licem.

Put off 1

Put-Off iz centra

Tokom njihovog nastupa mogao sam da uočim koliko je zapravo Supersonik pogodan prostor za svirke. Koliko je dobro gruvao bend, toliko je tonac radio svoj posao, a rasveta je pratila podizanje i spuštanje tempa, pa je bina nekoliko puta bila u mraku, kao na početku pesme „Descontrol“, kada su se podigli upaljači, da bi sve blesnulo i puklo sa ulaskom u gruv. Dim mašina je pravila oblak u kojem su se mešale boje i koji sa plafona spuštao u publiku.  Jedna od pesama koju sam zapazio i na samoj svirci bila je „Sueños Locos“ (Ludi snovi). Kroz nju je prštala fanki bas linija, a njen kraj su odsvirali uz prateću koreografiju u kojoj su basista i gitarista identično skakali u mestu okrećući se u taktu sa leve na desnu stranu. Uz te brže stvari započinjane su neke šutke, ali nekako usiljene. U prvu sam uleteo onako kako sam to naučio od ljudi u Milanovcu, ali sam se primiro od paranoje da sam možda pregrub, pa sam ostale šutke, koje se pre mogu nazvati gurke, ispratio cupkajući u masi. I dalje nisam razumeo španski, ali mi se činilo da mi je sve jasno i da sam doživeo svirku baš kao da sam rođen u ovom gradu i da me sve ovo tiče. Zato sam i ja na kraju urlao da izađu na bis, što su oni izveli tako što je bubnjar ostao da roka solo deonicu, a onda su mu se gitarista i basista pridružili kako bi odsvirali još dve pesme. Za jednu sam siguran da je obrada, jer sam tu pesmu već čuo nekada, a sada znam da je to „Baila Morena“, a druga je krenula sa pevanjem „Give it away“ sa španskim akcentom da bi otišla u neku veselu pesmu koju su svi pevali u glas.

put off albumKasnije sam preslušavao snimke na njihovoj bendkemp stranici i izgleda da i ovde postoji isti problem kao i kod nas – na snimcima bendovi zvuče plastično i ono glavno, što se čuje i oseća na svirci, što čini suštinu benda, nije zabeleženo. Na snimcima zvuče kao neki pop bend koji koketira sa rokačkim deonicama, jer je glas melodičan i mekan u odnosu na muziku, ali na koncertima taj glas podiže celu pesmu na viši nivo i savršeno se uklapa uz tvrde rifove kojima je bend Put Off sklon.

Tokom pauze popušio sam cigaretu ispred lokala. Još jedna od stvari na koje ne mogu da se naviknem je da se suzdržim od paljenja pljuge kad osetim rad i kada želim da uživam u trenutku, jer je pušenje u svim lokalima zabranjeno, kao i u blizini škola, na autobuskim i železničkim stanicama. Možda nisam ni primetio koliko je vremena zapravo prošlo jer sam bio zagledan u jednu preslatku španjolku u kariranoj košulji, ali je drugi bend ubrzo nastavio svirku.

Ispostavilo se da je ekipa, za koju sam mislio da su neki klinci koji inače dolaze na svirke, zapravo bend „Smokers Die Young“. Izgledali su jako mladoliko dok su stajali ispred lokala, ali na bini, izloženi pod svetlima reflektora, sa svakom pesmom postajali su sve stariji tako da su na kraju svirke izgledali kao tri mudraca koji su nam otkrili tajnu o smislu života. Još uvek sam bio pod utiskom od prošlog nastupa, pa mi je pevanje na engleskom bilo neuverljivo, a i sama svirka mi je bila nekako tanka. Krenuli su sa pesmom „We Are Right Here“, što je pokrenulo publiku i mnogi su pevali i skakali u prvom redu, ali ja i dalje nisam bio uveren. Gledao sam frontmena, tog čudnog klinca u uskim pantalonama i drečavom žutom duksu kako se krivi dok svira i peva kao da je usnama zalepljen za mikrofon, a ostatak tela nije u njegovom vlasništvu. Kako je svirka odmicala, sve mi se više sviđalo koliko je zapravo čudno izgledao, a pogotovo kako je zvučao kada bi pustio glas. Njegov vrisak je bio mešavina svega najboljeg od Lejna Stejlija, Kobejna i Edija Vedera i u pevanju je išao od jedne tačke do druge. U potpunosti je skinuo američki akcenat i onaj skoro nerazumljiv stil pevanja po kojem je Edi Veder prepoznatljiv. U deonicama kada zaurla, izgledao je kao potpuni frik, jer mu je kosa padala preko lica, a oči su mu sijale. „Smokers Die Young“ je po zvuku vrlo sličan grandžu iz Sijetla, ali je frontmenov glas i način na koji peva za mene nešto novo.

Smokers Die Young 1

Fumar mata

Gruvali su sa puno snage, na neki način slično predgrupi, ali bez ikakvih veselih momenata i trenutaka predaha – sve je bilo teško, distorzirano, puno buke. Jedine pauze od rokanja bile su laganije deonice u pesmama kakve su „Hero“ ili, meni omiljena „Addiction“. Tada bi do izražaja došla i melodija na gitari, kao i prateći vokali – sva tri člana su pevala. U završnici jedne pesme bubnjar je skinuo svoj mikrofon sa stalka i pozvao publiku da peva sa bendom. Kada sam posle svirke preslušavao njihov EP na bendkemp stranici i gledao snimke sa Jutjuba, uvideo sam koliko se razlikuju na živoj svirci, ali i koliko su napredovali u odnosu na prošlu godinu. Na Jutjubu postoji snimak iz istog prostora sa njihove svirke održane oko godinu dana pre ove. I kroz loš kvalitet klipa se nazire ta snaga u frontmenovom glasu, ali neosporno je da su tada bili mnogo statičniji, nesigurni i pomalo neusvirani. Uočljiva je razlika u zvuku – onda su imali samo po jednu pedalu, a na ovoj svirci su pred njima bili veliki pedal bordovi, pa zvuk nikad nije bio monoton, već su se boje menjale u skladu sa pesmama. Na ovoj svirci su izašli kao glavni bend, i tako su se i ponašali. Basista je bio prava atrakcija sa svojim dugačkim dredovima, pogotovo kada je skinuo majicu i spustio pantalone ispod kukova. Bacao se po bini, a dredovi su jurili za njim.

Smokers Die Young 2

Za mene je jedan od najboljih trenutaka bio kada su se obojica okrenuli ka bubnjaru i gradili tenziju sve do vrhunca kulminacije nakon čega su se opet vratili ka publici i izrokali kraj. Svideo mi se i kadar, koji pominjem kao dokaz za uverljivost emocije koju su davali, kada su frontmenu na binu pale naočari za vid koliko je jako drmao glavom. Do kraja svirke rokali su sa istom snagom i bio sam zapanjen energijom koju su imali. Završili su oko pola dva, popio sam poslednji gutljaj izlapelog piva i izašao ispred lokala. U klubovima pored je treštao regeton i negde su se već skupljale nacirkane grupice, ali nije bilo šanse da posle onako dobre svirke kvarim utisak večeri, pa sam otišao kući.

smokersKod kuće preslušavam njihov EP i uviđam da mi se neke pesme sviđaju samo zato što znam kako zvuče uživo, inače su na snimku neuverljive i prozirne. Možda je to do engleskog jezika na kojem pevaju, jer to nije u potpunosti onaj engleski na koji sam navikao, a ni tekstovi nisu preterano složeni, već se svode na uobičajne slike i izlizane fraze. Pojedinačni stihovi u pevanju zvuče odlično, npr. „I wasted my time loving you“, ali iako se teži sažetosti i začudnosti koju je Kobejn imao u svojim tekstovima, sve ostaje u domenu fraze, pa smatram da je jedino što ovaj bend može da zadrži u granicama Kadiza i lokalnce scene nedostatak originalnosti u tekstovima. Možda bi pevanje na španskom zatvorilo moguću šansu za širom publikom, ali verujem da bi sve pesme dobile na iskrenosti i snazi.

Kako god bilo, ova dva benda su sasvim dovoljan dokaz da u Kadizu postoji scena i da rokenrol ima svoje mesto u svakom ćošku sveta. To je i podstrek da odem u svako jebeno mesto u ovom svetu i zavirim u svaki klub gde može da se čuje rokenrol. Ovim tekstom započinjemo muzičko-putopisni serijal iz Kadiza, a možda i cele Španije.

foto: Daniel Pérez Sánchez  i Andrea Kane

________________________________________________________________________________

Ukoliko Vam se sviđa ili ne sviđa način na koji pišem, imate mogućnost da direktno utičete na moj rad. Možete da podržite i mene, i bendove, i muzičku scenu o kojoj pišem tako što ćete podeliti tekst sa drugima, kliknuti „sviđa mi se“, a pogotovo ako napišete komentar ili pošaljete ličnu poruku.
Sve sugestije su više nego dobrodošle.
Hvala Vam na vremenu i čitanju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>