Poslednji koncert u Beogradu

Nemam nijedan dokaz da se to desilo, ali niko ne može da me ubedi u suprotno – voleli smo se. Pored svih svađa, pored svih dugih i mučnih razvlačenja, ujedanja i rasturanja u komade, to je bila ljubav. Nisam na Terazijama da merim koliko sam dao, a koliko izgubio, nisam ni vaga da bih brinuo zbog balansa, znam da smo bili na klackalici i da je spuštanje značilo propasti u mrak, ali si me podizala bolje od bilo koje sprave.

Nemam ulaznicu od tog koncerta jer smo sedeli na travi iza ograde, daleko od bine, koju nismo ni videli od platnene zaštite. Karta mi je bila preskupa, tad sam bio samo običan student, a i, moraš priznati, bilo je neke romantike u tome kako smo klošarili sa stilom. Gustirali smo dve limenke u intimi dok jedan par nije prišao i seo na ono mesto uz drvo gde smo prvo bili. Pitala si me da li da im kažemo da je tu mravinjak ili da ih pustimo da i oni sami otkriju. Prvo smo se smejali, a onda smo im rekli. Zahvalili su se, pa su se pomerili dalje. Delovali su srećno, verovatno su to i bili, kao i mi.

Ne znam ni koliko je koncert trajao, ali sećam se poznate pesme koja je tada išla kao intrumental, bend je svirao, a Ejmi nije otpevala ni stih. Podigao sam te na ramena da za oboje osmotriš šta se dešava na bini. Rekla si mi da vidiš neke crnce kako đuskaju i da Ejmi nije sa njima. Posle su ti isti crnci otpevali nekoliko nasumičnih pesama, koje su verovatno uvežbali zbog učestalosti ovakvih situacija. Ejmin glas se čuo u prekidima, nešto je govorila, ili je to bila pesma, možda se zahvalila, više se i ne sećam, ali otišli smo odatle zadovoljni, popili smo naša piva, ljubili smo se i došlo je vreme za spavanje. Mogli smo da kažemo da smo bili na koncertu Ejmi Vajnhaus.

Kod tebe u stanu smo se istuširali, prvo ja, pa ti. Pitala si me hoću li da pojedem nešto, rekao sam da sam okej. Pustila si Ejmi i legla si pored mene. Rekla si da ona ili bude mortus pijana na koncertu ili odvali svojim nastupom, a nadala si se da će se desiti ovo drugo. Bilo ti je žao sada. Žao mi je što se tako raspada, rekla si. Ovo joj je sigurno poslednji koncert u Beogradu, dodala si. Ljudi ovde ne praštaju takve stvari.

Voleli smo se dok je išao album „Frank“. Zagrlio sam te sa leđa i poljubio u kosu kad je krenula pesma „Rehab“. Još uvek mi se nije spavalo, ali mislio sam da si umorna, tog dana si radila i trebalo je da ustaneš rano za prvu smenu, pa sam slušao album „Back to Black“ i disao kao da spavam. Razmišljao sam hoćemo li da prestanemo da radimo ovo jedno drugome, hoćemo li se ikada odlučiti da nastavimo dalje i da se ne vraćamo iz lenjosti i navike. Disala si ravnomerno sve do pesme „Love is a Losing Game“, a onda si zaplakala, tiho, tako tiho. I meni je bilo žao, nisam ti rekao, ali baš zbog toga sam znao – bila je to ljubav.

Ujutru si me pitala hoću li da doručkujem, rekao sam da ću ići u menzu. Žurila si na posao pa nisam hteo da mi kuvaš kafu. Poljubili smo se na vratima i rastali. Nisi me zvala, niti sam ti ja pisao sve do dana kad sam čuo da je Ejmi preminula. Napisao sam ti poruku. Bila si u pravu za sve. Bio je to njen poslednji koncert u Beogradu.

___________________________________________________________________

23. jula 2011. godine Ejmi Vajnhaus je pronađena mrtva. Poslednji koncert je održala u Beogradu. Ako niste, pogledajte dokumentarni film o njenom životu i karijeri – Amy. Što se mene tiče, video sam je i čuo uživo, a to je sasvim dovoljno za moju rokenrol istoriju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

banner-free-download