Polufinale BDFLa – Prvo veče

Za mene su demo festivali najuzbudljivije muzičke manifestacije jer se na njima okupljaju (najčešće) potpuno nepoznate grupe koje mogu da ostanu u rangu početnika, ali u budućnosti mogu i da izrastu u najpoznatija imena scene, zato još od prošle godine čekam ovaj trenutak. Četvrti po redu „Beogradski Demo Festival Live“ počeo je sinoć, 17. maja, u klubu Sijuks i već od prve večeri pokazao je da je i dalje jedan od najvažnijih demo festivala u Srbiji.

Zaboravite na skupe reklame, sponzore, televizijske kuće i razgolićene promoterke, jer ovo je andergraund i ovako izgleda ona prava muzička scena, ona scena o kojoj se ne piše i ne govori, a živi i preživljava uprkos našoj nezainteresovanosti i lenjosti. Ono zbog čega cenim BDFL je što stavlja akcenat na živi nastup, a to je istakao i producent festivala Aleksandar Šarčević na otvaranju prve večeri festivala. Jeb’o sve drugo, jer ovo je rokenrol i ako jedan bend na svirci ne može da prenese emociju i dâ sebe publici na prvo slušanje, onda je bolje da porazmisli o tome šta mu je cilj. Muzika može da se sastavlja u studiju, u digitalnom zapisu jedinica i nula, bend može da se promovišete u napucanim spotovima i reklamira preko upeglanih fotografija, ali ako je na bini i ne zvuči, to će se osetiti, pa je uzalud sve, jer u rokenrolu se računa samo taj trenutak kada ste pred publikom i od vas se očekujete da kažete šta imate.

Odavno se nisam tako dobro proveo za 200 dinara, kolika je cena ulaznice. Muzički festivali u Srbiji počeli su toliko da liče jedni na druge da je dovoljno da odete na jedan i čućete bendove koji će te godine svirati na svakom od njih. Zato je BDFL prava poslastica za svakog muzičkog zavisnika, jer okuplja najnovije bendove, grupe koje najčešće imaju tek jedan snimak na Tjubu, a nekada ni to, ali zato imaju želju da sviraju i koriste svaki trenutak da se izbore za svoje mesto na sceni. Što se mene tiče, na prvoj večeri festivala svi su bili pobednici jer je svaki nastup bio drugačiji, zanimljiv i poseban na svoj način.

Prvi je nastupio bend Demian, alternativna petorka iz Beograda. Moram da priznam da je ovaj bend najviše po mom ukusu jer u svojoj muzici nosi duboku emociju i teški zvuk distorzirane gitare koja leže preko mekanih melodija na klavijaturi. Osvojili su me još pre početka festivala, jer sam bio oduševljen njihovom džemkom tokom tonske probe, kada su pokazali kako sviraju kada nema pritiska žiriranja i očekivanja publike. Nisu imali istu takvu lagodnost u nastupu, ali njihovih pet pesama su me kupile i iskreno se nadam da ću ih uskoro slušati na nekom solo koncertu, jer bih jako voleo da još jednom čujem i doživim pesmu „Za gospodina G.“, u kojoj postoji gitarska solaža koja je u rangu sa solažama Dejvida Gilmora, kome je kompozicija i posvećena. Istakao bih i vokalne sposobnosti njihovog frontmena, Filipa Pejića, koji svojim glasom daje melanholičnu atmosferu svim pesmama. Ovakav bend je nešto novo na našoj sceni, jer svojom originalnošću odudaraju od svakog prethodnika ili uzora koji bi se mogao prepoznati u njihovom zvuku.

DSC01099

foto: A. Kane i jeftina mini kamera

Nakon njih na binu je izašao beogradski bend VIR. Odmah su krenuli sa rokanjem i bilo mi je zanimljivo kako basista, Branko Dimitrijević, koji svira i sa Demianom, drugačije svira u ovom sastavu i zajedno sa bubnjarem Goranom Kraguljem pravi tvrdi rokenrol gruv. Njihov zvuk je blizak klasičnom rokenrolu i tek u nekim pesmama odskaču pojedinim deonicama. Činilo mi se kao da ono najbolje što imaju potiskuju i guraju pod već viđenu matricu rokenrola, pa eksperimentalni gitarski delovi, nalik na najbolje momente benda Samsara Blues Experiment, uguše klasičnim rokenrol šablonom iz ostatka pesme. Lično ne volim da vidim gitariste u onim majicama bez rukava, (u narodu poznata kao „siledžijka“), jer mi to liči na poziranje, ali frontmen i gitarista ovog trojca, Nikola Kedža, pokazao je na ovom nastupu da vlada svojim instrumentom i da ništa od njihove svirke nije poza i laž. Ipak, nešto nedostaje da svoj zvuk formiraju kao originalan izraz, ali je primetno da imaju mnogo energije i potencijala koji će, nadam se, usmeriti u pravcu ostvarivanja lične ideje.

DSC01109

Bend VIR

Prošle godine sam olako protivrečio odlukama žirija i njihovim komentarima na nastupe bendova, ali ove godine, preko ovog teksta, pružam ruku i čestitam im na odluci da beogradski bend „Njuškači jabuka“ proglase za pobednika. Zbilja, ovaj bend je nešto najneverovatnije što sam čuo do sada! Teško je instrumentalnom muzikom, bez ijedne reči, tako dobro se povezati sa publikom i preneti  svoju ideju. Bez ikakve priče i obraćanja publici ovaj trojac je otpočeo svoj nadrealni pozorišni komad, jer njihova svirka nije samo muzički nastup, već i performans sa primesama komedije. To se najbolje vidi u izrazima lica koje pravi basista Petar Ceho dok svira svoj instrument, koji drži visoko podignut kao karabin. Nikada u životu nisam čuo takav zuvk bas gitare, u pojednim delovima je ličio na zvučne efekte, na drombulje, a onda i na grmljavinu. Ovaj bend me je privukao i vrlo upečatljivim logo znakom u kojem su se poslužili prepoznatljivom slikom Rene Margita, a i sam naziv benda asocira na sjajnu knjigu eseja Vladimira Tasića, što celoj priči daje dubinu i pokazuje da ovaj bend u sebi nosi materijal koji prelazi okvire muzičkog izraza. To može da se prepozna i u video radovima kojima upotpunjuju kompozicije objavljene na „Ju Tjubu“, ali njihov živi nastup je bolji od svakog snimka, ne samo zbog toga što sve te efekte na gitari možete da čujete i osetite čitavim telom, već i zbog tog pozorišnog odnosa prema nastupu. Iako su na glasanju dobili samo 3 glasa, od kojih je jedan glas moj, nije ni čudo što su bili pozvani na bis, jer osvojili su publiku najboljim nastupom te večeri.

Način na koji je bend Eastock komunicirao sa publikom od početka nastupa može da posluži kao pozitivan primer za sve druge bendove. Frontmen benda, Nemanja Valjarević, obratio se publici predstavljajući bend i ističući vezu Užica i Višegrada, dva grada iz kojih su članovi ovog sastava. Ovaj bend je imao odličan početak, prva pesma je grunula opasnim gitarskim rifom, a pevanje u tri glasa je podiglo atmosferu i došlo je kao savršen kontrast na njihove prethondnike. Ne znam da li je u pitanju neko tehničko pitanje, ali ovo je jedini bend čiji vokalni delovi su se čuli jasno i razgovetno, tako da ste mogli da čujete i razumete tekst pesme. Iako su svi bendovi svirali na istoj opremi, moj utisak je da je bubnjar Srbislav Savić izvukao maksimum iz ovog instrumenta, jer svaki njegov udarac je zvučao puno. Iako su imali sjajnu energiju, odali su utisak neuvežbanosti jer su jednu pesmu završili traljavo, a to se možda ne bi ni primetilo da gitarista Lazar Gavrilović nije to sugerisao okretanjem ka bendu i doštimavanjem gitare. Zamerio bih i to što su na demo festivalu, gde se vrednuje aturoski izraz i originalnost, odsvirali miks pesama „Uzalud pitaš“ i „Bi’ mogo da mogu“. Ja sam zakleti Rundekovac, ali za mene je sviranje obrade na ovakvom festivalu razlog za diskvalifikaciju. Mada je njihova izvedba zvučala odlično, ipak bi bilo bolje da su odsvirali samo svoje pesme, makar i kraće nego što je predviđeno. Ovaj bend je zahvaljujući glasovima publike na Fejsbuk glasanju prošao u baraž za finale festivala.

Strava je osećaj videti mlade koji sviraju sa takvim žarom kakav imaju članovi beogradskog benda „Ledge“. Još veće je uživanje videti ženski vokal, pogotovo ljupku frontmenku kakva je Olga Gulan. Možda je to moja labilnost prema lepšem polu, ali ona zrači na sceni, vrlo je sugestivna u nastupu i u potpunosti prenosi emociju pesama. Čitav bend odaje utisak da uživaju dok sviraju i njihova ritam sekcija, sastavljena od basiste Marka Veljkovića i bubnjara Petra Milenkovića, zasigurno je najluđa ritam sekcija koja je nastupila te večeri. Njih dvojica su se čitavu svirku bacali i lomili dok su svirali i to je bio najdinamičniji nastup u tom pogledu i došao je kao pravo osveženje u odnosu na statičnost svih prethodnika. Tokom njihove svirke publika se animirala i mnogi su igrali pred binom, a i zvani su na bis, pa nije ni čudo što su dobili najveći broj glasova, pa su tako prošli u finale. Ipak meni su uvek problematični bendovi koji pevaju na engleskom, jer uvek pokušavam da nađem razlog zašto je to tako. Nije da imam neki problem sa tim, ali ako jedan bend svoje ideje iznosi kroz strani jezik, uvek se zapitam da li to rade zbog želje da se povežu sa stranom publikom, da li maštaju o nekoj internacionalnoj slavi na muzičkoj sceni koja je već zatrpana izvođačima iz tog jezika, da li je to njihova ograda od ličnih ideja i emocija, ili je to jednostavno njihov način da se izraze. Problem sa pevanjem na stranom jeziku je što je mnogo zahtevnije u tom komunikativnom smislu, pa većinu tekstova niste ni mogli da razumete na svirci. Jedino što se razgovetno čulo je pesma „Call me“, obrada grupe „Blondie“, koja je po mom mišljenju zvučala deset puta bolje nego original i pokazala je ogromne vokalne sposobnosti njihove pevačice. Ipak, kao i u slučaju benda koji im je prethodio, mislim da na demo festivalima ne sme da bude mesta za bendove koji sviraju obrade. „Ledge“ bi mogao da nauči da na primeru ove pesme napravi svoj hit koji bi u prvi plan istakao vokalne sposobnosti njihove frontmenke, ali i znanje i veštinu svih članova benda.

DSC01138

blurovani bend Ledge

Da je BDFL drugačiji od svih demo festivala dokaz je nastup benda „Nesvesno Stresno“ iz Novog Sada. Još od prošle godine gotivim takve sastave koji samo sa bubnjem i basom postižu više nego čitavi orkestri. Novi Sad je uvek bio avangarda muzičke scene Srbije, a ovaj dvojac je pravi primer za to. Od samog početka njihovog nastupa videlo se da je to nešto drugačije. „Mi smo Nesvesno Stresno iz Novog Sada. Došli smo kolima!“, rekao je frontmen i ludilo je počelo. Pesme su kratke, eksplozivne, pune buke i ludila. Ne možete da znate da li se šale, da li je to iscenirani nastup ili je trans u koji padaju istinski i doživljen. Ovakav bend nećete videti na televizijskim demo festivalima, ovo možete da čujete samo na BDFL-u, jer nastup benda „Nesvesno Stresno“ je bio toliko nepredvidiv da se ne bih začudio da su na kraju svirke izlomili sve instrumente i opremu, a u publiku ispalili suzavac. Iako je većina pesama bubnjanje i rokanje, pesma „San“ je bila sjajna podloga za đuskanje, a „Crni cvikeri“ i „Brza kola“ su nešto najoriginalnije što sam čuo te večeri, zato mi je drago da je ovaj bend po odluci žirija prošao u baraž za finalno veče.

nesvesno stresno

Nesvesno Stresno

Na kraju sam bio iscrpljen od stajanja, promukao od urlanja, dlanovi su mi se crveneli od aplaudiranja, ali sam ipak otpešačio do Studenjaka maštajući šta će sve da bude od bendova koje sam čuo prve večeri festivala. Zbog toga ne razumem zašto nema drugih blogera i izveštača, kao i fotografa i snimatelja, koji stvarno uživaju u ovakvoj muzici i mogu da prisustvuju istorijskim i neponovljivim momentima u istoriji nove scene, a svojim radom i da je podrže. Ja sam zavisnik od muzike i mene je moja narkomanska potreba dovela na festival, zato uživam u pisanju ovih tekstova i radujem se što ću imati još dve večeri da uživam u novim bendovima.

Zato vidimo se u Sijuksu!

______________________________________________

Ako vam se sviđa kako pišemo o muzičkoj sceni, možete novčano da nas podržite preko Patreon kampanje. Velika je pomoć i ako lajkujete stranicu ili podelite tekst koji ste pročitali. Ukoliko ste muzičar ili organizator koncerata,  značiće nam da nam pošaljete vašu muziku ili obezbedite besplatan ulaz na svirku. Hvala vam na vremenu i čitanju!

3 Odgovora

  1. Hvaranin каже:

    BAFLD je pravi izvor nepatvotenog zvuka i onog posebnog ugodjaja i dozivljaja muzike koju izvode oni koji ne jure zlatne ploce, vec su sasma posvjeceni svojim skladbama, poput molitve budistickih monaha, negdje daleko u Nepalu. Tu Njuskaci jabuka, bend koji bez najave pocinje zestoko prasiti, ima osebujnost stila i zvuka tako dalekog od muzickog mainstreama. Vjerojatnost osobnog kreativiteta moze ovome bendu dati buducnost….

  1. мај 20, 2016

    […] razlika u odnosu na prethodno veče festivala bila je u broju publike i samoj atmosferi u lokalu. Čini se da ova tvrđa scena ima mnogo više […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

banner-free-download