Pod Basom i Stegom

Imam molbu za sve koji čitaju ove tekstove – hoćete li, molim vas, da odete u Pančevo u subotu, 18-og novembra, na svirku benda „Bas i Stega“ i da mi javite kako je bilo? Osim ako ne uspem da se kloniram do tada, znam da neću moći da ih čujem tamo, a mogu da zamislim kako će sve da zvoni u dvorani Apolo.

bas i stega

najava koncerta

Bio sam na toj gitarijadi u Zaječaru kada su pobedili kao najbolji demo bend. Prošle su od tada 4 godine, a u to vreme se nisam ložio na rokenrol novivnarstvo i nisam imao pojma da ću danas istinski patiti što ne mogu da ih čujem u njihovom gradu, na proslavi šest godina od postojanja benda. Zaječar mi je ostao u maglovitom sećanju, bilo je tu mnogo unutrašnjih i spoljnih faktora zbog kojih mi je čitava gitarijada blurovana, ali njihovo ime mi je i tada zvučalo jako dobro, mada nisam bio preterano oduševljen čitavom svirkom. A onda, četiri godine kasnije, slušao sam ih u Gornjem Milanovcu u klubu Ljubitelj, tačno na 30. septembar, dan koji je upisan kao datum osnivanja benda 2011. godine.

Tada su me oduvali! Siguran sam da je to bila jedna od najboljih svirki u mom životu, a to kažem imajući u vidu sve svirke o kojima sam pisao, kao i one koje sam prećutao, poput ove. Posle tog nastupa danima sam se drogirao njihovim albumom „Nova stvar“, pokušavajući da se prisetim svakog detalja sa svirke i da osetim razlike u odnosu na novi zvuk benda i ono što je zabeleženo na albumu. Što sam ih više slušao, bilo mi je sve teže da objasnim sebi zašto su me tako dobro radili. Nemam problem sa kompleksnošću njihovog zvuka, ne zbunjuju me ti tripozni instrumentali i vožnje kroz psihodelične pejzaže, ali ostajem bez reči u pokušaju da objasnim šta je to što osećam dok ih slušam. Sećam se te poslednje svirke i kako su rasturili milanovačku publiku, sećam se onih najstrožih znalaca koji su se njihali očarani vožnjom, potpuno razoružani pred četvoro ljudi koji su u tom malom klubu svojom muzikom otvarali novu dimenziju, novu stvar(nost) koja nas je gutala. Već od prve pesme njihov frontmen, Dragan Vlajić Gale, napravio je kontakt sa publikom nakon kojeg je mogao da radi šta god želi i svi bi ga slušali. Iz njega je isijavala neverovatna pozitivna energija i nikome nije smetalo što je zbog mikrofonije pevao odaljen od mikrofona, tako da su se njegove reči tek nazirale u zvučnim talasima kojim su nas zasipali. U sred pesme bi izdžemovao vokalnu deonicu, ponavljajući „o kako nam je lepo“, dok se publika topila.

bas i stega 3

logo benda

Mene generalno smara gitarska muzika, pa mi je ova nova verzija Basa i stege, u kojem je umesto druge gitare sint sa efektima, kojim upravlja Marina Grujić, potpuno po ukusu. Mnogo mi više prijaju nadrealni zvuci kojim Marina boji Galetove akorde koji odzvanjaju u dileju, nego ona gitarska dopunjavanja od ranije. Interesantno je da je Stevan Đorđević ranije svirao drugu gitaru, a sada je basista, i u tandemu sa Sinišom Stuparom, pravi tako zavodljiv gruv da njihova svirka na trenutke postaje poput šamanskog obreda, svi su u transu, a muzika je sredstvo kojim se povezujemo sa svemirom. Sećam se kako je na onoj svirci u Milanovcu Gale klečao pred basistom, dok je ovaj vozio svoje linije. Tada sam video da su njih četvoro autentični individualci koji su našli zajedničku tačku u bendu, pa je njihov zvuk toliko širok i slojevit.

Trenutak kada smo svi potpuno odlepili na njih bio je tokom izvođenja pesme „Ankara“. Za razliku od „Arabije“, koja samo naslovom donosi asocijacije na istok, ova nova stvar je sve ono što želim od orijenta – prašnjava tržnica, šareni začini, dobar hašiš, sunce koje tuče u oči, mistika i derviška omamljenost muzikom. Bio je to prvi put u mom životu da vidim i čujem saz. Svirao ga je Gale, u sedećoj poziciji, pred nama koji smo izneverovali kakvu su pesmu uspeli da naprave. Najviše patim što u subotu neću čuti ovu stvar, a mogu da zamislim kako će dvorana Apolo da zvoni od ovog zvuka, mogu da zamislim opšti trans i trip u publici.

Šest godina postojanja je zaista uspeh, pogotovo na ovim prostorima i pogotovo ako stvarate autentičnu muziku. Uprkos svim preprekama i podvalama, „Bas i Stega“ postoji i uspeva da pronalazi nove prostore u muzici. Zato još jednom molim one koji čitaju ovaj tekst – idite na svirku i javite kako je bilo, jer „Bas i Stega“ su nešto najoriginalnije na našoj sceni, a njihove svirke su transcendentalna putovanja kroz prostor i vreme.

____________________________________________________________________________

P.S. Ako vam se sviđa kako pišem o muzičkoj sceni, možete da me podržite preko Patreon kampanje, novac trošim na ploče, albume i ulaznice, čime dirketno podržavam kvalitetne autore. Velika je pomoć i ako lajkujete stranicu ili podelite tekst koji ste pročitali, jer i od vas zavisi koliko ljudi će čuti glas alternativne rokenrol kritike. Ako vam se tekst ne sviđa, imate pravo da prokomentarišete i ukažete na greške ili me jednostavno popljujete. Hvala vam na vremenu i čitanju!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

banner-free-download