Pesme iz Remonta

Uz ovakvu muziku revolucija traje neprestano.

Pesme iz Remonta, novi album Daniela Kovača i njegovog projekta Jesenji orkestar, objavljenj je krajem januara. Zbog ovih pesama sam bio ubeđen da će ovo biti najbolja godina za sve nas, jer odavno nisam slušao izdanje sa ovoliko duha i udarničke snage.

Nikada ne bih rekao da zvuk jedne akustične gitare, par šejkera i hora različitih glasova može da bude toliko snažan, glasniji od svake distorzije, poletniji i ritmičniji od bilo kakve dobošarske koračnice, ali Pesme iz Remonta su dokaz za to.

Realnost me je surovo razuverila da će 2020. godina biti u duhu ovih pesama, ali pošto smo preživeli prvu trećinu, imamo još vremena da do kraja postanemo bolji – heroji, makar na jedan dan, jer ono najbolje kreće iz borbe.

naslovnica albuma

Takve su i ove pesme. Nastale su iz borbe: prvo iz Kovačeve lične borbe da performansom tokom izložbe „Uvek može surovije“ probije granice svojih sposobnosti, izvodeći pesmu „Bilo je smešno vreme tog dana“ bez prestanka, u krug, za okupljene posetioce galerije „Remont“. Po njegovim rečima, nakon četiri sata je stao, zbog halucinacija i ozleda, ali je ta pesma postala kratka posveta na samom početku albuma. Njom se ova zbirka otvara, simbolično povezujući ličnu borbu jednog čoveka sa svima koji je pevaju, suočeni sa svojim borbama.

Drugi front je bio snimanje ovog albuma i način na koji je to realizovano. Za ovu priliku Jesenji orkestar se otvorio za ljude koji nemaju iskustva u muzici, primajući u svoje redove potpune naturščike, čime ovaj projekat postaje mnogo više od samo jednog muzičkog izdanja. Kovačevo gostovanje u 262. epizodi emisije K.U.P.E.K, obeležila je njegova priča o tome kako je album nastao. Po njegovim rečima, njih sedmoro su napravili autonomnu zajednicu u kojoj su svi bili jednaki (učesnici: Kejti Kej, Jelena Jelić, Sandra Jevtović Bugarin, Ivan Jevtović, Dušan Savić, Miroslav Karić, Daniel Kovač). Ovim postupkom album postaje zbirka etnoloških audio zapisa običnih ljudi, radnika, koji su od oktobra do decembra 2019. godine stvarali i uvežbavali pesme o svojoj realnosti, da bi na kraju godine, 22. decembra, uživo snimili ceo album.

Treći front su same pesme, njihov sadržaj, priče koje nose, muzika i celo doživljaj koji imate nakon odslušanog albuma. U tih jedanaest pesama i jednoj reprizi, slušalac prolazi kroz čitav spektar emocija običnog čoveka, od pobune i besa, do straha i nežnosti prema voljenoj osobi. Album otvara brža i ratobronija pesma kakve je Balada o zaglavljenom revolveru, da bi se priča nastavila Pesmom nepravedno zatočenog sužnja. Iz samih naslova se može zaključiti o narativnosti pesama, ali te pripovesti se proširuju i na muzički plan, pa u ovoj pesmi možete da čujete zveckanje lanaca u ritmu muzike, što dočarava zatočeništvo i smešta slušaoca na stranu onoga koji je ustao protiv nepravde, možda istog onog čoveka iz prethodne pesme kojeg je izdao pištolj.

Eto me u zatvoru, eto me u tamnici
Branio sam sirote

Kao što je Bela Ciao bila pesma italijanskih antifašista, nastala u vreme Drugog svetskog rata, tako su Pesme iz Remonta revolucionarne pesme nastale u doba kapitalizma. One govore o borbi običnog čoveka, svih onih ljudi iz pokreta Za krov nad glavom koji su završavali u zatvoru jer su telima i neposlušnošću branili izbacivanje ljudi iz stanova. U posednja tri meseca od kada je izašao album, možemo da pronađemo još puno primera pojedinaca koji su se našli u tamnici, jer su odabrali stanu i glasno se opredelili za nju. Nadam se da znaju za ovaj album, jer nam fali pesama koje nas hrabre, a koje nas ne lažu.

Ne brini, ljubavi, ne brini, radosti
Istina mene brani
Lanci moji spašće, svaki nasilnik nek dršće
Moje ropstvo slobodu brani
Moje ropstvo slobodu brani

U taj revolucionarni, savremeni duh albuma idu i pesme Kako se prodaju reke i Kada idioti zabrljaju, koje možda najdirektnije opisuju najveće probleme sa kojima se ovo društvo suočava. Sama činjenica da u jednoj državi reke mogu da se stave pod hipoteku, dovoljna je za sveopštu pobunu, kojoj se nismo priključili, ali srećom su postojali ljudi iz pokreta Odbranimo reke stare planine i sličnih samostalnih organizacija koji su se odupreli besmislu koje ova pesma secira korak po korak, dajući uputstvo kako se od reke pravi prozivod, predmet na koji može da se stavi cena, kako na nju, tako i na sav živi svet u njoj. U pesmi se nigde ne kaže eksplicitno da se radi o mini hidroelektranama, ali svakome ko je na pravoj strani, jasno je u čemu je problem i o kome ova pesma govori.

Pesma koja je prati nas opominje da su takve brljotine nepovratne. Ne možete ispraviti grešku idiota koji su spremni da unište ceo ekosistem zarad profita. Nema replay dugmeta u katastrofi.

Kada idioti zabrljaju
Tada je već kasno
Brljotina nikad nije stvar trenutka

Ono zbog čega pesme na ovom albumu poredim sa revolucionarnim pesmama je poziv na pobunu. Ovo nisu samo opisi situacije, neki kukavni lamenti i žaljenje zbog situacije. Od toga nemamo ništa i takve pesme samo šire defetizam i ublažavaju želju da neko bude kažnjen. Ali kada čujete jasan poziv na pobunu, u ovakvom paketu, imate potrebu da mu se priključite:

Kada idioti zabrljaju
čuvaj svoje zdravlje
al da se ne ponovi – udri ih u glavu
al da se ne ponovi – udri ih u glavu

U ovoj revoluciji nisu zabranjene nežnosti, pa uz dvominutne pesme koje teraju na pobunu, tu su i pesme koje bude nežnost i podstiču sentimentalnost. Meni omiljena balada je Na tvom vratu koja čitav svet zaljubljenog čoveka svodi na vrat voljene osobe, u čemu se vidi još jedna ideja ovog albuma – naši mini svetovi su podjednako važni, i kada se borimo, radimo to za njihovu slobodu, za slobodu da ležimo uz voljenu osobu.

Ovakav album nije mogao da snimi i iz producira niko drugi do Petar Stevanović iz Krokodil studija, gerilac čije ime stoji na najznačajnijim i najinteresantnijim izdanjima u poslednje dve godine, od Buč Kesidija do Ab Re kolektiva.

Album je doživeo svoje fizičko izdanje u vidu USB nosača, a digitalno izdanje je dostupno za skidanje sa Bandcamp stranice, odakle sam ga kupio za ovu priliku, simbolično – na Prvi maj, praznik rada, jer ovo što nam predstoji je težak rad, fizikalija u kojoj ćemo morati da učestvujemo svi mi sa ove strane, ali jedno je sigurno – ora će biti mnogo lakša uz ovakve pesme.


Kako bih nastavio da kupujem dobru muziku i podržavam autore vredne pažnje, bacite jednu virtuelnu kafu na ko-fi platformi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *