Palindrom u Domu B-612

Sve što sam do sada znao o makedonskoj sceni nalazilo se u jednoj plejlisti, pa osim benda „Bernays propaganda“ i izdanja iz Makedonije koja objavljuje Balkan Veliki, nisam imao pojma ni o čemu novom. Za „Palindrom“ sam prvi put čuo preko Daria Cievskog, jednog od članova redakcije „Muzičkog Džepa“ koji piše o makedonskoj sceni kao novinar, ali i njen aktivan učesnik u ulozi bubnjara u bendovima Morfej, Man in a Suit i Скоро Слатко. Zahvaljujući njegovom tekstu i intervjuu na makedonskom, već sam imao ovo ime u ušima, pa kada sam čuo da Palindrom po prvi put svira u Srbiji, obradovao sam se što će pored kragujevačkog SKC-a gostovati i u Domu B-612 u Novom Sadu, jer to je bila prilika za mene da ih čujem uživo.

palindrom

naslovnica događaja

Kao domaća podrška „Palindromu“ nastupao je bend „Kamper“, takođe instrumentalni sastav. Dom je poznat po tome što se u onoj sali za svirke bendovi i publika povežu kao u nečijoj dvnevnoj sobi, pa je bend nakon nekoliko pesama počeo da razgovara sa publikom, gitarista je rekao da bi te ljude u publici video i na svojoj slavi kada bi slavio, a ni publika nije bila škrta u dobacivanju pa su doviknuli „Znatel priču o Vasi Ladačkom?“, što je možda novosadsko dobacivanje ravno onom „Sviraj Mejdene“. „Kamperi“ su imali čvrstu svirku, ali sve mi je to bilo pomalo dosadnjikavo, jer su im pesme bile predvidive, a najčešće su se završavale naglim prekidom koji je posle nekoliko kompozicija postao očekivan, pa više nije bilo tog iznenađenja i svi instrumentali su počeli da liče. Međutim, kada je bubnjar uzeo klasičnu gitaru, a iz zvučnika se začula matrica na koju su se nadovezali basista i gitarista, „Kamper“ je otvorio potpuno novu dimenziju, jer je u tom spoju „kompjuterskog“, nasnimljenog zvuka, električnih instrumenata i akustične, klasične gitare nastao zvuk koji je bio jako upečatljiv. Na tvrdom gruvu ona klasična gitara je prosto jedrila i mazila svojim melodijama, dok je uporni bit matrice držao celu stvar u jednom komadu. Dok su izvodili ove pesme, bubnjar je sa akustičnom gitarom sišao sa bine i stajao je u ravni sa publikom, što je otvorilo prostor da se bend još više zbliži sa publikom. Za mene je taj drugi deo svirke bio mnogo interesantniji i inovativniji, pa bih zasigurno došao i na njihov sledeći nastup da bolje poslušam ceo koncept, jer je suština „Kampera“ možda baš u ovoj dualnosti.

palindrom 2

naslovnica albuma

U pauzi između dva benda, ona publika sa slave je otišla, a ostalo je nas desetak koji smo tu bili zbog „Palindroma“. Uvek imam taj osećaj da će bendu biti glupo ili nedovoljno da svira pred tako malo ljudi, ali trojac iz „Palindroma“ nije od te sorte, kao i svaki pravi bend, oni znaju da je vredno boriti se za svakog čoveka u publici, pa su tako i postavili celu svirku: basisti su spustili opremu sa bine, stajali su u ravni sa publikom, a bubnjar je bio između njih podignut na bini kao na pijadestalu. Svetlo u sali je bilo potpuno isključeno, a sa zida iza benda treperile su samo one novogodišnje lampice, što je stvorilo atmosferu pogodnu za predstojeći zvuk.

Već na prve tonove osetila se razlika. Kada su dva basa pod efektima počela da se prepliću preko bubnja, osetio sam taj južnjački zov, kompozicije su me uvlačile u sebe, postojala je samo ta muzika i ljudi koji je stvaraju. Više ni ne znam koliko je sve to trajalo, šta su svirali i kako je to zaista zvučalo, kompozicije su često prelivale jedna u drugu, basisti Filip Popovski i posebno Erik Omeragic su se zaletali u publiku i skakali po celoj sali toliko da se pod tresao, pa uopšte nije bilo svejedno gledati ih kada dobiju naboj u gruvu, jer se činilo da svakog trenutka mogu da nas obore zvukom. Iako je sala bila skoro prazna, bend je zauzeo više od polovine, jer niko nije smeo da pređe na njihov deo, a oni koji su stajali u tom prvom redu, morali su da se suoče sa Omeragićem koji je, iako nizak, izgledao vrlo zajebano kada vam se sa basom u rukama i onim zvukom za leđima unese u privatni prostor i na samo dvadesetak centimetara od vas roka sa bendom. U jednom trenutku je samo skinuo bas i dao ga nekom tipu iz publike, a on je izašao napolje. Stajao sam sa strane i video sam iznenađenje na licu onog lika, pogotovo kada je iz zezanja krenuo neku liniju na basu, na šta se ostatak benda odmah nadovezao, kao da su sve vreme samo to čekali, vežbajući sa ovim tipom samo ove deonice. Za trenutak sam pomislio da će u sali Doma planuti jedna mini džemka između severa i juga, ali tip je skinuo bas čim se Omeragić vratio u salu, noseći flašice vode.

palindrom 3

foto: fb stranica benda Palindrom

U svom tom stonerskom gruvu nije bilo lako razaznati šta me više udara i lomi, da li efekti na basu, kao kada Popovski nagazi pedalu pa podigne zvuk za oktavu, čime me preseče na pola svaki put, ili onaj ludački ritam koji je Kristijan Novkovski pravio na bubnju. Brzina kojom je ispaljivao udarce, oni neočekivani prelazi i vožnja koju napravi u gruvu bili su sasvim dobro opravdanje za njegovu uzdignutu poziciju u odnosu na bend, jer tako postavljen u centar bine, izgledao je kao da sedi na nekom pijadestalu, viši od publike taman toliko da vidite samo kako se činele tresu oko njega, ali ne i ruke. Ta tenzija koju pominje i Cievski u svojoj recenziji najbolje se oseti kada Novkovski zakuva prelaz ili toliko podigne očekivanje da to zvuči kao kada naglo nagazite gas na automobilu, poklopi vas ona buka motora dok mašina ne krene, a onda vas sila naglo cimne i povuče u vožnju. Bend se nimalo nije štedeo, pa iako su sve pesme instrumentali, svirka nijednog trenutka nije bila jednolična, a povremeni krici u mikrofon i skakanje po sali su samo dodavali na dinamici. Posle svake pesme, članovi su se iskreno zahvaljivali, a na bis su, u potpunom mraku, odsvirali još jednu stvar nakon koje smo izašli iz sale, kao da iskoračujemo iz tamnog vilajeta u kojem je svako uzeo nešto za sebe, ali nikada dovoljno.

palindrom 4

Palindrom za kolekciju; foto A.K.

Nakon svirke sam morao da kupim disk, jer cela zamisao naše Patreon kampanje je da podržim bendove koji to zaslužuju ne samo izdanjima, već i živom svirkom na kojoj dokazuju da njihove pesme nisu samo skupa produkcija i montaža. Debi album benda Palindrom „Desert Y“ ima 6 kompozicija u trajanju od 39 minuta i u njima može da se uhvati suština ovog sastava, ali ne i ona energija i osećaj koji imate kada se suočite sa njima uživo. Ovo izdanje pruža još jednu mogućnost za razumevanje „Palindroma“, pa tako u kompoziciji „Purple Leaf“ možete da čujete i klarinet koji se odlično spaja sa zvukom benda, a u nekim stvarima čujete i sint kao podlogu, što ovaj album čini pravim izdanjem za slušanje kod kuće, ali ono što je „Palindrom“ možete da razumete i doživite samo uživo. Nadam se da će neko, kao što sam ja poslušao preporuku Daria Cievskog, zbog mog teksta ispratiti njihovo sledeće gostovanje, jer ovo je jedan od onih sastava o kojima bismo morali mnogo više da pričamo, pa makar i zbog preporuka iz regiona i inostranstva.

____________________________________________________

P.S. Ako vam se sviđa kako pišem o muzičkoj sceni, možete da me podržite preko Patreon kampanje, novac trošim na ploče, albume i ulaznice, čime dirketno podržavam kvalitetne autore. Velika je pomoć i ako lajkujete stranicu ili podelite tekst koji ste pročitali, jer i od vas zavisi koliko ljudi će čuti glas alternativne rokenrol kritike. Ako vam se tekst ne sviđa, imate pravo da prokomentarišete i ukažete na greške ili me jednostavno popljujete. Hvala vam na vremenu i čitanju!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

banner-free-download