Postao sam dovoljno bitan r’n’r novinar da me zovu na privatne žurke po BIGZu, uvaljuju mi neohlađene limenke i poklanjaju majice i bedževe – rekao bih da sam uspeo u životu.
„Glitch Records“ je nova izdavačka kuća koja se pojavila na našem tržištu, a iza nje stoje Pavle Eftimovski i Igor Šćepanović, ljudi koje ste možda znali preko benda Organizam, a sada ćete ih znati kao skaute koji love artiste i uvaljuju im ugovore zbog kojih će ovi želeti da su zaglavili robiju umesto što su potpisali bilo kakve papire.
Zbog dosadašnjih vesti o radu izdavačkih kuća kod nas (poy Bojana Vunturišević), očekujemo da su ovakve priče uvek mutne i zasnovane na prevari – lejbeli uzimaju lovu, eksploatišu autore i onda ih šutnu, ali sudeći po onome što sam video na promotivnoj večeri Glič Rekordsa, rekao bih da je u pitanju nešto drugačije, nešto što uliva nadu.
Igor Šćepanović i Pavle Eftimovski; foto: Bogdan Spasojević
Od samog izbora poslovnog prostora, do stila i pažnje sa kojom su organizovali ovo prvo veče, sve govori u prilog tome da dvojac Eftimovski-Šćepanović kapiraju muzičku industriju i scenu van njenih usko-poslovnih okvira. BIGZ-u je falila jedna kancelarija ovakvog tipa, a Beogradu jedna izdavačka kuća koja kreće iz andergraunda, ali sa iskustvom i stavom profi lige.
Ja sam uvek tu da okadim nove početke, radujem se svakom iskrenom ulaganju u scenu, ali mi je muzika uvek u prvom planu. Noć pre toga sam se vratio iz Berlina, pa sam tako, i dalje nažuljan od Fliksbusa, došao u njihovu kancelariju na 7-om spratu, zapravo veliku dupleks-prostoriju, savršenu za svirke kakve su se održale te večeri.
Weird Fishes; foto: Bogdan Spasojević
Nastupili su duo „Weird Fishes„, koji sam do sada već čuo u nekoliko navrata, ali su mi ovaj put zvučali najbolje do sada i potpuno sam se zalepio za melodični pop vajb kojim odišu njihove pesme. Iako više volim tekstove na maternjem, kada neki bend to dobro radi na engleskom, potpuno se prepustim tome i verujem im, ali u tom slučaju uvek postoji očekivanje da će na srpskom zvučati isprazno. Međutim, Katarina Vukoman i Peđa Todić, uspevaju da zadrže esenciju svog izraza i u pesmi „Ovde„, jedinoj pesmi na maternjem jeziku koja bi uskoro trebalo da bude objavljena, a do tada je možete čuti u živoj izvedbi:
Možda sam bio sentimentalan, ali kada se vratite sa dugog puta u neki svet koji smatrate domom, pesma kao što je „Ovde“ ume da pogodi mnogo dublje, posebno uz završne stihove:
Ovde je početak, ovde je i kraj.
(Ovim putem se izvinjavam Peđi što sam ga u podkastu imenovao Pavlom.)
Gličeri su nas častili još jednom svirkom, i to onom koju sam priželjkivao da čujem još odavno, a nikako nisam uspevao, pa je „Natalee“ došla kao pravo iznenađenje i nagrada za cimanje. Nisam je čuo još od Kantauta, a u međuvremenu je od solo kantautorke narasla u pravi mali fjužn bend u kojem se njen fado stil sviranja gitare savršeno uklapa sa elektro bitovima ritam mašine. U ovom slučaju bend se okupio spontano, izgledalo je kao da je pola ekipe banulo na džemku u BIGZ, tako da je njena svirka imala u sebi dozu improvizacije koja ovakve događaje čini jedinstvenim.
Natalee bend; foto: Bogdan Spasojević
U emisiji sam povukao paralelu između Aklee Neon i Natali, što možda nije baš najbolji način da se pohvali jedan autor, ali ideja mi je bila da naglasim istinitost koju nalazim u njenim tekstovima i iskrenu emociju koju osećam kada je slušam. U kratkom intervjuu, koji možete da čujete u emisiji, Natali mi je otkrila svoja očekivanja od „Glič Rekordsa“ i najavu njene prve pesme koju iščekujem kao novogidšnji poklon (iako nisam bio dobar dečak tokom godine).
U tom prazničnom duhu želim Glič Rekordsu puno uspeha i istrajnosti u poslu koji su izabrali. Radujem se njihovim budućim izdanjima i sa nestrpljenjem očekujem događaje u njihovoj organizaciji, jer posle ovakve žurke u BIGZ-u, mogu samo da želim još.
Celu emisiju možete poslušati na mixcloud profilu Radio Dogvila:
