Novi zvuk u gradu, novi pop na sceni

Sa nestrpljenjem sam očekivao da beogradski bend Artan Lili zaokruži svoj debi album, čije su pesme objavljivali u etapama, samo da bih konačno formirao mišljenje o ovom sastavu koji me je nekim pesmama oduševio, a zbog nekih sam sumnjao da je sve to samo marketinški trik i još jedan novi način da se podvali publici.

Pratim ih još od perioda kad je spot za pesmu „Džoni“ bio jedini sadržaj koji izađe kada na Tjubu ukucate „Artan Lili“. Od tada se desilo mnogo toga, kako za ovaj bend, tako i za njegovu publiku, u koju se, posle mnogo razmišljanja i preslušavanja, odgovorno svrstavam. Danas oni imaju debi album od dvanaest pesama koje nisu raspoređene po datumu objavljivanja, već su konceptualno uklopljene u priču i ideju koju njihova muzika donosi ovim izdanjem. Iako su menza i smeštaj u domu poskupeli, ipak sam uštekao kintu i kupio njihov digitalni album objavljen na bendkemp stranici benda, posle čega sam se posvetio pažljivom preslušavanju, ne samo da bih uvideo da li je investicija bila opravdana, već i zbog želje da objasnim sebi u čemu je novina koju ovaj bend donosi na scenu.

Pošto sam pratio njihov rad i razvitak, sve njihove pesme sam doživljavao u višestrukom kontekstu. Ne zaboravljam koliko mi je bilo drago kada sam video vest da je za njihovu svirku u Božidarcu tražena karta više i da je gomila ljudi ostala van kluba jer je unutra bilo krcato. To se odavno nije desilo na rokenrol sceni, pa sam njihov uspeh doživeo kao novo ohrabrenje za alternativnu muziku koja je godinama bila zapostavljena u medijima i skrajnuta kao nevažna. Zbog toga sam još više pažnje obratio na svaku sledeću pesmu koja se pojavljivala, jer sam na osnovu njih kalkulisao da li su oni stvarno jedan od retkih bendova koji se svojim kvalitetom iz andergraunda probio na vrh scene ili su samo vešti u marketingu i znaju prave ljude. Kako su svoje pesme objavljivali u dužem vremenskom periodu, tako su i sami imali vremena da svaku od njih razmotre i sagledaju u njenom vremenskom kontekstu i značenju koje ima u odnosu na ostale objavljene pesme. Zbog svega toga krajna verzija albuma nije samo završeno skupljanje pesama, već i okončanje jedne duge priče – konačno formiranje mita o Artan Liliju i njihovoj muzici. Pristupio sam slušanju albuma iz perspektive u kojoj se prepliću pitanja o samim pesmama ovog benda, ali i pitanja o muzičkoj sceni i alternativi.

Zapravo, ideju za takvo dvojno razumevanje njihove muzike donela mi je prva pesma na albumu – „Najbolje što znam“. Ova pesma vrlo poletno otvara album. Svojim naslovom upućuje na glavnog junaka, odnosno glavnu junakinju, čija je perspektiva dominanta na albumu. Većina tekstova je ispričana u ženskom rodu i to je nešto čime se izdvajaju, jer nije baš čest slučaj da i ženski i muški vokal podjednako iskreno i ubedljivo pevaju u ženskom rodu. Naša pažnja je usmerena na ženski lik i svet prikazan iz njene perspektive. Time što su tekstovi pretežno u ženskom rodu i što je nosilac radnje junakinja, a ne junak, omogućavaju poistovećivanje ženske publike sa njihovim pesmama, ali i stavljaju mušku publiku u zanimljivu poziciju.

Već u ovoj pesmi postoje naznake onoga što je u srži kvaliteta ovog benda. To su lako pamtljivi tekstovi, koji ni malo nisu banalni, već jednostavnom leksikom, koja je vešto složena u priču, kupuju i najobičnijeg slušaoca kome je tekst u prvom planu. To je odličan način za privlačenje publike, jer većina od nas  niti smo muzičari, niti smo talentovani i obrazovani slušaoci, pa nam je tekst prvi element za koji se vezujemo u jednoj pesmi. Ako je on smislen i zavodljiv, ako u toj jedinstvenoj melodiji reči i slika koje one izazivaju postoji nešto što nas kupuje, tada se otvara mogućnost da kroz više slušanja upijemo muziku i postanemo zaraženi zvukom benda. To je odlika pop žanra u muzici Artan Lilija – njihove pesme su namenjene svima, ali su dovoljno slojevite da u njima nalaze smisao i najobičniji slušaoci koji uhvate neki refren, kao i oni posvećeni i iskusni koji u svemu traže dublja značenja.

U  pesmi „Najbolje što znam“ prikazuju nam jednu junakinju čija se individualnost održava u tome što je ne čini srećnom ni pohvala, ni pokuda drugih, već je sve u tome što se u potpunosti daje tome na čemu radi. Zbog toga što je ovakva pesma na samom otvaranju albuma, zapitao sam se da li u njihovim pesmama postoji i taj odnos prema muzici i kontekstu u kojem su se razvili kao autorski bend. Možda je ovo poruka za nas slušaoce i kritičare koji imamo svoje mišljenje, volimo ih ili mrzimo, hvalimo po blogovima ili pljujemo po Jutjub komentarima, ali oni kao sastav rade najbolje što mogu i imaju svoju ideju koja je sačuvana na ovom albumu. Ako jeste, onda nam i naslovom upućuju da je ovaj album maksimum jedne muzičke grupe i da su oni učinili sve da njihova ideja zaživi kroz zvuk. Ta dvostruka mogućnost razumevanja njihovih pesama dala mi je povod da čitav album odslušam nebrojeno puta i da priče o glavnoj junakinji, kada je to moguće, tumačim i u kontekstu same scene i pojave ovog benda na njoj.

Druga pesma je uvod u glavne odlike njihove muzike – to je dobar gruv koji vuče kroz svaku pesmu i odmerena doza buke, nojza (noise), zbog čega smatram da ih je Aleksandar Pavlić, novinar Popboksa, vrlo mudro okarakterisao kao nojz pop. Taj stalni gruv bas deonice i bubnja koji jednostavno obuzima slušaoca, dopunjuju zvuci gitare i preplitanje muškog i ženskog vokala. Sviđa mi se što se ne insistira na zvuku gitare, ona je prisutna u svakoj pesmi, ali skladno je uronjena u taj bit koji je u prvom planu. U ovoj pesmi gitara je nešto dominantnija zbog solaža i deonica u kojima je najviše elemenata tog nojz zvuka.

Još jedna odlika njihovih tekstova je što su savremeni, bliski razgovornom jeziku, odnosno načinu na koji prosečan slušalac govori. Korišćenje slenga nije plastično, već je usklađeno sa idejom pesme i ostatkom teksta. U ovoj pesmi to se može prepoznati u sledećim stihovima:

Desiće se nešto ovo ono
Ubiće se vreme do tada
Tri noći, čet’ri dana, kad te smori što si sama
Ti pozovi mene da te zabavljam 

Uz taj savremeni govor oni koriste i nešto promenjene ustaljene fraze kakve su „kad se mora, nije teško“. Takvim sudarom starog i novog ostvaruju dinamiku i na tekstualnom planu. Glavni motivi ove pesme javljaju se u drugačijem obliku i na ostatku albuma, a ovde je to pitanje strpljenja i iščekivanja dominanto i opravdano „moranjem“, prostom nužnošću. To se uklapa u koncept celog albuma jer je u njemu vrlo prisutno pitanje vremena i njegovog značenja u savremenom društvu.

Ovo je jedina pesma na albumu koja je ispripovedana u muškom rodu i zanimljivo je što se i u njoj javlja dominacija ženske figure – junak je taj koji se nudi kao zabava devojci. Ovo je novina u odnosu na stereotipne mačo figure u rokenrolu. Zabava dolazi kao nagrada za strpljenje i iščekivanje. Značenje klađenja i igranja se upliće sa značenjima novih muško-ženskih odnosa, pa je poslednja strofa ove pesme primer za moguća dublja tumačenja tekstova:

Igraćemo rulet sa ortakom
Zabava će biti beskrajna
Te noći biću čovek koji kupuje to vreme
I kad gubi uvek nešto dobija

Motiv vremena je još više zastupljen u trećoj pesmi na albumu – „Vreme protiv čoveka“. To je pesma o razvojnom putu jednog čoveka, i to baš u onom trenutku posrtanja, pada, i to onog najtežeg – pada na lice. U takvim trenucima brinemo o tome da li su nas drugi videli, jer time pokazujemo svoje slabosti i postajemo još ranjiviji.

Vreme se javlja kao protivnik čoveku jer njegov nedostatak vodi do ubrzanja, do haotičnosti koju ima savremeni svet, jer svi žure da postignu ono što propuštaju. To ubrzanje i pitanje vremena prisutno je i u drugim pesmama, a ovde se javlja oličeno u stalnom protivniku. Ipak ta borba se ne predstavlja kao besmislena, već kao nužnost, jer čovek sebe formira kroz tu borbu, pa se tako završnica pesme, u kojoj se i pevanje i muzika podiže na viši nivo, doživljava kao onaj krik čoveka koji skuplja poslednju snagu da se zaleti u novu borbu.

Vratiću se ja na noge
Vodićemo bitke mnoge
U toj borbi doveka
Vreme protiv čoveka

U ovim stihovima se vidi optimizam koji je prisutan i u drugim njihovim pesmama, ali ne običan, veseli pristup svetu koji se doživljava kroz šarene naočare, već smisleni optimizam koji ne poriče i razloge za tugu. Vreme protiv čoveka je stalna borba u kojoj nema smisla odustati, jer ne postoji ništa drugo.

Ova pesma mi daje još jedno opravdanje da celu priču posmatram i u pomenutom kontekstu muzičke scene. Ako tako sagledavam ovu stvar, ona govori o razvojnom putu jednog benda, o trenucima slabosti i lomljenja na putu. Kad pričamo o vremenu, ne mogu ni da zamislim koliko je sati rada zahtevao ovakav bend, koliko su dana proveli u probama i pravljenju muzike koja je dostupna relativno besplatno svakom slušaocu. Iz te pozicije gledano, doživljavam ovu pesmu kao prelomni trenutak u životu jednog benda – ili će odustati jer više ne mogu da se podižu posle padova, ili će nastaviti sa borbom. Srećom po nas, Artan Lili je nastavio, pa do kraja albuma postoji još devet pesama.

Pesma „Sve iz početka“ dolazi kao neka vrsta spuštanja u uzlazećoj liniji koju prave prethodne pesme. Ova pesma donosi ravnu liniju i u idejama i u emociji. Za mene je ova pesma najslabija na albumu, doživljavam je kao nepotrebnu, jer u ovom kontekstu ne donosi ništa novo. Njen pripovedački ton se slaže sa tom ravnom linijom u emociji, pa se čini kao pomirenost sa sudbinom. Iako je sama po sebi vrlo pevljiva i ima nekoliko stihova zbog kojih se izdvaja, ipak se ne ističe svojom jedinstvenošću, već se čini kao kombinacija ideja iz prethodne tri pesme. Ova pesma nije ono što je Artan Lili u svom najboljem, a nije ni približno onome zbog čega je Artan Lili jedinstven i vredan. Ipak, ona postoji na albumu, i verujem da je tu sa razlogom, možda baš zbog toga što preseca tu uzlaznu liniju, kako bi skok u sledećoj pesmi bio još izraženiji.

Postao sam fan ovog benda kada sam doživeo pesmu „Srce“ i njen video spot. U njoj je sve izdozirano po mom ukusu, sve što tražim u muzici, sve što želim od života, i za mene predstavlja ono najdraže od Artan Lilija.

Još jedan od razloga zašto volim ovaj bend je što ga slušaju devojke, a to u mnogome olakšava mogućnost da sebi pronađem idealno društvo za uživanje u muzici uz buksnu. Jedna od tih devojaka koje slušaju Artan Lili davno mi je poslala link ove pesme i spota i mogu da kažem da sam je zavoleo zbog toga. Mislim pesmu, ne devojku, iako sam joj večno zahvalan na tome što uvek pomislim na njenu mekanu kožu i tople ruke kada čujem ovu stvar. Ipak ono što je presudilo u tome da pesma „Srce“ za mene bude pesma XXI veka je savršeni spoj melanholičnosti u njenom tekstu, kao i spotu, i poleta koji nosi muzika. U tom neverovatnom spoju našao sam povod za najdublju setu, ali i vrhunsko uživanje u snazi emocije koju osetim svaki put kad je čujem. Toliko puta sam pogledao ovaj spot da mi se, kad je slušam, uvek javljaju celuloidni fleš-bekovi na one prikaze njujorških ulica i njegovih neonskih reklama.

Sama po sebi ova pesma je blago melanholična, taman onoliko koliko pop to može sebi da dozvoli. Tekst pesme i njegovo pevanje, kao i zvuci gitare koja razlaže tonove, daju pesmi dozu neveselosti, ali zbog svoje bas linije koja gruva, ona i dalje drži taj bit za đuskanje. U spoju sa onim spotom ta emocija iz stihova je naglašena. U prvom planu je ljubav, obraćanje dragoj, iako se sve dešava mimo nje. Tu glavnu priču prati razbijanje iluzije o životu u metropoli. Motiv vremena dolazi u središte pažnje, sada vidimo šta zapravo znači kupovina vremena, odnosno menjanje novca za vreme naših života, to vreme u kojem je trebalo da volimo, vreme u kojem je trebalo da živimo. Čoveče, ja popizdim kad autobus zabode duže od 15 minuta u gužvi na Brankovom, a kako bi tek bilo da provodim sate u putovanju do posla? Verujem da je Artan Lili ovom pesmom osvestio iluzije o tom mitu koji poistovećujemo sa američkim snom i savršenim životom koji ćemo steći negde drugo. To je slika savremenog sveta, urbane okoline, velikih gradova u kojima smo otuđeni jedni od drugih… Iako nam se čini da ćemo dobiti nešto više, ipak ostajemo usamljeni i čeznemo za ljubavlju, za nežnošću i bliskošću sa drugom osobom.

O, da se preselim u veliki grad
Unaokolo idem, ne poznajem nikog
I razmišljam o svetu i kuda se kreće
Čovek bez ljubavi u društvu bez sreće

Poznajem i previše ljudi koji su otišli preko da ne bih zbog ovih stihova pomislio kako im je u tom drugom svetu. I opet taj spot koji prenosi melanholiju svojim videom, čoveče… One mačje oči što se pojave samo na trenutak i utonu u mrak kao u „Alisi u zemlji čuda“, ona bombona koju stavlja u usta i cigareta koja gori u senci kratkih kadrova. Jako mi se sviđa taj trip – ljudi koji sede u sobi i gledaju snimke iz nekih gradova u kojima nisu, proživljavaju taj prostor kroz sliku na zidu. Taj osećaj utučenosti i melanholije, ali one u kojoj se uživa i koja vozi svojim radom, ima svoj vrhunac u stihovima iz refrena:

Da mi jednom, jednom bude malo bolje

Melodija i emocija koja se prenosi preko teksta je toliko zavodljiva da možete danima da je pevate i da se vozite na tom osećaju da vam nešto fali i da želite da samo jednom, barem jednom bude malo bolje…

Posle ove pesme „Novi zvuk u gradu“ dolazi kao hidraulična dizalica koja vas iz mraka baca u svemir. Smeštena na polovini albuma, ova pesma donosi esenciju onog gruva i vožnje koji je suština njihovog nojz popa. „Novi zvuk u gradu“ donosi i neke nove teme i preispitivanja koja ne očekujete u popularnoj muzici. Vrlo suptilno se aludira na seksualni odnos roditelja i ono što dete dobija iz te akcije. Refren ove pesme donosi direktno obraćanje ocu i pitanje koje prevazilazi ustaljen način komunikacije sa roditeljima – nije očekivano da pitate oca kako mu je bilo sa vašom kevom „one noći“. Ovo je prilično šokantan obrt u pesmi koja kreće od priče o novom zvuku. To znači da novi zvuk sa sobom nosi i nove teme i načine za njihovu obradu. Ova pesma ima zarazan gruv koji iz pune snage prelazi u lagani rad bubnja i zvona, da bi završnica odjeknula u zvuku basa.

Još jedan od razloga zašto volim njihove pesme je što neku uobičajnu i svakodnevnu stvar obrade u svojim pesmama tako da uvek imate asocijaciju na te pevljive stihove. Neretko mi se dešava da osetim vrtoglavicu kada se navaren naglo podignem iz kreveta, pa uvek, dok gledam zacrvenele beonjače u ogledalu, pomislim na stihove:

podižem se naglo, pritisak mi skoči
gde mi je sad keva da mi vidi oči

U ovoj kratkoj pesmi ima nečeg izazivačkog baš zbog takvog slobodnog obraćanje ocu kao autoritetu i neka vrsta prozivke – reci ako možeš, ako si u moći. Ako gledamo iz onog konteksta da je to i priča o muzici i izbijanju na scenu, onda to shvatam kao izazivanje onih starijih. Došao je novi zvuk, a vi morate da kažete sa kim ste i kako opštili da bismo mi došli na svet. Odgovornost je i na prethodnicima, zar ne? Neko je morao da bude otac i majka ove nove scene, neko je morao da izrodi ovaj zvuk, začeće je bilo ranije, mi smo samo enfants terribles u ovom svetu. Neko će valjda naslediti i nas, a mi ćemo možda imati hrabrosti da kažemo kako je bilo one noći.

Pesma „Ispod kože“ ima nešto od one melanholije iz „Srca“, ali je gruv još snažniji i vuče kao koračnica. I za ovu pesmu postoji spot koji je fenomenalan i o kojem sam mnogo detaljnije pisao nekom drugom prilikom, tako da se sada neću osvrtati dodatno na njegova značenja. Uputiću samo na specifičnu estetiku koju neguju na celom albumu i koja iz spota u spot pokriva svaki krug publike, od onih koji traže sliku i priču, do onih koji očekuju zabavu. Ovaj spot ima mnogo kvaliteta, a jedini mi je minus što kada ga odgledate više puta, čini vam se da su svi ti ljudi malo neuverljivi, svi su obučeni u čistu i ispeglanu, markiranu odeću, a mlate se između nekih napuštenih hangara. Možda je to minus celoj stvari, ali pesma sama po sebi je fascinantna.

I u ovoj pesmi je glavna tema ljubav, ali je predstavljena u svetu birokratije u kojem čekamo u redovima čak i za to da dobijemo nežnost, da dobijemo partnera, nekoga za nas, nekoga sa kim se razumemo. Ponovo se priča i o strpljenju, kao u drugoj pesmi, ali sada postoji ta melanholija, jer čini se da za neke stvari predugo čekamo. Nemanje ljubavi se ističe kao najveći problem ovog sveta i u toj pop muzici, gde se veličaju ljubavni susreti i nežnosti, nojz donosi distroziju i kakofoniju koja odražava probleme današnjice. To je šuštanje u našim razgovorima, naše nerazumevanje koje nas je dovelo dovde.

U ovoj pesmi je upečatljiva kreativna upotreba slenga:

To su hladni ljudi, ne dam da me lože
Snažno kuca jedno srce ispod kože

Značenje sintagme „hladni ljudi“ i glagola „ložiti“ se sudara u ovim stihovima, jer njihova višeznačnost daje nekoliko mogućnosti za razumevanje. Glagol „ložiti“ u osnovnom značenju podrazumeva pravljenje vatre, a u slengu podrazumeva nekakvu obmanu, nagovaranje, ali može da ima i seksualnu konotaciju u smislu da vas neko uzbuđuje.

U muzičkom pogledu, ova pesma zavodi svojim ritmom i preštimava otkucaje srca na taj lagani bit. U prvom planu je ritam koji se pravi i glasom koji se čuje kroz celu pesmu. Stihovi se prelivaju iz kruga u krug i tu melodiju pevanja drži bas linija i ujednačeni rif na gitari. Kada se uključi zvuk zvona, njegovo odzvanjanje koje ostaje i pokriva seckanje u tekstu pravi takvu vožnju da morate neprestano da klimate u taktu. Da bi izbegli monotonost takvog bita, vrhunac pesme je u trneutku kada se uključe i klavijature koje dižu celu stvar na novi nivo i daju dodatnu snagu osnovnoj melodiji na koju ste se već navikli.

Preporučujem ovu pesmu pojačanu do kraja na sluške dok šetate gradom, jer u njoj postoje neki potpuno psihodelični odjeci u preplitanju glasova, eha gitare i drugih instrumenata, pa je osećaj dok koračate kao da se nalazite u nekom drugom svetu, drugoj dimenziji.

Kako su svoje numere objavljivali  u određenim vremenskim razmacima, postojao je trenutak kada sam posumnjao u pravac kojim će bend otići sa novim pesmama. Kada je objavljena pesma „Ako stanemo tu“, pomislio sam da je to prvi znak da će Artan Lili ipak biti samo ćorak od dva-tri hita, bolja od njih samih. Sada, posle mnogo preslušavanja i razmišljanja o ovoj stvari, uviđam da je zapravo spot uticao negativno na moj doživljaj ove kompozicije. On mi nikako ne ide uz njihovu priču i sve druge spotove koje su objavili. Na njemu su previše uštogljeni, uniformisani, smešteni u pozorišnu scenu kao mehaničke lutke koje se pomeraju i beživotno pevaju. Ceo muzički video mi izgleda kao da su se previše iscimali zbog ne tako dobre ideje i jedini trenuci u kojima osećam nešto zbog sadržaja koji vidim su oni trenuci kada se i oni sami prirodno nasmeju i ponašaju van zadate koreografije.

Sama po sebi, pesma je jako hitična i predstavlja krajnost u tom nojz pop zvuku – kad bih to predstavljao nekim grafikom, na jednom kraju bi bila „Ako stanemo tu“, kao potpuni pop, a na drugom kraju bi bio „Džoni“, kao esencija njihovoj nojz zvuka. Sve između ove dve pesme je Artan Lili i balans između ova dva pola. „Ako stanemo tu“ je potpuni pop koji pevaju i keve dok spremaju ručak. Ima zaraznu melodiju, lagani tekst i vrlo optimističnu ideju. I zbog te veselosti mi se nije sviđala, mislio sam da se bend povinovao ukusu najšire publike i da su počeli da prave motivacione hitiće, ali u kontekstu albuma, taj optimistični stav ima svoje jasno i zasluženo mesto, o kojem ćemo više reći povodom poslednje pesme na albumu.

U kontekstu albuma, kada dođete do ove pesme, ona je kao osveženje u emociji i pogledu na svet posle pesme „Ispod kože“. I to nas povuče. U odnosu na druge pesme u kojima se javlja motiv ljubavi, ovde je ta ideja prenaglašena, što je i karakteristično za slatkasti pop. Ukoliko posmatramo u onom značenju dvojnosti i priče o sceni, pesma „Ako stanemo tu“ nosi nešto od pesama sa početka albuma – prikazuje trenutke kada se prepispituje kreativni rad i kada se bend ohrabruje da nastavi u svojoj ideji, jer će u suprotnom sve nestati

Imam problem sa ovom pesmom zbog njenog spota jer bi trebalo da je dobar, ali nije. Vidi se da je uloženo mnogo u njega i da je toliko ljudi angažovano, a ipak je nekako bled. To đuskanje i stepovanje ne priliči takvom bendu koji ima melanholičnu crtu kakva postoji u „Srcu“ i „Ispod kože“. Možda je greška u meni, ja sam čovek koji mnogo više uživa u nojzu i koji voli tu blagu depresiju u tekstovima, pa bih zbog toga više voleo da svaka pesma ide u tom pravcu.

Pesma „Sajko“ mi je zasigurno najdalja jer direktno upućuje na tu žensku perspektivu, ali u ovom slučaju junakinja je manijakalna osoba koja progoni svoju simpatiju. To je prilično nova perspektiva u našoj muzici. Ipak ovu pesmu jako volim zbog te melodije iz pevanja u poslednjoj strofi. Sviđa mi se pitanje u poslednjoj strofi: gde smo mi, a gde je naše mesto? U toj zapitanosti ima nešto od onoga što je u srži ovog benda, nije sve tako jednostavno, zapravo nikad nije jednostavno, uvek postoji i naličje priče.

Jedna malo neurotična devojka traga za svojim idealnim likom ili umišlja da je on taj. Zbog njenih stihova sam se setio jednog filma od kojeg se sećam samo replike koju kaže pandur uhoda: „Svašta možeš da saznaš o jednom čoveku iz njegovog smeća“. Ženski vokal je u prvom planu i vodi celu priču. Postoji i vulgarno obraćanje u drugoj strofi koje pokazuje kako se iz opsednutosti razvija bes i neuroza.

Poslednja strofa donosi ukrštanje glasova i zvuči kao neko objektivno stanovište u odnosu na ostatak pesme. Čini se da je u osnovi ta izgubljenost u savremenom svetu, buka i kakofonija od koje smo ogluveli i izgubili trag. Ne možemo da se pronađemo jer je previše informacija koje nas dezorijentišu. I onda naša ljubav i strast odlazi u agresiju i neurozu.

I za ovu pesmu postoji muzički video, koji je tipično svirački, i prikazuje bend dok rokaju u nekom stanu.

Ako klimate glavom ili taktirate nogom uz „A šta bi bilo da sam ja“, znači da ste već zaraženi nojz popom i ostaje vam samo da se prepustite i da pevate. Ova pesma je reprezent tog nojz popa. Jednostavno ulazi u glavu, jer tako vozi svojim tekstom koji pliva preko savršene muzičke podloge. Ona zrači optimizmom koji mi se sviđa jer je suptilan i dobro motivisan; refrenom se upućuje da junakinja nije odustala od svojih snova i sve što se desilo je posledica istrajnosti u želji da se oni ostvare. Pitanje ljubavi konačno ima svoj pozitivan odgovor – prave osobe su se našle i to je ostvarenje glavnog cilja u svačijem životu:

Konačno sam našla nekog da me voli, mi se smejemo po ceo dan

Ova pesma je zavodljiva i zbog toga što u njoj postoji prelivanje iz jednog glasa u drugi, tekst ih spaja, a muški i ženski vokal čine radnju dinamičnom. Tu je i zvuk daira koje vuku kroz celu stvar. Vrlo je energična i predstavlja ono najbolje u njihovoj želji da predstave svet kao mesto u kojem postoji mnogo razloga za sreću. Zbog ove pesme, ja im verujem i svaki put osetim tu energiju kada zapevam njen refren, jer ipak je sve u našim snovima i želji da se ostvarimo, prvo sami, a onda i sa nekim.

Svaki Džoni bi trebalo da zna pretposlednju pesmu sa ovog albuma. Kao što sam pomenuo, u tom opsegu između nojza i popa, „Džoni“ je na onom tvrdom kraju. Zapravo, ovo je najtvrđa pesma na albumu. Odlikuje se sirovijim zvukom i distorziranim basom, a pevanje i čitav trip je drugačiji nego na ostalim pesmama.  Ženski vokal je u prvom planu i načinom pevanja pravi mračnu atmosferu, koju svojim zapevanjem upotpunjava drugi vokal. Zbog toga je čitava stvar pomalo sablasna, ali i ona je jako pevljiva i kupuje svojim tekstom u kojem se prožimaju motivi iz prethodnih pesama. Imao sam lerdija u Studenjaku kojeg sam zvao Džoni i uvek bih puštao ovu pesmu pre nego što odem na šemu sa njim. Kult ovog imena traje od Dobrog Džonija Čak Berija, preko Džoni Depa na bini sa Brejkersima, do Artan Lilijevog Džonija.

Čitavom utisku doprinosi i spot, prvi od svih objavljenih, u kojem se naslućuje da bend neguje i treš estetiku nečitkih kadrova i krupnih planova. Atmosfera spota odgovara osećaju koji izaziva muzika, i sećam se da sam tada prvi put obratio pažnju na ovaj sastav, ali sam tek sa „Srcem“ postao fan.

Ne mogu da zamislim bolji način da se okonča jedan višegodišnji projekat, kakav je prvi album Artan Lilija, od njihove poslednje objavljene pesme – „Moja stvar“. To su pobednička pesma i spot. Pobedili su jer su dokazali da je za jedan bend najvažnije da imaju autentičnu priču i da sviraju iz ljubavi. Nije im potrebna izdavačka kuća, niti pojavljivanje u emisijama na Pinku, dovoljno je da svojim svirkama steknu publiku i ostanu odani svom cilju. Posle toliko rada, cimanja i dokazivanja na nastupima, konačno mogu da se opuste i da urade i kažu šta god žele. Mogu da dozvole sebi da voze oldtajmera u pravom rokenrol spotu, i da puše buksnu, i da piju „džeka“ iz flaše, a i da voze muzičkog kritičara Petra Janjatovića u gepeku, pa i da bace njegovu antologiju jugoslovenskog rokenrola, jer od Artan Lilija kreće jedna nova muzička istorija.

„Moja stvar“  govori o starenju, o prolaznosti, i o tome kako se izboriti za ono što nam je bitno. Rokenrol život daje slobodu, ali većina ljudi ulazi u svoje zadate uloge i zaboravlja šta je ono što ih je činilo živima. Ova pesma je Artan Lilijeva zlatna sredina između popa i nojza, jer u njoj kuca onaj nojz bit, ali je jako pevljiva i veseli nas pratećim vokalima i melodijom pevanja. Artan Lili vlada u ovom prostoru, jer su izgradili svoj prepoznatljivi zvuk koji gruva.

Poslednja strofa mi je jako zanimljiva jer baca novo svetlo na ideje iznete u prethodnim pesmama.

I ako negiraš da postoji ljubav
I ako negiraš da dolazi kraj
Ostaće ti samo sumnja
Koju nemaš posle nikom da daš

To znači da je njihova muzika optimistična uprkos svesti o kraju, kakav god taj kraj da je i šta god on bio. U takvom kontekstu i sama pesma „Ako stanemo tu“ znači malo više, jer oni ne govore o sreći i ljubavi zato što su isključili mogućnost da postoji i negativna strana priče, već zato što su prihvatili izvesnost kraja koji dolazi, ali i uprkos tome veruju da postoje razlozi za radost i ljubav.

Ova pesma zatvara album i time stavlja tačku na priču koja se razvijala kroz prethodnih 11 pesama. Ona je savršen zaključak, jer Artan Lili na ličnom primeru pokazuje da se sanjanje isplati, da je neophodno biti uporan i strpljiv na putu do svog cilja, i da, onog trenutka kada dostignete vrh, nema ničeg boljeg od vožnje u oldtajmeru (Buick Electra 225), sa flašom viskija i zapaljenom spravom.

________________________________________________________________________________

Ukoliko Vam se sviđa ili ne sviđa način na koji pišem, imate mogućnost da direktno utičete na moj rad. Možete da podržite i mene, i bendove, i muzičku scenu o kojoj pišem tako što ćete podeliti tekst sa drugima, kliknuti „sviđa mi se“, a pogotovo ako napišete komentar ili pošaljete ličnu poruku.
Sve sugestije su više nego dobrodošle.
Hvala Vam na vremenu i čitanju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

banner-free-download