Neumorni borac za rokenrol

U vremenu kada ne možete da skupite pet ortaka da odigraju partiju CS-a, postoje pojedinci koji svojom energijom i upornošću podstiču druge da stvaraju jedinstvena umetnička dela nastala iz saradnje više talenata. Takvi ljudi su retki, a u našoj kulturi još ređi, pa nije ni čudo što oni rade u senci nevažnih stvari koje nam se nameću, ali kada jednom otkrijete ta imena, njihov uticaj i značaj postane nezaobilazan.

milan b

Milan B. Popović, neumorni borac za rnr

Za Milana B. Popovića sam prvo saznao preko njegovih recenzija za Urban Bug magazin. Tada sam još uvek bio nevešt u donošenju suda o muzici koju slušam, pa mi je njegov stil pisanja pomogao da pronađem svoj izraz. Često se ne slažem sa njegovim sudovima,  ali baš zato cenim njegovu posvećenost i istrajnost u pisanju recenzija i praćenju nove muzičke scene, a iz ličnog iskustva znam koliko je vremena i energije potrebno i za najkraću recenziju o nekom albumu, jer ništa teže nego preneti ona neiskaziva osećanja koja u nama budi muzika.

Milan B. Popović je neumorni borac za rokenrol, a o tome svedoči broj recenzija, knjiga i projekata koje je ostvario. Tek kada sam počeo da istražujem o njemu, pronašao sam čitavo more materijala u kojem možete da sagledate na kojim sve poljima se može voditi borba za rokenrol. Pored stotina objavljenih recenzija, bavi se i književnošću. Poezija je jedan od načina borbe, pa još od 2006. godine, ovaj savremeni rokenrol pesnik objavljuje zbirke poezije, a mnoge od pesama odštampanih u ovim knjigama možete pronaći na različitim portalima. Svaki njegov intervju koji sam čitao ima u sebi reči sa jasnim ciljem. U tim ragovorima vidite nepristajanje na kompromise i šablone koje nameće kapitalističko društvo. Ono što govori potkrepljuje svojim delima, pa je tako i poslednji album „Milan B. Popović & Hronično neumorni dostupan za besplatno skidanje.

Ovo izdanje je bilo posebno otkriće za mene, jer me je fascinirala činjenica da je neko uspeo da okupi toliki broj muzičara iz različitih žanrova, zapravo – toliki broj različitih ljudi koji su našli zajednički cilj u stvaranju pesama sa ovog albuma. Rezultat je dupli disk sa čak 33 pesme, a autori koji su učestvovali u realizaciji projekta su velika imena sa scene poput Del Arno Benda, Bjesomara, Skaj Viklera, Vudu Popaja i Kojota Hornsmana, a pored njih je i niz meni do sada nepoznatih autora koje sam upoznao baš preko ove saradnje. Zbog toga mi je ova kompilacija posebno draga, jer mi je omogućila da otkrijem neke muzičare za čiji bih rad verovatno ostao neobavešten. Milan B. Popović ne samo da ima uvo za tuđu originalnost i kvalitet, već je sposoban da takve ljude angažuje za svoje ideje. Čitav album je prožimanje Popovićevih tekstova sa muzikom, aranžmanima i izvođenjem niza različitih muzičara, pa tako na ovoj kompilaciji možete da čujete rege na koji se nadovezuje džezi bosa nova stvar, a već sledeća pesma je rokerska ili nešto između poezije i krcanja, kao u „Istine kriju mamlazi (Batina)“, jednoj od najboljih stvari sa ove kompilacije.

U vremenu zidanja granica ova kompilacija nije samo spoj različitih ljudi, već i prevazilaženje podela, pa tako postoji pesma „Sloboden um“ koja je na makedonskom, nastala u saradnji sa Elly Rasta Girl, autorkom koju sam otrkio baš zahvaljujući ovoj kompilaciji. Njen glas može da se čuje na oba diska, na prvom u pomenutoj pesmi, a na drugom u pesmi „Vreme bez granica“. Još jedno od otkrića mi je bio beogradski reper Flip Flop u pesmi „Ona“. Ova stvar mi je zapravo i jedna od najomiljenijih sa ovog albuma, jer mi se posebno sviđa kako su uspeli da poeziju u slobodnom stihu savršeno ukombinuju sa džezi bitom i muzikom.

Hronicno-neumorni-BOOKLET-1

Naslovnica albuma, autor: Jakša Vlahović

Ovakva saradnja je sigurno bila izazovna, jer je jako teško komponovati muziku na već napisane stihove, ali verujem da je baš taj izazov bio zanimljiv za pojedine muzičare, pa je tako Viklerov doprinos pesmi „Posle meseca“ stvorio autentičnu horor priču iz teksta koji je imao i druge mogućnosti za tumačenje. Ipak postoje i slabosti ovakvih saradnji, jer neki od Popovićevih tekstova teško idu uz muziku, kako zbog izbora reči u njima, tako i zbog same metrike i ritma koji se teško ostvaruje u slobodnom stihu. Neke pesme se bore sa patetikom i jeftinom sentimentalnošću koja možda ne bi bila toliko upadljiva da je muzika drugačija. Zbog toga su mi neke pesme skoro neslušljive (poput „Mesečeve oštrice“), ali verujem da je to do ličnog ukusa, jer u 33 pesme ove kompilacije postoji ponešto za svakog slušaoca.

Milan B. Popović može da posluži kao uzor za sve one koji su spremniji da se žale na situaciju u kulturi i rokenrolu, umesto da nešto urade. Prva lekcija je da budemo hronično neumorni u borbi, jer niko sem nas neće doneti promenu, a Popovićev rad je dobra smernica za sve koji traže svoj put.

Sreća je što imamo na koga da se ugledamo, ali baš zbog toga moramo da budemo makar podjednako dobri kao naši uzori, jer šta ćemo ostaviti za buduće generacije?

____________________________________________________________________________

P.S. Ako vam se sviđa kako pišem o muzičkoj sceni, možete da me podržite preko Patreon kampanje, novac trošim na ploče, albume i ulaznice. Velika je pomoć i ako lajkujete stranicu ili podelite tekst koji ste pročitali, jer i od vas zavisi koliko ljudi će čuti glas alternativne rokenrol kritike. Ako vam se tekst ne sviđa, imate pravo da prokomentarišete i ukažete na greške ili me jednostavno popljujete. Hvala vam na vremenu i čitanju!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

banner-free-download