„Negde daleko“ je ovde

Ne moram da odem u džunglu kako bih uz prisustvo šamana doživeo transcendetalno iskustvo. Ne trebaju mi psihodelici, plodovi zemlje, srž kaktusa. „Negde daleko“, novi album pančevačkog benda „Bas i Stega“, je na slušalicama i ja sam na jedan „play“ daleko od tog sveta koji su stvorili.

bas i stega 3

naslovnica albuma; dizajn: Larisa Ackov

Prvi put sam ih čuo na Gitarijadi, one godine kad su pobedili, a posle toga je prošlo mnogo svirki dok se nismo sreli u Gornjem Milanovcu, u „Ljubitelju“. Od tada njihovu svirku računam kao jednu od najboljih trens žurki na kojima sam bio. Zvuk koji su tada imali u prstima, sada je na albumu – zreo, usviran, savršeno spakovan i produkcijski promišljen zahvaljujući Srđanu Popoviću, ludom tastaturdžiji koji danju snima ovakve albume, a noću nosi naočare sa samo jednim staklom i predstavlja se kao „Sergio Lounge“.

Kao i njihovo prvo izdanje „Nova stvar“ iz 2015-te godine, „Negde daleko“ je pretežno instrumentalan album, a prisustvo vokala u nekoliko pesama se sažima sa muzikom, pa je lirika svedena i više zvuči kao neki eho iz tog dalekog sveta, kao u pesmi „Negde daleko“. U slučaju „Ankare“ gostujući vokal Sanje Ugrčić razvija psihodeliju te putopisne pesme u kojoj može da se čuje i saz, turski instrument koji sam prvi put doživeo baš na toj svirci u „Ljubitelju“, zahvaljujući virtuoznosti njihovog frontmena Dragana Vlajića. Ali iako je lirika sporedna, reči izranjaju iz tog zvuka, pa se neki stihovi lepe za sećanje kao poruke koje čujete u snovima. Tako su mi iz pesme „Kalifornija“ ostale ove reči:

Ostavio samog sebe
Mudar se probudio

 

Nemaš ništa kad imaš sve.

Nemam baš puno iskustva sa trens muzikom, ali mislim da ovaj album odnosi zlatnu medalju u toj kategoriji. Nijedan domaći bend ne zvuči ovako. „Bas i Stega“ su probili onaj obruč kojim je elektronska muzika ograđena od rokenrola kao da je u pitanju neki karantin i iz tog sveta su izneli suštinu koju su izveli na instrumentima, živom svirkom. Ovaj album je poput onih visećih mostova razapetih nad provalijom. Sa jedne strane je konzervativan stav da elektronika nema ništa da ponudi, a sa druge strane je zabluda da rokenrol nije savremen. I mada bi običan slušalac nesigurno kročio na takav most, ubrzo bi shvatio da je ta konstrukcija čelično čvrsta i da je veza između ova dva sveta sasvim logičan put u novo. „Bas i Stega“ su muzički neimari koji su se odvažili da stvore takvo delo, sugerišući već naslovom prve pesme „Transchin“, kao i naslovnicom albuma, da je vreme da se krene novim putem, za onim što je do sada bilo negde daleko.

Trans je posledica repetativnosti, ali da bi slušalac u transu otkrio nešto što mu je skriveno u svakodnevici, ti paterni moraju da budu šarenoliki kao u pesmi „Poplava“, moraju da voze kao gruv u „Srećan put“, moraju da budu pamtljivi kao duvačke linije u „Transchin“ (gostovanje Mirka Trubarca i Marije Šumarac). Već sam doživeo taj magični gruv koji prave basista Stevan Đorđević i bubnjar Siniša Stupar, a na albumu on je obogaćen zvukom klavijatura i sintova koje potpisuje Srđan Popov. Na budućim živim nastupima imaćemo priliku da čujemo novog člana – Miloša Spasića, pred kojim je ogroman izazov da ovo što je snimljeno na albumu iznese u svojoj verziji uživo.

„Negde daleko“ je instrumentalan album, ali govori mnogo o savremenom svetu i aktivno komunicira sa stvanošću u kojoj smo, kako na zvučnom, tako i na idejnom planu, zbog čega sam se pitao da li su nedavne poplave u Beogradu bile uvertira za istoimenu pesmu sa ovog albuma, koji je objavljen sedmog jula. U svakoj od ovih sedam numera pronalazim nešto što me radi, a iskustvo je uvek drugačije u zavisnosti gde slušam album, pa tako primećujem kako se ulice, zgrade i saobraćajni znaci drugačije ponašaju dok koračam sa ovim zvukom u slušalicama. Kućne sedeljke prerastaju u mini žurke čim se pojača muzika i trans obuzme. Potpuno trezni, vozimo se u pravcu koji su nam „Bas i Stega“ pokazali.

Možda bih bio više sumnjičav po pitanju ovog albuma da nisam čuo neke od ovih pesama u živom izvođenju, ali sada, nakon ovog izdanja i još uvek živog sećanja na poslednju svirku gde sam ih doživeo, jedva čekam da ih uhvatim na nekoj od narednih koncertnih promocija. Prva je zakazana za 2. avgust u „3×2 Centru Alternativne Kulture“ u Pančevu, a očekujem da će nakon toga uslediti i promocije po ostalim gradovima Srbije, a pretpostavljam i regiona.

bas i stega

najava za prvu koncertnu promociju albuma

Povodom toga bih pohvalio i čitavu kampanju kojom su nas zagrevali za album, ložeći publiku mini klipovima sa snimanja i onim fotkama članova benda sa najavama na engleskom. Verujem da je došao trenutak da „Bas i Stega“ probiju i ovaj kulturološki obruč kojim je naša scena ograničena i da pronađu svoje mesto i na svetskim scenama, negde daleko, jer nesumnjivo je da ovaj album ima svoju publiku gde god postoje slušaoci.

_____________________________________________________

Za one koji ne znaju – ja sam Andrea Kane, rokenrol novinar, šeširdžija i član pokreta „Sobakaisti“. Svi tekstovi su moje autorsko delo i lično mišljenje do kojeg ne bi trebalo da vam bude stalo ni najmanje. Ako jeste, napišite svoj komentar ili podelite tekst sa virtuelnim prijateljima, jer ja ne trošim kintu na sponzorisane objave, a to je jedini način da dođem do veće publike.

Ako vam se baš mnogo sviđa kako pišem i na koji način pratim scenu, možete me podržati preko ko-fi platforme.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>