Možda su Hrvati?

Kada previše vremena provodite na koncertima, slušajući dobru muziku i družeći se sa ljudima kojima je stalo do zvuka, polako se izolujete od odvratne stvarnosti koja nas okružuje i, možda neželjeno, počinjete da lebdite u tom mehuru koji dobro zvuči, ali je i dalje mehur. Pucanje mehura može da bude bolno otrežnjujuće, a takvo iskustvo sam doživeo krajem novebra, nakon vesti da je bendu „Žen“, posle svirke u kultnom klubu „Ljubitelj“, u Gornjem Milanovcu, neko skinuo tablice sa kombija.

Dva dana pre toga slušao sam Žen u Novom Sadu, u „Bulevar books“ knjižari, među dvadesetak drugih fanova. Bila je to jedna od onih neponovljivih svirki o kojima sam morao da pišem, a i da apelujem na sve poznanike da ih čuju u nastavku njihove turneje. Sutradan su svirale u Kvaki 22,  a u Milanovcu su okupile duplo više ljudi nego u Novom Sadu, i to na ponedeljak! Pošto sam dobre dve godine skoro svakog vikenda odlazio na svirke u Gornji Milanovac, gde je i počela moja r’n’r novinarska karijera, osećao sam neku vrstu ponosa zbog uspele svirke i verne publike koja živi u ovom mestu. A onda mi je oko tri ujutru stigla vest – neko je skinuo splitkse tablice sa kombija i „Žen“ neće moći da nastave turneju.

Zar je moguće da je u Gornjem Milanovcu, onom mom Milanovcu, neko zamerio nekome zbog porekla, boje kože ili veroispovesti?! To se tamo ne dešava, barem za sve ove godine nisam čuo takvu vest. Grizla me je pomisao da ništa nije zaštićeno od huškač-tipova, pa čak ni ovakva alternativna mesta ne mogu da zadrže svoju autonomiju, realnost uvek preti da probuši mehur u kojem smo. Dovoljno je bilo da se pojavi jedan idiot, jedan dokoni tip koji će se dovoljno iscimati da prepozna kombi parkiran u blizini kluba i uz malo veštine, uživajući u naletu adrenalina, skinuti tablice kao trofej.

Srećom, alternativci u ovom gradu su ipak dovoljno uticajni i sposobni da se problem reši pre nego što se jave ozbiljnije posledice, tako da su tablice vraćene do dva-tri posle podne i „Žen“ je mogao da nastavi ka Nišu i ostatku „Batat“ turneje. O tome je pisao i „Blic“, senzacionalno, uz obavezan klik-bejt naslov, ali ipak u korist istoriji rokenrola i maloj pobedi nad glupošću koja je prisutna svuda, čak i u mestima poput Gornjeg Milanovca. Kasnije sam čitao komentare na milanovačkim grupama, većina je osudila krađu tablica, retki su bili oni koji su se držali parole „a šta oni nama rade“, pozivajući se na lična ili komšijska negativna iskustva.

tablice

Sve to bi mi bila dovoljna motivacija da se zaputim u Milanovac, a kada sam video vest da će u subotu (8. decembar) gostovati još dva benda iz Zagreba, dobio sam zadatak: hteo sam lično da se uverim da li se za ovo malo vremena stvarno toliko promenila atmosfera u gradu da su Hrvati postali nepoželjni ili je incident sa „Žen“ bio izolovan slučaj pakla.

Grad se nije promenio, ili barem ne toliko da ja to mogu da primetim. I dalje se centar posle šest sati zatvara za saobraćaj… Kao u svakom normalnom mestu kojem ne preti najezda turista iz Bugarske, i Milanovac su tek počeli da kite. Na Brdu mira nove staze za trčanje i štekovi za varenje… Niče nova zgrada u komšiluku gde je „Ljubitelj“ započeo karijeru, na ćošku one zgrade od fasadne cigle. „Bohemian Rhapsody“ na repertoaru bioskopa…

nono insignator

plakat sa svirke

U „Ljubitelju“ nova bina, založena furuna i plakat na vratima: „No No Instigator“ i „Žblj mozaik“. Uželeo sam se ovog mesta pa sam seo za šank još nekoliko sati pre tonske probe, taman u vreme da doživim filmsku scenu: policajac u uniformi seda za šank, pali pljugu i naručuje pesmu – Pusti mi Judaz Prist, Ju gat anader ting koming. Skidam šešir i nazdravljam rakijom od 80din, jer je ovaj grad toliko alternativan da i panduri slušaju rokenrol. Kasnije je naručio i jednu od Satrijanija, i to lajv verziju, ali je nije odslušao do kraja, jer je cigara bila gotova, a služba je zvala nazad u hladnu noć.

Potrajala bi priča o tome ko je sve svirao i šta se sve izdešavalo u mom odsustvu, ali za ovu priču vredi zapažanje koliko je hrvatskih bendova gostovalo u ovom klubu i kakva su to imena. „Svemirko“ pravi mini turneju, svira u Novom Sadu, Beogradu i naravno – Milanovcu, pa posle još dva puta. „Žen“ svira 3 najveća grada u Srbiji i Milanovac bonus. „Seven Moudly Figs“ su ga osvojile još letos, a sada dva nova benda, iz zagrebačkog andergraunda,

Žblj mozaik“ su pre ove svirke imali samo jedan nastup, i to dan ranije, u Osijeku. Bend čine dva ortaka, Ivan – bubnjar i Jure – gitarista, koji svira i u bendu „No No Instigator“. Minimalnu insturmentalnu postavku dopunjuju vokalima, obojica pevaju, a uz to Jure signal sa gitare razdvaja i na bas i na gitarsko pojačalo, tako da je svirka punija, sa više gruva. Repertoar im se kreće od vrlo mutne obrade „Azre“, preko pankerštine, do krljačina i nojza u kojima se bina trese od udaraca na bubnju. Po toj haotičnosti i ludilu su me podsetili na „Sv. Pseta“, što je kasnije potvrdio i Ivan.

Image3

Žblj Mozaik

Mada je milanovačka publika videla svašta u onom klubu, rekao bih da je ova svirka bila pomalo neočekivana, „Žblj mozaik“ je rokao bez prestanka, vezujući po neke pesme, a u onim pauzama između nisu se nijednog trenutka obratili publici, držeći se muzike kao jedinog sredstva za komunikaciju. Taj koncept mi se svideo, ali ono što mi je falilo naspram njega je uvežbana svirka, toliko zategnuta da muzika koju prave zaista bude dovoljna. Kompleksnost određenih figura koje su iskomponovali, kao i utisak nesigurnosti koji odaju na bini, pomalo smetaju potpunom prepuštanju njihovom zvuku. Ipak, prilično sam uživao u rezanju distorzije i njihovom gruvu koji me je udarao u rebra.

Na taj fazon se nadovezao i „No No Instigator“, trojka u kojoj je Jura, takođe, gitarista, uz Anu Mariju na basu i Lauru za bubnjem. Kreću bez reči, vezujući jednu stvar na drugu, bez obraćanja publici. Oba benda neguju sirov zvuk, s tim što ova trojka to radi sa puno energije, sigurno, ne ostavljajući prostor za sumnju. Pretpostavljam da „post pank“ odrednica na njihovom profilu zapravo znači da sviraju gruv za đuskanje, preko kojeg trešti distorzirana gitara, a zamućeni vokali pod ehom govore ne toliko prijatne priče. I uz to se igra, prilično dobro, barem je to moje iskustvo.

Image7

Ana Marija; foto: A.K.

Ono što mi je falilo na svirci je da bolje razumem tekstove, jer među njima može da se nađe neki vrlo poseban, poput „What Lydia Lunch Eats for Dinner“, ali iz one buke tek mi se po neka reč zabola u uši, pa sam naknadno morao da pretražujem po njihovim izdanjima dok ne nađem pesmu iz koje je ispala. Iz tog kopanja stičem utisak da „No No Instigator“ uopšte ne pokušava da vam olakša razumevanje, dapače – oni idu protiv toga. Dovoljno je da odete na njihovu bandcamp stranicu i pokušate da na onoj crnoj pozadini razaznate tamno siva slova sa imenima pesama (bez tekstova). Njihova muzika nije namenjena da vam olakša bilo šta, već da produbi taj osećaj nesigurnosti koji svako od nas nosi u sebi. Ovakav bend vas dovodi u neprijatnost, tera vas da odustanete od osećaja kontrole i razumevanja ili da pobegnete sa svirke, kao što je to uradio jedan od mojih ortaka kojeg sam navukao da dođe, jer se nismo videli predugo.

Objavljeni snimci nisu ništa manje sirovi, nema glancanja i šminkanja suštine, ono što čujete u audio verziji, samo je bučnije i silovitije uživo, ali poenta je ista – neka muzika je tu da te protrese. „No No Insignator“ je dosledan u tome i u svojim video radovima. Tek nakon svirke sam otkrio spot za pesmu „Dečko koji obećava“, vizuelu tripčinu na čijem kraju možete samo da se uhvatite za glavu.

Uprkos hermetičnosti i tvrdom, sirovom zvuku kojim vas zasipaju sa bine, njihova svirka vozi, možete da joj se prepustite jer se razvija i vodi kroz različite fazone. Kako se približavao kraj svire, tako je i publika bila sve zagrejanija, što zbog dobre atmosfere, što zbog novih cepanica koje su gorele u peći pored bine. Laura je poznata još od nastupa sa „Seven Moudly Figs“, fanovi oba pola pokazuju na nju dok svira, a nastaje opšte oduševljenje kada je skinula duks i ostala u crnoj majici na bretele; majica „bijem muža“, kako sam već napisao u tektu o njenoj svirci u CK13, ne očekujući da će to postati interna fora. U repertoar su ubacili i obradu „Das Model“ od „Kraftverka“, uz šta svi igraju kao u nekom uvrnutom Linčovskom tripu.

Image6

Laura; foto: A.K.

 Na kraju svirke opet sam oduševljen što ovo mesto priziva ovakve ljude, jer je njih četvoro izabralo da za vikend sviraju samo dve svirke, tu u Osijeku, i ovu u Ljubitelju, nekih 300 kilometara dalje. Ovo je bilo veče ispod proseka za klub, a opet je prodato više od 30 karata, a ekipa je ostala da se zeza mnogo posle ponoći, očekujući povratak „Plišanog Mališana“ sa svirke u Kraljevu.

Hrvatima su opet skinute tablice, ali ovaj put preventivno, od strane Velikog Ljubitelja, koji ih je držao ispod šanka do kraja večeri. Nije bilo incidenata. Nije bilo nikakve tenzije. Samo još jedna odlična svirka, još jedan dokaz da normalnih ljudi ima na svakoj strani sveta, a oni što grade svoj identitet na različitosti imaju potrebu da oko toga prave problem, jer kako bi inače znali da postoje. Kapiram i te ljude koji progutaju priču iz medija, šta drugo da mislite ako svakog dana na vestima čujete kako vas je neko zajebao (možda je vlada?), spremaju se novi ratovi, čak se zna i datum početka i ko će da ga započne (možda masoni?); moraš uvek biti spreman jer stari neprijatelji i dalje vrebaju (možda su Srbi?).

Stoga nikada nije bilo važnije dobro se učvrstiti u tom mehuru alternativne muzike, među ljudima koji se ne pale na takve priče. Sreća je što je takvih mesta svuda po svetu, gde god da krenete, pa imajte u vidu, ako vas put navede ka Gornjem Milanovcu, da je klub „Ljubitelj“ mesto za ljubitelje normalnog sveta i najbolje muzike.

_____________________________________________

P.S. Da šešir moj piše još bolje, ostavite komentar, primedbu, osudu ili pretnju u komentarima ispod teksta (ne treba nam vaša mejl adresa, upišite šta ‘oćete).

Ako želite da podržite šešir moj da opstane dovoljno dugo kako bi pisao o muzičkoj sceni, možete nam donirati ulaznice za koncerte, žene, vutru, cigare, slatkiše ili mesečne donacije preko Patreon kampanje. Ako biste da me častite pivo, možete to da uradite virtuelno ovde.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

banner-free-download