Lepša Brena: projekcija arhitektonskog popa

Retko kada mi ime nekog benda ostane u glavi, ako pre toga nisam čuo neku pesmu. To nije bio slučaj sa bendom Lepša Brena, o kojem sam načuo glasine još dok sam živeo u Novom Sadu. Nisam imao pojma ko su ljudi koji ga čine, niti kakvu muziku sviraju, ali sam upamtio to ime – Lepša Brena.

Takav bend može da svira svaku vrstu muzike. Ne bih se iznenadio ni da je u pitanju blek metal, ali bih bio razočaran da je to još jedan abortus Brkova i Mortal Kombata. Srećom, ovaj bend je ne samo lepši, već i bolji od očekivanja koje sam imao, pa je posebno iznenađenje bilo slušati njihov prvi EP – Bacači pogleda i saznati da je to arhitektonski pop.

naslovnica izdanja; album art: Višnja Žugić

Marketing je već odavno pojeo sve žanrove, dovoljno je da pogledate kako Netfliks grupiše svoje filmove – ne postoje više horori i trileri, sada se svrstava po osećanju, po frazama, sleng izrazima koji zvuče dobro, ali još uvek ne znače ništa, jer nema osnove na kojoj grade nove pojmove. Isto bi se moglo reći i za #architecture pop kojim je Lepša Brena tagovana kao jedan jedini bend na celom Bendkempu sa ovakvom odrednicom.

Istina je: Lepša Brena jeste arhitektonski pop

I možda je sve ovo samo moj trip, kao i svaki tekst do sada, ali zahvaljujući konceptu koji je bend uspešno sproveo i na idejnom, i na vizuelnom, i što je najvažnije – na muzičkom planu, uveren sam da je Lepša Brena istinski začetnik ovog podžanra.

Naravno, ne možete meni da prodate priču da su oni revolucionari u zvuku. U svakoj recenziji neko ih poredi sa prethodnicima, u njihovom zvuku pronalaze različite uticaje, a Slobodan Vujanović ide toliko daleko da sugeriše da bi bend trebalo da se zove Lepša Luna, što je sasvim primerena paralela sa neprimerenim komentarom.

Lepša Brena ne konstruiše svoj zvuk uz pomoć novih instrumenata, ne beleže zvuk i frekvencije koje odaju betonske ploče i železne konstrukcije sala. Oni koriste sve ono što je pop imao još pre 40 godina, od sintizajzera i gitara, preko semplova i vokala, sa tom razlikom što se ne okreću prošlosti u temama, već gledaju ono što je pred njima, baš u ovom trenutku: agresivna urbanizacija, automatizovanje ljudi, džentrifikacija svesti.

Vagao sam da li prihvatam arhi pop kao još jednu brend izmišljotinu sve dok nisam čuo jednu pesmu koju su izveli na onlajn sešnu kluba Močvara. Ako je ikada postojao pop pre Lepše Brene, on se nikada nije pitao:

Da li je ovaj most viseći?
Da li je ovaj most zidani?
Da li most ima čelične stubove?
Da li most ima drvene stubove?
Da li se ovaj most giba pod masom?
Klimaju li ga loše vibracije?

Sudeći po imenu, očekivali biste da se Lepša Brena sprda sa svima nama, ali kada preslušate Bacače Pogleda, kao i poslednji singl Dom Panike CV-19, uviđate da tu nema puno razloga za smeh, jer hladna realnost sa kojom nas suočavaju u svojim pesmama nije nimalo zabavna, ali je utešna, svakako utešna, jer daje određeno uživanje.

Ne gledaj ko je kriv, ne pitaj ko je živ
Samo diži zidove, treba dići zidove

Koristeći se isečcima iz starih radnijskih emisija i citatima iz filmova jugoslovenskog crnog talasa, njihove pesme dobijaju još jednu dimenziju koju posebno cenim ako je u skladu sa celinom. Ako znamo da je Lepša Brena bend iz Novog Sada (bez obzira na biografizme o tačnom mestu prebivališta i porekla koje je Žikica Milošević izneo u svom tekstu), a već u prvoj pesmi „Ulice mrtve…mrtve…mrtve…“ čujete glas Dragana Nikolića kako pripoveda o selu pokraj Novog Sada, gde je čovek ubio ženu i njom naložio peć, celo izdanje dobija vrlo mračan prizvuk koji se kroz ostale pesme samo još više produbljuje i nijansira sivom i crnom.

I zar nije smešno čuti od benda koji se zove Lepša Brena sve ono čega se plašimo u jednom gradu – hladnoće, otuđenosti, slabosti? Da se zovu Lepši Lajbah, makar bismo se pripremili za ono što nas čeka u pesmama sa njihovog EP-a, ovako, iz pesme u pesmu, beton se sve čvršće steže, tonemo sve dublje i postajemo jedno sa njihovim delom, još jedan Spomenik; bez naziva.

Iz pesme u pesmu, slušalac odmiče kroz njihovo gradilište, nesvestan da će tek na kraju moći da se osvrne i uvidi ceo kompleks koji je Lepša Brena podigla u svojoj muzici, pevajući o vratima, zidu, prostoru, kranovima, betonu i ulicama.

Iako mi je smešno to kako se Novosađani i Beograđani prozivaju, što može da se oseti i u pomenutim recenzijama, pesma #BeGeUVodi je nešto najbolje ispevano na onu arhitektonsku katastrofu. Uporedite samo Artan Lilijevu pesmu Na vodi, u kojoj ova tema služi samo kao mlaka referenca preko koje ćemo da zviždimo, sa grotesknim osećanjem i fantazmagorijom koju prenosi pesma Lepše Brene. Čini mi se da beogradskoj sceni fali razdaljina sa koje mogu da sagledaju svoje probleme kako bi ih bolje artikulisali, ili makar ubrzani kurs iz arhitekture koji slušaoci Lepše Brene mogu da dobiju za manje od pola sata u Bacačima Pogleda.

Lepša Brena u izlogu

Atila Atal i Višnja Žugić, noseći dvojac Lepše Brene, vrlo promišljeno grade estetiku benda, obraćajući pažnju na fasadu koliko i na ono što se nalazi u građevini. Dovoljno je da pogledate njihovu Instagram stranicu i da uvidte osećaj za detalje. To se posebno ističe u video najavama za pesme, kao i u spotu za pesmu „Spomenik; bez naziva“.

Atila Antal i Višnja Žugić

Iako mi je muzika Atile Antala poznata još od njegovog nastupa na koncertu Šavovine i Astora Lajke tokom njihove mini turneje, o čemu sam već pisao bez ikakve pohvale, ono što je stvorio u Lepšoj Breni posmatram potpuno izdvojeno, kao zasebno muzičko poglavlje u njegovom autorskom radu. Iz intervjua koji je dao za O-radio saznao sam o njegovoj vezi sa pozorištem i odnosu prema angažovanoj umetnosti, što je, sudeći po Lepšoj Breni, ideja koju uspešno sprovodi u praksu.

Ako guglate ime Višnje Žugić doći ćete do doktorske disertacije i niza radova koji se bave arhitekturom, zbog čega je jasno da onaj arhi deo ovog dua pripada njoj. To je razlog više da verujem da ovaj tag nije samo fora, već nešto što će se razvijati u budućim konceptima, čemu se iskreno nadam, jer bi time Lepša Brena zaista postala pionir arhitektonskog popa.

Ako je verovati portalu Headliner, muzičkom Informeru domaće scene, možemo da očekujemo deset novih pesama na budućem albumu koji je u nastajanju. Radujem se, jer jedva čekam da zakoračim u novo zdanje koje potpisuje Lepša Brena.


Kako bi šešir moj nastavio da posvećeno preslušava i piše o regionalnoj sceni, možete da pomognete virtuelnom kafom na Ko-Fi platformi. Svaka donacija je od velike pomoći, a koriste i komentari, deljenje teksta i praćenje stranice.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *