Koncert u mraku

Od klasične muzike imam traume još od studentskih dana. Nikada neću zaboraviti kako sam se jednom prepušio pred koncert beogradskog simfonijskog orkestra i takav otišao na galeriju (studentska ulaznica), među one stisnute redove, na najneudobnijim stolicama koje škripe dok pokušavate da smestite kolena tako da se ne osećate kao da ste ukopani u rov. Ta uštogljena atmosfera koja neminovno ide uz klasičnu muziku i njen saundtrek pogodan za dane žalosti i ozbiljne teme u košuljama, i dalje mi je mrska i odbojna, ali zahvaljujući mladim kompozitorima kakav je Dimitrije Beljanski, pronalazim novi smisao u klasičnoj muzici i polako se vraćam tom zvuku, srećan što i na ovoj sceni postoji alternativa.

Za Dimitrija Beljanskog, studenta III godine kompozicje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, prvi put sam čuo povodom „Piano City“ festivala na kojem je, jedne septembarske subote, svirao svoju autorsku muziku na platou ispred rektorata UNS-a. Nakon toga je imao još nekoliko autorskih izvođenja da bi „Koncertom u mraku“, održanom u Kulturnom centru Lab, potpuno osvojio naklonost mog šešira.

koncert u mraku

Najavni plakat, autor: David Prodanović

Prvo me je privukao sam koncept događaja, ideja da se koncert odvija u mraku mi je zvučala dovoljno primamljivo da rezervišem jednu od 50 karata. Na prvom spratu Laba, u onom delu koji podseća na veliku dnevnu sobu, po podu su postavljeni dušeci, jastuci i prostirke za publiku i bilo je potrebno da dođete ranije kako biste izabrali odgovarajuće mesto. Već sama činjenica da ćete ležati pored nepoznatih ljudi, koji su došli sa istom željom da se prepuste muzici, stvarala je posebnu atmosferu i pre nego što se svetlo ugasilo. Unapred smo znali da će koncert trajati sat vremena i da će za to vreme KC Lab biti zaključan kako niko ne bi ometao program, što je stvaralo izvesnu dozu uzbuđenja, bili smo deo nečega neponovljivog, ekskluzivnog, u čemu je muzika imala toliko značajnu ulogu da ništa iz spoljašnjeg sveta nije moglo da je ugrozi.

U devet sati svetlo se ugasilo, a glas Dimitrija Beljanskog nas je, u stilu radio voditelja sa noćnog Trećeg programa, uveo u priču. Ceo koncert je smešten u kontekst radio programa na talasima „Kosmičog radija“. Kompozitor je bio toliko ubedljiv u tom delu da sam bio uveren da pored njega sedi i voditelj, jer su se preko naracije čuli i uvodni zvuci kompozicije koja je započela priču o nastanku svemira i kretanju atoma.

Ležao sam na leđima. U mraku se videlo samo prigušeno svetlo nad dirkama klavira i crvena tačka na projektoru okačenom na plafon. Prva kompozicija se razvijala i muzika je sve više ispunjavala prostor. Ljudi su se potpuno utišali, sve je bilo prepušteno zvuku klavira. Znao sam već tada da prisustvujem nečemu magičnom i da će većina slika i ideja koje sam imao tokom slušanja koncerta nestati sa muzikom. Na koncertima obično vodim beleške u telefonu, ali sada bi svaka suvišna svetlost sa ekrana bila potpuno svetogrđe, jer u tih sat vremena samo je muzika bila važna i taj neuhvatljivi trenutak u kojem je čujete. Mrak je ugasio sve druge nadražaje i sve je bilo u zvuku, pa se čak i pseći lavež, koji je došao spolja baš u trenutku pauze između tonova na klaviru, uklopio u kompoziciju kao deo priče.

Kompozicije su bile raznolike, različite po dinamici i slikama koje su izazivale svojim zvukom. Glasovni delovi naratora su delili celine i usmeravali maštu publike, pa je tako treća kompozicija, „Svita „Plovidba““, najavljena pričom o okeanu, zbog čega sam se odmah prebacio u Kadis i onaj dan koji sam proveo na Kaleti, gledajući okean kako uzima obalu. Naracija je imala ulogu i da popusti napetost, jer za sve vreme dok čujete muziku, čula su vam napregnuta u želji da upiju što više, a onda, u trenucima kada bi se čuo glas, publika bi koristila priliku da se premesti na drugu stranu, istegne ili pukne zglobovima.

Beljanski je uspeo da svoje kompozicije složi u takav narativni tok da je ceo koncert bio priča o čovečanstvu, od nastanka sveta, pa sve do smisla života i ljubavi koja nas čini ljudima. Uspeo je da u čitavu tu priču ubaci i segment u kojem se bavi pitanjem simetrije, pa je takvo vođeno slušanje kompozicija bilo znatno interesantnije nego ono što bih osećao dok sam slušao njegove snimke kod kuće, zavaljen u stolici, sa pljugom u piksli. Ovakav koncert, u kojem je sve podređeno potpunom slušalačkom prepuštanju muzici, više je od samog koncerta, a to se moglo videti na kraju, kada su se svetla upalila posle neprekidnog aplauza i povika oduševljenja. Tada smo izgledali potpuno drugačije nego pre koncerta, ljudi su se osmehivali onima do sebe, jer više nismo bili samo nasumični stranci koji su se našli preblizu, već putnici koji su podelili jedno nezaboravno iskustvo. Tada, posle koncerta, makar na trenutak, svi smo bili povezani muzikom i tim zajedničkim osećajem da nas je ovaj koncert odveo na neko drugo mesto gde smo na 60 minuta bili odvojeni od svega prizemnog i mučnog.

Drago mi je da će Beljanski nastaviti sa ovakvim nastupima, jer već sada je najavljen novi koncert za decembar. Mogu da zamislim isti ovakav koncert u Beogradu, u dnevnoj sobi Kvake 22, pa priželjkujem da će „Koncert u Mraku“ doživeti i publika van Novog Sada. Nadam se da će Dimitrije Beljanski i u buduće nalaziti nove načine da svoju ideju prenese publici koja, poput mene, nije toliko bliska klasičnoj muzici. U svakom slučaju novosadska scena može da se pohvali još jednim herojem koji muzikom, uprkos svemu, čini ovaj svet boljim.

____________________________________________

P.S. Da šešir moj piše još bolje, ostavite komentar, primedbu, osudu ili pretnju u komentarima ispod teksta (ne treba nam vaša mejl adresa, upišite šta ‘oćete).

Ako želite da podržite šešir moj da opstane dovoljno dugo kako bi pisao o muzičkoj sceni, možete nam donirati ulaznice za koncerte, žene, vutru, cigare, slatkiše ili mesečne donacije preko Patreon kampanje. Ako biste da me častite kafu, možete to da uradite virtuelno ovde.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

banner-free-download