Koliko si bunt rok? (2. epizoda)

Nova sezona „Bunt Rok Festivala“ počela je da se prikazuje pre dve nedelje na drugom kanalu nacionalne televizije, a ja sam odlučio da ispratim svaku epizodu i dam lični komentar o njoj. Nakon prvog teksta o prvoj epizodi, dobio sam mnogo poruka i komentara koji su se slagali sa mojim mišljenjem, među kojima je bio i nevelik broj onih kojima je najvažnija pljuvačina, bez obzira koji je povod, ali bilo je i onih koji su mi ukazali na činjenice kojih nisam bio svestan, zbog čega ovaj tekst i započinjem ovako.

Ako obratite pažnju na sam kraj emisije, videćete listu imena koja se smenjuju; to su imena svih onih koji su odgovorni da emisija „Bunt Rok“ izgleda i zvuči tako kako izgleda i zvuči, a ime Branke Glavonjić, kao autorke emisije, poslednje je među njima. Zahvaljujući mojim doušnicima koji šljakaju po kojekakvim studijima ili gule prakse na RTS-u, svestan sam koliko je teško organizovati ekipu ljudi, slabo plaćenu i verovatno hronično nemotivisanu da radi nešto do čega im nije stalo, a pogotovo nešto tako sitno i skrajnuto u našem društvu kao što je emisija posvećena rokenrolu. Sigurno je jezivo teško izboriti se sa glavudžama od kojih zavisi celokupni program da jedna ovakva emisija uopšte postoji. Iako je u proces stvaranja jedne epizode ove emisije uključeno preko dvadeset ljudi, Branka Glavonjić je ta na koju su usmerene sve kritike i osude, što verujem da nije nimalo prijatno, pogotovo ako pročitate komentare na Tjubu. Neosporno je da svaka osoba koja radi nešto za rokenrol zaslužuje moje poštovanje, pogotovo žena koja se već godinama bori da mladi bendovi dobiju svoj prostor na velikim binama, a po pričama nekih od njih, ona se nije zaustavila na tome, već je mnogo puta ugrozila svoju poziciju zarad benda u koji je verovala, što je za mene istinski bunt i rokenrol, pa ovom prilikom skidam šešir i uz dubok naklon se zahvaljujem Branki na njenom radu.

No, to što poštujem nečiji rad, ne znači da neću iskritikovati sve nedostatke i slabosti jedne emisije koja se predstavlja pod imenom „Bunt Rok“, a pogotovo kada je ta emisija na nacionalnoj televiziji. Nije ova televizija izmislila rokenrol, niti je ova emisija prva koja je imala ovakav sadržaj, dovoljno je da bacite pogled na RTV i njihovu emisiju „Gruvanje“, koja je, naravno, ukinuta, pa da uočite razlike u pristupu i kvalitetu. Dakle, uz dužno poštovanje i svu zamislivu političku korektnost u svilenim rukavicama – ne možete da se predstavljate kao bunt i rokenrol prostim imenovanjem emisije. Potpuno su mi jasni kompromisi koji su nužni zarad opstanka ovakvog programa, ali žao mi je – lik iz Ničim Izazvan nije rokenrol, kalupirana pitanja koja se postavljaju bendovima nisu prostor za iskazivanje njihovog bunta, a festival koji proglasi Viva Vops za pobednike bilo čega nije festival koji može da tvrdi kako mu je primarna kvalitetna muzika, pa zbog toga, poštovana Branka, morate da otrpite i negativnu kritiku.

Znate šta bi bio istinski bunt i rokenrol? Kada bi ova emisija išla uživo, čak i u ovoj satnici, pa da bendovi zaista imaju osećaj da to što sviraju pred kamerama dopire negde dalje, a ne da prvo prolazi kroz obradu i montažu koja od njih čini kostimirane lutke za šou nacionalne televizije čiji urednici posle mogu da se opravdaju da je kulturni program jako bogat, iako je rezervisan za treći kanal ili za vreme posle ponoći. Kada biste napravili emisiju u kojoj bi neki novi Morison mogao uživo da kaže koliko je haj, ili da napuši sve gledaoce koji su u svojim foteljama ustondirani od programa, ili da napravi neku još veću glupost i eksces koji nije primeren nacionalnoj televiziji, e to bi bio bunt i rokenrol. Ako prokleti Pink i njegovi klonovi mogu da puštaju direktne prenose rijaliti programa u kojima je sve dozvoljeno, kako onda očekujete da se mi zadovoljimo vašom fino popeglanom slikom bunta i rokenrola?

index

Ali dovesti Smoke Mardeljana u emisiju ovog tipa je istinski rokenrol. Imao sam prilike da ga slušam uživo na prošlogodišnjem Park Festu i tada me je uverio da nije uzalud proglašen za najveću nadu domaće rep scene. Pored vrhunske lirike, ono što me je posebno oduševilo kod njega je sposobnost da se uhvati u koštac sa bilo kojim bitom i da na njega ispali najtvrđu repčinu koju možete da zamislite. Nikada neću zaboraviti kako je u Užicu, nakon svog nastupa, izašao na binu i prihvatio se nekog ultra brzog bita i preko njega izrešetao nezamisliv fristajl dok su mu crvene oči isijavale kao Kiklopu iz „Iks mena“. Ako je neko bunt i rokenrol u repu, to je Smoke Mardeljano, pa je potez da on otvori drugu emisiju bio pravi šah mat. Nadam se samo da mu se sledeći album neće zaista zvati „Ja repujem 2“, jer me to užasno podseća na manjak koncepta koji je Bitipatibi prikazao sa „Lešnici divlji 2“.

Mislio sam da ću biti jedini koji će za prvi takmičarski bend „Rđa“ reći da je dosadan, jer meni je to vrhunski odsvirana muzika koja je potpuno neslušljiva zbog svoje anahronosti. Takav rokenrol bi mi bio interesantan da sam rođen pre pedeset godina i da umesto šešira nosim cilindar, a ovako mi je bio krajnje nezanimljiv i prijatno sam se iznenadio kada su i članovi žirija istakli isto. „Rđa“ bi ovakvom svirkom mogla da ućari koji dinar ako oformi jedan dobar kaver bend, ali ovako je to kranje rđava priča, niti je muzika zanimljiva, niti je vokal razumljiv, pa samim tim ni tekstovi.

Moram da istaknem vrlo konstruktivan komentar Tamare Petković, muzičke urednice na RTS-u i gostujuće članice žirija, koja je sugerisala bendovima da razlikuju nastup pred kamerama i nastup na živoj svirci, što je svakako nešto što fali takmičarima. Šta god bendovi mislili o televiziji i ovakvim emisijama, ako ste pred kamerama, potrudite se da iskoristite priliku najbolje što možete, a komunikacija sa publikom iza kamere je jedan od načina.

U prošlom tekstu sam rekao kako televizija nije mesto gde se otkrivaju novi bendovi, što se u ovom slučaju ispostavilo prilično netačnim, jer sam preko ove epizode otkrio dva nova benda: „Sitzpinker“ i „Junkie Zulu“, pa eto primera koja je korist od ovakvih emisija. Mada mi se čini da sam za Džanki Zulu već čuo, ovo je bio prvi put da ih slušam, nakon čega sam potražio i druge njihove snimke na netu. Polemika koja se povela oko ove epizode vrti se oko toga koji od ova dva benda je zaslužio prolaz u finale. Da nije bilo one traljave gitarske solaže, rekao bih da je Džanki Zulu pobednik, kako zbog neverovatnog glasa kojim njihov bubnjar vodi pesme, tako i zbog fanki zvuka koji imaju, ali pošto su njihovi aduti u samoj muzici, onda je nedopustivo da gitarista onako žalosno izmlati solažu, pa makar to bilo i na RTS-u.

„Sitzpinker“ je potpuno druga priča. Njihov adut je u svemu onome što jesu: u njihovim godinama, minimalističkoj postavi, pa i hrabrosti koju imaju. Njihov nastup me je podsetio na ono što sam osetio kada sam pisao o finalnoj večeri BDFL-a i bendu „J&M“ iz Vršca, jer nisam bio preterano oduševljen njihovom pesmom, ali jesam celim konceptom i načinom na koji to rade. Nakon što sam preslušavao objavljene snimke ovog srednjoškolskog benda, čudim se zašto su izabrali baš pesmu „Izolacija“ za svoj nastup, kada bi neke druge možda bile mnogo upečatljivije, ali ovaj trio je uspeo da sa nekoliko stihova i tvrdim gruvom basa i bubnja prenese svoje iskustvo i ideju.

Priznajem da me je odluka žirija da oni pobede pomalo iznenadila, jer sam već bio ubeđen u ono što sam napisao u prvom tekstu, mislio sam da u ovoj emisiji neće biti nikakvog bunta i rokenrola, a izabrati „Sitzpinker“ naspram „Junkie Zulua“, makar i za jedan poen, zaista je neočekivano. I drago mi je što je tako, jer iako je prilično zabavno sprdati se sa žirijem i njihovim komentarima, u ovom emisiji nije bilo druge nego da se složim sa onim što su rekli za svaki bend.

Ipak, bilo bi previše očekivati da ću u potpunosti biti zadovoljan ovom emisijom, jer nemoguće je ostati hladan na jako glupe fore i način na koji Milica Marković i Igor Gimboš prenose „raspoloženje u bekstejdžu“. Evo, da ne bih morao u sledećem tekstu i njima da se pravdam, verujem da je za sve kriv neko drugi, scenarista ili koji god lik koji vam je rekao da postavljate takva pitanja bendovima, ali ono presecanje i prebacivanje sa jednog čoveka na drugog (ili sedenje u krilu iz prve epizode) prilično je iritantno i mnogo više priliči nekom američkom nadrkanom šou, a ne emisiji koja pod etiketom bunta i roka pokušava da izboksuje malo prostora za nešto alternativnije od „Žikine šarenice“.

U to ime uvodim novu mericu za ovu emisiju – skalu od 10 podeoka na kojoj je nula jednaka „Žikinoj šarenici“ kao tipu emisije, a desetka je idealni „Bunt Rok“ kakvim ga svi zamišljamo. Vodeći se tim kriterijumom, pomalo maglovitim kao i način na koji žiri boduje bendove, ocenjujem ovu emisiju sedmicom, dok je ona prva epizoda čista trojka i to zahvaljujući „Aleji Velikana“ bez kojih bi prva epizoda bila klasična šarenica, samo što bi umesto Žike seljaka, Branka bila ta kojoj fali slamen šešir i pastirski štap.

P.S. Slobodno komentarišite tekst, ne morate da ostavite pravi mejl, niti će vas neko cimati zbog toga, fora je da komuniciramo javno o rokenrolu.

____________________________________________________________________________

PP.S. Ako vam se sviđa kako pišem o muzičkoj sceni, možete da me podržite preko Patreon kampanje, novac trošim na ploče, albume i ulaznice, čime dirketno podržavam kvalitetne autore. Velika je pomoć i ako lajkujete stranicu ili podelite tekst koji ste pročitali, jer i od vas zavisi koliko ljudi će čuti glas alternativne rokenrol kritike. Ako vam se tekst ne sviđa, imate pravo da prokomentarišete i ukažete na greške ili me jednostavno popljujete. Hvala vam na vremenu i čitanju!

4 Odgovora

  1. marko mihajlovic каже:

    e posteno solaza mi je katastrofa sad me je i sramota

  2. plasim se batina каже:

    Baš bedan solo, ali cela stvar je opasna i ima jako moćan gruv. Jbg, da je taj solo otkinuo batica, sve bi bilo mnogo moćnije…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

banner-free-download