Kako da ne, moram reći da za Ućuti psa

Odavno se nisam našao u većoj nedoumici kako da opišem jedan album koji slušam poslednjih dana. Sve vizije i stavove koje imam o muzici, sve ono po čemu vrednujem bendove problematizovao je album prvenac lazarevačkog benda Ućuti pas – „Kako da ne kako da ne mogu ti reći da da“. Pesme su neretko u meni izazivale potpuno oduševljenje, a povremeno razočaranje, a u nekim slučajevima i obe emocije u isto vreme. To mi je bio više nego dovoljan razlog da posvećeno preslušam ovo izdanje i da pokušam da sebi, a i drugima, objasnim šta mislim o njemu.

Za to sam imao dodatnu motivaciju u sećanju na njihov nastup sa „Strahom od Džeki Čena“ u Retru, o kojem sam već odavno pisao. Tada su oduvali svirkom i mislio sam da onu energiju ne može da dočara nijedan snimak, мeđutim ovaj album je toliko kvalitetno napravljen i isproduciran da sam zbog pojedinih pesama na trenutke imao flešbekove od te večeri. To znači da je Ućuti pas našao najbolju tehničku realizaciju za svoj zvuk, a i da je sam bend uspeo da iznese svoj stil sa onom snagom kojom su zračili na sceni.

ucuti pas

Glavna karakteristika ovog benda oseća se od prve do poslednje stvari. Mislim da je odličan gruv ono po čemu možete da ga prepoznate. U svakoj pesmi postoji snažna sila zbog koje imate potrebe da taktirate nogom ili da se pokrećete uz zvuk. Taj gruv se muzički oblikuje na specifičan način preko vokala i svakog instrumenta zasebno. To celom bendu daje dubinu, jer možete da pratite različite linije zvukova i kako se njihovim kombinovanjem stvara opšti utisak i atmosfera.

Kada sam ih slušao uživo, nisu imali saksofon, ali i tada su imali odličnu vožnju, no sa saksofonom to je dodatna dimenzija. Posebno mi se sviđa to što ne eksploatišu zvuk ovog instrumenta praveći pevljive melodije i narodnjačke foršpile, već ovaj instrument koriste kreativno, uključuju njegove deonice u bit i time senče atmosferu pojedinih pesama. Uticaj ovog instrumenta u gruvu možete najbolje da osetite u pesmi „Džaba“. Kada iz uvodnog bita svi instrumenti uđu u strofu, saks prosto pleni svojom linijom, daje joj neki fanki prizvuk. Kad pre refrena, u pozadini glasa, naniže vibrirajuće tonove i podigne tenziju pred refren, to je prava eskplozija zvuka.

Koliko je ovaj instrument uticajan u stilu celog benda čuje se i u pesmi „Metak u čelo“. Ta pesma ima vrlo zanimljiv polaritet u atmosferi: u delovima gde postoji zvuk saksofona, ona ima melanholični prizvuk koji se sučeljava sa ska deonicama koje vuku na igru, a onda u delu pred refren, kada se i saksofon priključi ska ritmu, pesma dobija dodatni oblik. Završnica pesme dočaravaju kafansku atmosferu i ovo je jedino mesto gde zvuk saksofona koriste u narodnjačkom stilu, ali to rade namenski, u skladu sa poentiranjem cele stvari.

Ućuti pas ima dva vokala različitog stila pevanja i boje glasa, a to im omogućava dodatne varijacije u zvučanju strofa. To je još jedna od posebnosti ovog benda. Ti vokali doprinose gruvu jer njihove tekstualne deonice imaju specifičnu melodiju koja funkcioniše kao dodatna zvučna linija u pesmi. Najbolji primer za taj tekstualni gruv je upravo u ovoj deonici koja seče u taktu učestalim vokalom i:

Oni mili su i fini, kada treba, ko banini.
Prave namere su krili da bi dobili svoj glas!
Karakter što slini, malo rili smo i pili.
Pa šta? I zato puca nam za vas!

U pesmi „Neke stvari“ oduševilo me je kako izbor reči u prvoj strofi doprinosi zvučanju bita. U njoj se učestalo javljaju dvousneni, eksplozivni glasovi p i b, a time se u samim rečima stvara dodatan udarac basa koji vokal iznosi kao svoju instrumentalnu deonicu.

Pesma „Tražim“ je takođe dobar primer kako smisleno koriste kombinaciju dva različita vokala i njihovih stilova. Uz vrlo pamtljiv gitarski rif, glasovi svojim preplitanjem i smenjivanjem uz muzičke deonice ostvaruju poseban osećaj vožnje kroz pesmu, neprestano se prebacujete sa jednog na drugi zvuk i to stvara dodatnu dinamiku, a u „brejkovima“ lirika izlazi u prvi plan, čime odlično poentiraju strofu:

Sklapati karike, rđave naravi,
Ako nešto vredi, ponovo se i sastavi!

Iako mislim da se rastafarijanski motiv „Dža“ u rege/ska/rep pesmama nemilice eksploatiše, u njihovoj istoimenoj pesmi me oduševio neočekivani prelaz u dab-step ritam i završnica u tom stilu. Ućuti pas ima izgrađen zvuk koji vas obuzima na prvo slušanje, a zbog svoje melodičnosti i raznovrsnosti u stilovima pesama, možete da ga slušate u svakoj prilici. Pošto sam bio na dve njihove svirke do sada, mogu da tvrdim da su uživo još bolji jer preko dva frontmena ostvaruju snažnu vezu sa publikom, a muzika jednostavno ne dozvoljava da budete ravnodušni već, ako imate imalo ritma u sebi, morate da je pratite kretanjem. Konekcija sa publikom se ostvaruje i na prvo slušanje, jer u mnogim pesmama imaju ponavljanje glavne ideje u refrenu koji se lako pamti i slušalac, koji ih i prvi put čuje, može da se priključi pevanju. „Neke stvari“ je takva pesma, idealna za nastupe uživo, jer direktno vezuje publiku za bend. U njenom refrenu se ističe da neke stvari ne mogu sami, a na svirci imate osećaj da ste vi te karike koji nedostaju celoj priči da bi se ostvario cilj.

O pojedinim nedostacima njihovih pesama već sam pisao u pomenutom blogu, a sada ću se na njih samo osvrnuti u pogledu celog albuma. Možda je ovo moja lična zamerka, jer posvećujem mnogo pažnje tekstu, ali mislim da je u slučaju ovakvog benda to opravdano. Sve bendove koji koriste neki oblik repovanja u iznošenju lirike postavljam u liniju sa najvećim uzorima u tom stilu, a za mene je to Rejdž („Rage Against The Machine“). Pod tim ne podrazumevam da bendove upoređujem tipski, već da argumente zbog kojih je Rejdž neponovljiv paralelno tražim u bendu koji slušam. U pogledu zvuka, to su oni prepoznatljivi gitarski rifovi koje kad čujete i na monofonoj melodiji na telefonu znate da je to RATM. Ućuti pas je prilično blizu te upečatljivosti u zvuku, jer njihova ritam sekcija i instrumenti koji je nadograđuju imaju specifičan izraz koji ih izdvaja među drugim bendovima. Ono što im nedostaje je da i na liričkom planu budu toliko prepoznatljivi da, i kada pročitate reči pesme, vi znate da je to taj bend. Uzimam Rejdž za najviši cilj za svakog liričara u ovoj vrsti muzike, jer Zekovi tekstovi su toliko konceptualno izgrađeni i svi imaju zajedničku crtu po kojoj prepoznate da je to on. Svi njegovi tekstovi imaju neku zajedničku tačku, ali nikada, ni u jednom slučaju, ne protivreče jedni drugima.

Za mene, to je glavno problemsko mesto na ovom albumu. Iako ti tekstovi odlično zvuče i savršeno prate muziku, ako se udubite u njihovo značenje, poenta nekako izmiče jer u njima postoji toliko različitih tvrdnji i stavova da nikada ne možete sa sigurnošću da uvidite šta je ono što vam poručuju. Ne mislim da tekstovi bilo koje pesme moraju da imaju jednoznačnu poentu, ali mislim da ideje ne smeju da idu u različitim pravcima. To može da bude opravdano kao u pesmi „Pismo i glava“ gde su protivrečnosti u tvrdnjama odraz te dve ideje u naslovu pesme – prikazuje se naličje i lice naše opsednutosti novcem i njegovog značenja u savremenom društvu, pismo i glava novčića kao dva lica ove priče. Ali u većini drugih tekstova postoje problematična mesta koja bi teško podnela dublju analizu. Problem je i što su motivi previše opšti, koriste se ustaljeni izrazi (npr. „prljav veš“) koje više nemaju nikakvo značenje jer su toliko prežvakane u medijima i popularnoj kulturi pa zbog toga značenje samih pesama bledi.

To se odražava i na koncept celog albuma, pa tako postoje pesme koje afirmativno govore o konzumiranju marihuane, ali onda postoji i pesma „Reci mi ko si“ koja na prilično izlizan način problematizuje drogiranje preko igle. Uz to postoje i pesme koje obrađuju političke teme, a onda i one koje govore o određenim ličnim stavovima i čine se kao reperski reprezenti. To koketiranje sa mnoštvom tema različitog tipa može se opravdati činjenicom da je ovo album prvenac i da imaju slobodu da traže svoje polje interesovanja, ali već na sledećem albumu morali bi da imaju jasniju ideju i pravac u tekstovima kako bi i sam album dobio konceptualan smisao, a ne da bude samo kompilacija. Ovakva vrsta muzike ima mogućnost ozbiljnog angažovanja i učešća u socijalno-političkim pitanjima današnjice, ali da bi jedan bend imao kredibilitet i stekao poziciju sa koje može da kritikuje, ne može u prvoj pesmi na albumu da poručuje da se prepustitmo prolaznosti i ne marimo, a u narednoj da osuđuje vlast.

Ipak, imam razloge da mislim da je ovaj bend osvežio našu muzičku scenu, a i da će Ućuti pas biti sve bolji u svom budućem radu. Spot za pesmu „Pismo i glava“ pokazuje da oni imaju svest o tome koliko slobode im se pruža u stvaranju i šta sve mogu da koriste u svom izrazu. Ovaj muzički video se vrlo kreativno koristi devetom umetnošću i pravo je osveženje u poređenju sa nizom identičnih, dosadnih spotova u kojima bendovi poziraju drndajući instrumente.

Da njihovo vreme dolazi, obećava i završnica ovog albuma: pesma „Dani“ koja optimistično uliva nadu u bolje sutra, a i ne tako skrivena pesma „Ljubičasta mandolina“ koja poklanja slušaocima deo sveta iza ovih pesama. Meni ona zvuči kao neka kućna džemka i dokaz koliko se oni zabavljaju kroz muziku, što znači da se oni iskreno raduju u ovoj umetnosti i da ne stvaraju zato što očekuju da će zaraditi brdo love, već iz uživanja i potrebe. I lep je gest što su jedan takav intiman snimak podelili sa publikom.

Svirka uživo je ono što je presudno za jedan bend i najbolji dokaz njegovog kvaliteta. Ućuti pas mi je već u dva navrata dokazao da zaslužuju pažnju i da njihov zvuk nije produkt skupe produkcije, nego pravog stvaranja i originalnosti, tako da se radujem drugom maju i njihovoj promociji albuma u Lazarevcu na kojoj ću ih čuti u punom sastavu, na domaćem terenu, sa lepim, prazničnim povodom. Prištedeću se malo za uranak da bih imao dovoljno snage za ovaj koncert, jer verujem da će biti pravi praznik za sva čula. Kako da ne, videćemo se tamo.

FB strana benda: Ućuti pas
l
ink za skidanje albuma: Ućuti pas – Kako da ne, kako da ne, mogu ti reći da da

1 Odgovor

  1. јун 13, 2015

    […] otvorio „Ućuti pas“, pobednik BDFL-a 2013-te godine, bend iz Lazarevca koji je nedavno objavio svoj debi album. Oni su sjajan primer koliki je samo značaj ovog festivala i šta znači biti njegov pobednik, […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

banner-free-download