Јoš malo pa finale

Posle 7 odgledanih epizoda, bio sam uveren da će i osma epizoda biti nalik na druge. Gledao sam Bunt Rok Festival sa podeljenim osećanjima, nekada bih se radovao što su bendovi toliko loši da je predstavljalo zicer pisati o njima, a po neki put bih se iznenadio kakvih sve bendova i izvođača ima na sceni, a za koje ja uopšte i ne znam.

Osma epizoda me je prijatno iznenadila, prvo time što su gostujući izvođači bili momci iz Stereo Banane. Još uvek ih nisam čuo uživo, ali nikada neću zaboraviti svoj prvi odlazak u Niš i otkrivanje ovog dvojca. Ono što jako cenim kod ovog sastava je što su prepoznali autentičnost svog govora i od te naizgled običnosti stvorili su svoju originalnost, pa je tako Stereo Banana preporučljiv način da bolje razumete i doživite Nišlije, njihov jezik i temperament. Ovo je bio prvi put da čujem njihovu pesmu „(Č)etnik“, a već mi se na to premijerno slušanje zakačilo nekoliko dobrih rima. Oduševljava me način na koji koriste srpski jezik, a jedan od najboljih momenata ove epizode je kada je Marko Naopak iskoristio izraz „uceciti se“. Ali iako su imali opasnu pesmu i dobar nastup, Naopak nije bio baš koristan kao deo žirija, izgledao je ustondirano ili se topio pod onom kapom pa nije mogao da izgovori ništa smislenije od ponavljanja opštih mesta o bendovima koje je čuo.

stereo banana

Stereo Banana

Ova emisija je bila iznenađenje i zbog toga što ranije nisam znao za Entropiju. Istina je da na prvu podsećaju na Repetitor, kako zbog postavke u bendu, tako i zbog ponašanja na sceni, ali se makar ova pesma razlikovala po zvuku, pogotovo po tekstu – Repetitor nikada nije imao takve pesme koje direktno dovode u pitanje razlog postojanja. Zapažanje Vasila Hadžimanova o dinamici u pesmi je sasvim korisno, ali meni je tekst bio taj na koji sam se upecao, jer ako na takav način tražite znak, ne bi bilo neverovatno da se ceo studio RTS-a urušio ili makar da je otpao jedan reflektor. Ako su im i ostale stvari ovakve, meni ne smeta sva njihova sličnost sa Repetitorom, a takvo poređenje je sigurno kompliment i za Repetitor, jer je Entropija vrlo ubedljiva i prilično jaka na sceni.

entropija

Entropija

Ali čak i da su bili hiljadu puta bolji u svom nastupu, ne bi mogli da se mere sa mašinom za mlevenje koja je pregazila celu emisiju i ostavila me u neverici. „Nemesis“ je na prvi rif probio zvučnike, miksete su pikovale u crvenoj zoni, a dupla pedala je izrokala tako jako da sam se pitao šta li moj ćale, veliki fan RTS-a, (a u poslednje vreme i mog pisanja), misli o ovom bendu. Pored benda „Jenner“, ovo je jedini domaći potpuno ženski bend za koji znam da svira ovakvu vrstu muzike, a dok mi je „Jenner“ dosadan, „Nemesis“ me je potpuno oduvao.

Da se razumemo, ovakva vrsta muzike mi je daleka koliko i Ceca, sa tom razlikom što neku Cecinu pesmu i znam, a ne mogu da navedem po imenu nijednu ovakvu metalčinu, a kamoli da znam reči pesme. Ipak, ni na trenutak nisam posumnjao da je ovo bend koji bi trebalo da pobedi u ovoj epizodi, jer cela njihova svirka je bila tvrda i usvirana, dosledna onome što predstavljaju, a vokal njihove liderke je nešto neverovatno, u isto vreme sablasno i opčinjavajuće. Nemam pojma o čemu je pesma, nisam uhvatio ni reč, ali sam i ovim posrednim putem osetio jačinu sa kojom rokaju i znam samo da bi samlele svaki bend koji se nađe na istoj bini sa njima. Pretpostavljam da bih se posle 45 minuta ovakve svirke ozbiljno smorio ili bi mi pozlilo, ali bih ipak otišao na njihovu svirku, samo da se uverim da li su toliko zajebane i van kamera.

nemesis

Nemesis

Za bend „Keni nije mrtav“ nije bilo nikakve šanse, pogotovo nakon ovakve svirke njihovih prethodnica. Meni je beskrajno nezanimljiv taj melodični pank ala „ČBS“, pa iako su članovi ovog benda pozivali svoje fanove da glasaju za njih kako bi u finalu dokazali da nisu samo još jedan Grin Dej pokušaj, cenim da će se teško otrgnuti od takve etikete. Istina je da tu ima malo upliva i nekog drugog zvuka, ali suština je toliko mlaka i već preslušana da im je očajnički potrebna doza nečeg drugačijeg u zvuku. Pesma „Plavo“ nije ubedljiva i ne shvatam da li oni koji pišu ovakve pesme veruju da su prvi koji su obrađivali ovakve teme ili samo nisu slušali ništa drugo osim sebe. Nesumnjivo je da ozbiljno sviraju i da dobro izgledaju na sceni, ali pitanje je da li ima istinskih razloga da na toj sceni i budu.

Kako je glasanje za one koji su ispali prošlo još pre prikazivanja osme emisije, znao sam da su oni ti koji će proći u finale i iskreno se nadam da ću posle finalne epizode biti jedan od onih koji će se pokajati što su ih ovako ocenili, jer bih zaista voleo da čujem neki pank koji je nov.

keni nije mrtav

Keni Nije Mrtav

Ovom epizodom se zatvorilo polufinale i konačno sam mogao da se poistovetim sa ljubiteljima fudbala koji sa nestrpljenjem očekuju finalni meč. Verujem da sam bio jedan od najdoslednijih gledalaca ove emisije: ne samo što sam pratio svaku epizodu, neke čak i na televiziji, već sam i čitao tuđe komentare, lajkovao fotke i preslušavao bendove koji su mi se dopali. Sada već mogu da kažem da mi je drago što ova emisija postoji, ali da uopšte nisam zadovoljan izborom nekih bendova, mada ne mislim da je razlog za to bilo kakva vrsta korupcije ili dilova koje Branka Glavonjić ima, što je vrlo česta pretpostavka u komentarima koje sam čitao. Moja je pretpostavka da je jedan od razloga nezainteresovanost dobrih bendova da učestvuju u ovakvom programu, a među onima koji su se upecali na vredne nagrade i mogućnost da dobiju 5 minuta na javnom servisu nisu baš svi vredni slušanja.

Ipak, finalna epizoda i proglašenje pobednika je ono što će presuditi da li bi trebalo da prihvatimo Bunt Rok kao ovakav ili da ih kolektivno linčujemo i od toga napravimo spot.

____________________________________________________________________________

P.S. Slobodno komentarišite tekst, ne morate da ostavite pravi mejl, niti će vas neko cimati zbog toga, fora je da komuniciramo javno o rokenrolu.

PP.S. Ako vam se sviđa kako pišem o muzičkoj sceni, možete da me podržite preko Patreon kampanje, novac trošim na ploče, albume i ulaznice, čime dirketno podržavam kvalitetne autore. Velika je pomoć i ako lajkujete stranicu ili podelite tekst koji ste pročitali, jer i od vas zavisi koliko ljudi će čuti glas alternativne rokenrol kritike. Ako vam se tekst ne sviđa, imate pravo da prokomentarišete i ukažete na greške ili me jednostavno popljujete. Hvala vam na vremenu i čitanju!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>