Godina 2016 u rizli 100s

U prošloj godini sam imao mnogo povoda da razgovaram sa ljudima na temu tekstova koje pišem i došao sam do jednog zaključka – ja nisam muzički kritičar. I to je dobra vest, jer zapravo nikada nisam ni želeo da budem neko sa tim zanimanjem, već neko sa tim statusom. To znači da mi je stalo do odlaska na koncerte, pogotovo ako sam na spisku, stalo mi je do muzike, ali mi je najviše stalo do mene samog u tome. Tako dobro me radi živa svirka, navučen sam na muziku i ne želim da se skinem sa gramofonske igle! Dakle, nisam muzički kritičar i ne želim da budem, ali je mnogo lakše predstavljati se tako ljudima, nego reći istinu – da sam večiti student italijanistike koji piše o tome šta sluša, a šta mu se dešava i od toga ne zarađuje ni dinara.

Nisam muzički kritičar, jer ne shvatam ovo kao posao, a istina je da često ni ne idem na svirke zbog muzike, već zbog događaja. Volim ljude koji se skupljaju na koncertima, volim da muvam rokerke sa čoukerima oko vrata, a jako me uzbuđuje pomisao da sam deo neke velike priče kakva je alternativna scena u Srbiji. Kapiram se sa ljudima preko muzike i ne verujem onima koji slušaju sve, jer ipak ne slušaju sve. To su životni razlozi zbog kojih mi je stalo do muzike, to je ono što me vuče da kupim kartu za neki koncert. Dakle, nisam muzički kritičar i ne želim da budem, ali nemoguće je da u prošloj godini odete na 86 koncerata i preslušate preko 100 albuma, a da ne utripujete da imate nešto važno da kažete na tu temu.

Nisam muzički kritičar, jer ne pišem kritike, nego impresije, potpuno lične, baš onako kako i naslov kaže – šta slušam, a šta mi se dešava. Ako poslušam neki album i on me dotakne ili odem na neku svirku i nešto doživim, pisaću o tome, jer lepo je imati lični podsetnik, pošto mi se memorija nije nimalo popravila od prošle godine. Nesporazum nastaje zato što je 90% muzičkih recenzija i izveštaja sa koncerata ukalupljeno i napisano po istom šablonu, pa nekome znači i kad čuje drugačije, originalno mišljenje. Zbog toga kako pišem, prošlu godinu ću upamtiti po tome što sam po prvi put bio u žiriju. Ja, Andrea Kane, sa mojim šeširom i spravom u džepu, sedeo sam u mnogo ozbiljnijoj ekipi stručnjaka, slušao i, poput stvarnog muzičkog kritičara, ocenjivao bendove na BDFL-u. A još jače je bilo kada sam na finalnoj večeri došao u KST i našao se na vratima u isto vreme kad i Lokner. Obezbeđenje je tražilo njegovo ime na spisku, nečijom greškom nije bio upisan, a ја sam bez zadržavanja ušao jer je moje ime stajalo na vrhu liste. Osetio sam onu slatku, pakosnu radost, jer sam to doživeo kao neku ličnu pobedu nad onim „pravim muzičkim kritičarima“. Dakle, nisam muzički kritičar i ne želim to da budem, ali ne mogu da zabranim drugima da me smatraju za jednog takvog.

Ne znam za vas, ali meni je prošla godina bila do jaja – živeo sam u Kadisu, imao sam turneju po Srbiji, objavio sam dve elektronske knjige: zbirku pesama i jednu knjigu sa Helličeri portalom, pušio sam kvalitet i voleo iz sveg srca… Učestvovao sam već na nekim listama najboljih izdanja, ali računam samo ono što objavim ovde, pa zbog toga evo teksta o 5 najboljih svirki iz prošle godine o kojima nisam pisao, kao i teksta o saundtreku godine. Od prošlogodišnjih želja, Deda Mraz mi je ispunio nekoliko: Strah od Džeki Čena je otišao u studio i snimio je album koji bi trebalo da izađe ove zime; Dingospo Dali je takođe snimio album, ali nemam pojma kad će izaći; Plišani Mališan je objavio novi album; Sobakaisti su počeli da zarađuju, Heličeri raste i razvija se, a moj diler je i dalje dobro, hvala na pitanju. Nešto od onoga što se nije ispunilo, prebacujem na novu listu, jer vidim da trik radi:

  1. Želim da opet odem u Kadis i zapalim na Kaleti gledajući Okean.
  2. Želim da na leto organizujemo ex-yu turneju
  3. Želim da „Lajka na Mesecu“ snimi makar demo.
  4. Želim da diplomiram (mada je to skoro pa nemoguće).
  5. Želim da mi se kolekcija ploča uveća za barem 20 izdanja.
  6. Želim da se legalizuje gandža.
  7. Želim da mi Milena pošalje poruku kad bude blizu Studenjaka.
  8. Želim da ljudi nastave da mi poklanjaju albume i ulaznice za koncerte, a i da mi proradi Patreon stranica.
  9. Želim da Sobakaisti nastave sa radom.
  10. Želim vam svima srećnu novu godinu!

______________________________________________

Nije lako izdržati muzičku zavisnost od koje patim, ali uz vašu pomoć ona može da postane znatno podnošljivija. Ukoliko vam se sviđa kako pišem, možete me podržati deljenjem teksta sa prijateljima, praćenjem na Fejsbuk stranici ili donacijom preko Patreon kampanje. Hvala vam na vremenu i čitanju!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *