EYOT – svima u inat

Trebalo je da odemo zajedno na taj koncert u kragujevačkom SKC-u, toliko sam se radovao toj svirci, manijakalno sam preslušavao sva četiri albuma i ko god bi me pitao šta slušam, rekao bih mu – Ejot (EYOT).

Trebalo je da budemo tamo zajedno, ti prelepa, ja sa šeširom na glavi, negde u sredini sale tako da nas zapljuskuje zvuk sa obe strane, kao na najboljim plažama. Ali ispao sam skot, kako si rekla, zbog mog samoljublja ili moje gluposti, pa nisam došao na tu svirku. Krivo mi je, ispao sam skot, u pravu si, ali mislim da je i kazna srazmerno velika – propustio sam mogućnost da ih čujem uživo, Ejot, čudo neviđeno iz Niša, „Nirvana of jazz“, kako ih zovu svetski dopisnici. Ostao sam u Studenjaku, a ti si otišla na koncert, sama, u inat.

Dok su oni svirali u Kragujevcu, ja sam sedeo u svojoj sobi u Studenjaku, odvrnuo sam album INNATE i nisam mislio na tebe, uopšte. Setio sam se kako sam prvi put čuo za ovaj bend čitajući odličan tekst mog prijatelja Zlatka V. Stefanovića i kako mi je i tada ideja spajanja post roka sa džezom zvučala neverovatno, ali tek od kada sam odgledao njihov nastup u emisiji „Tri boje zvuka“, navukao sam se na njihovu muziku.

Kupili su me pesmom „Nirvana“. Oduševilo me je sa kakvom sigurnošću, rokerskim stavom i mudima su izrokali ovu stvar, a pogotovo gitarista koji je pravio mikrofoniju i izvlačio iz svog instrumenta neke zaumne zvukove. Nije da sam odgledao sve emisije „Tri boje zvuka“, ali nisam video da se ijedan drugi gitarista odvažio na tako nešto, u sred programa na državnoj televiziji. Posle tog snimka, do besvesti sam preslušavao njihov treći album „Similarity“ (2014), a onda i najnovije, ovogodišnje izdanje.

Kada god pokušavam da govorim o džezu, osećam se nedovoljno sposobnim za tako nešto, jer ne uspevam da proniknem u kompleksnost zvuka, pa mi se čini kao da je nedovoljno to što osećam, već moram i da shvatim šta je ono što čujem. Za svaku od sedam kompozicija sa ovog albuma postoji kratko objašnjenje koje može da pomogne prosečnom slušaocu da uvidi način na koji su kompozicije nastale, šta ih je inspirisalo i koji je koncept u njihovoj pozadini. Već od prve stvari „Veer“, muzika vas uvlači u sebe, pa čak i ako možete da razlučite svaki ton i odsviranu skalu, to vas ne spašava od sile kojom vas ova muzika obuzima.

eyot

Naslovnica albuma

Sviđa mi se što u svakoj kompoziciji postoji neka vrsta tenzije koja se različito razvija, negde se na toj napetosti gradi čitava radnja, a negde, kao u prvoj kompoziciji, ona se rastapa u haotičnom završetku. „Helm“ je odličan primer kakav gruv ima ovaj bend, kako mogu da zavozaju slušaoca svojim bitom. Instrumentalna muzika je slojevita i omogućava slušaocu da razvija priču u svojoj glavi, neometan od konkretnih značenja koje nameće tekst i pevanje. Zbog toga mi je ova kompozicija posebno draga, jer u njoj se čuje ona gitara (ja sam ipak okoreli roker) koja se pomeša sa gruvom i zamuti tu prijatnu vožnju mračnijom atmosferom. U nekim trenucima Ejot me podseća na bend sa kojim je Hiromi ranije nastupala, pre Hiromi Trio Project, ali ono u čemu mi je EYOT bolji je to što tako odmereno i vešto koristi ovdašnji melos, muzičku baštinu u kojoj se mešaju orijentalni i zapadni zvuk. U tom miksu, koji prepoznaju i hvale po stranim kritikama, nalazim utočište, prosto mi je drago što pripadam ovoj kulturi i narodu, jer istinski osećam kao da ti tonovi pogađaju nešto dubinsko u meni.

Proklinjao sam sebe, a i tebe, što smo se posvađali baš sad, dan pred njihov koncert, a mogao sam da čujem sve ove pesme uživo, mogao sam da se istopim uz „Mountain“, mogao sam da se prekinem uz onaj bubanj u kompoziciji „Perun“. Čitav album je odlično izbalansiran, ima sasvim dovoljno rokanja i sasvim dovoljno džeza, taman toliko da se oseti pravi ukus ovakvog miksa. Poput „Canon of Insolation“, kompozicija kao da je neprestano na granici da se rasprsne u eksploziji, a sve do kraja je vezana svojom logikom i ta stalna napetost, koju vešto gradiraju i otpuštaju, čini slušanje uzbudljivim, jer slušalac vapi za razrešenjem, a ono kao da nikada ne dolazi, već nastavlja da previre iz deonice u deonicu, sve do utišavanja na kraju.

eyot 2

Eyot – foto: Nemanja Đorđević

U svakoj kompoziciji možete da osetite zvuk klavira, ali za mene je on najupečatljiviji u pretposlednjoj kompoziciji „Ramonda Serbica“. Ova stvar je puna previranja, iz laganog zaleta uleće u hipnotišuću mantru, a onda se sve razliva u melodičnoj solo deonici u kojoj postoji suptilna i pažljiva aluzija na „Tamo daleko“, čime se glavni motiv ove pesme dodatno pojačava. Nakon tog spuštanja, opet se vraćamo u onu napetost, koja je još veća, ceo bend gruva da bi silovito završili zajedničkom muzičkom figurom.

Završna kompozicija na albumu je „Innate“, svojevrsna oda inatu. Evo, i ja mu se priključujem, zbog tebe, u inat sebi, nisam došao na njihov koncert i znam da ću zbog toga žaliti sve dok ih ne čujem uživo i konačno namirim svoju znatiželju, jer ne mogu da zamislim kako sve ovo zvuči lajv. Ne mogu ni da razumem kako ovakvi bendovi nemaju veću zastupljenost u medijima, jer ako nešto vredi u ovoj inadžijskoj zemlji, to je baš ova muzika, ova alternativna scena koje kao da nismo ni svesni. Ovakvo izdanje jednog benda nije samo individualan uspeh, već i odlična reklama za grad iz kojeg su, našu celokupnu kulturu i imidž i trebalo bi da naučimo da se radujemo zbog ovakvih uspeha. Ejot je pobedio – i pored neostvarene kampanje za objavljivanje albuma, ipak su uspeli da stvore jedno ozbiljno muzičko delo. Neverovatno mi je da u stranim recenzijama možete da pročitate hvalospeve o ovom albumu, a kod nas je potpuni muk, nijednog teksta, kao da ne shvatamo kakav je ovo bend ili, još gore, ni ne znamo za njega.

Ovakav bend treba samo da svira, u inat svima.

A ja ću ih već čuti uživo, u inat tebi i meni.

______________________________________________

Nije lako izdržati muzičku zavisnost od koje patim, ali uz vašu pomoć ona može da postane znatno podnošljivija. Ukoliko vam se sviđa kako pišem, možete me podržati deljenjem teksta sa prijateljima, praćenjem na Fejsbuk stranici ili donacijom preko Patreon kampanje. Svi bendovi i autori koji bi voleli da pišem o njihovom radu, mogu da me kontaktiraju. Hvala vam na vremenu i čitanju!

2 Odgovora

  1. Nezajažljiva Utvara каже:

    Bravo za tekst.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

banner-free-download