Zaustavi se i pomiriši Ljubičice

Teško je poverovati da išta dobro može da stoji iza muzičkog sastava sa imenom „Ljubičice“, a da to nije neka muzička sekcija za decu u OŠ „Duško Radović“ ili jedna od manifestacija u čast proleću na Čobanovom trgu u Novom Sadu, ali koliko god to zvučalo nestvarno, ovo ime je brend, a to mogu da tvrdim bez ikakve bojazni po moj ugled muzičkog kritičara koji gajim iz teksta u tekst „since 2015“.

ljubicice-minMožda mislite da sam se opet prepušio, pa su mi opali kriterijumi i verujte da vas potpuno razumem, jer sam i sam bio vrlo nepoverljiv što se tiče ovog imena, pa i onda kada sam čuo za njih, nisam ni pomišljao da to ukucam u prazno polje pretraživača, jer sam bio previše kul da se u mom srč historiju pojavi reč „Ljubičice“. Da je to prosto užasno ime za bend, složili su se i njegovi članovi, ali sve više sam uveren da je u tome još jedan od njihovih kvaliteta, jer kada ste zadnji put doživeli momenat izneveravanja očekivanja, a da je to imalo pozitivan ishod?

Uvek prepričavam prvi trenutak kada sam došao u kontakt sa njima: bilo je to preko spota koji su uradili sa „Sajsi MC“ za pesmu „Bombonice“, koja mi je i dalje jedna od najgorih pesama u kojima su sudelovali. Sećam se istinskog besa, pomešanog sa prezirom i ogoršenošću što su se neka dva anonimna tipa i usudila da statiraju pored Sajsi, pevajući najiritantniji refren ikada u još goroj pesmi sa još neprijatnijim spotom. To je bilo sasvim dovoljno da mi se „Ljubičice“ ogade zauvek, ali, iako toga nisam bio svestan, oni su već tada posadili maleni pelcer iz svoje bašte i bilo je samo pitanje vremena kada će se on primiti i izniknuti u dobar stalnorađajući žbun sa kojeg može da se bere i mota iz sezone u sezonu. Obrt je došao sa njihovim albumom „Rad na zemlji“, objavljenim na kaseti, o kojem sam već pisao.

Fast Forward:
20.april 2019. godine
Anne Marie i Ljubičice
Mladost, Subotica

Od praznika slavim samo Dan studenata, Bob Marlijev rođendan i 420, pa je činjenica da se šešir moj našao u Subotici baš na dvadeseti april, na dan kada će „Ljubičice“ imati nastup, bila dovoljan razlog za praznično raspoloženje. Nikada pre toga nisam bio u „Mladosti“ i trebalo mi je nekoliko pripremnih krugova oko bioskopa Lifka da se zagrejem za ono što me je čekalo u podrumu Harambašićeve 4. Ciglani plafon, metalski vajb lokala i pomalo sablasne umetnine od kože koje je radio subotički umetnik pod imenom „Sepuku“ nikako nisu izgledale kao mesto gde bi procvetalo cveće, ali su prostor ispred bine, sama bina i oprema na njoj ulivala poverenje.

Bio sam u takvom raspoloženju da presedim nastup „Anne Marie“ u jednoj od crvenih Sepukovih fotelja, glumeći stranca sa šeširom, ali me je podigao zvuk bubnja i basa preko kojeg je uzleteo njen glas. Iako sam je već jednom slušao kako peva sa Tank Man-om, ovo je bio prvi put da čujem njene pesme u izvođenju benda, i to u onoj najboljoj, minimalističkoj postavi gitare, basa i bubnja. Otvorili su svirku sa pesmom „Tvoja“, koja mi je odlično zvučala još na onom lo-fi snimku iz Anamarijine sobe, a sada, uz lagan gruv bubnja i punu bas liniju, oduvala me je u naletu emocija.

AMB-2-min

foto: Rastko Ilić

Ostatak svirke mi je bio dokaz za ono što sam već pisao o njoj u prethodnim tekstovima, a to je da je En Mari istinska kantautorka, što znači da svaka pesma koju je stvorila ima vrednost i snagu bez obzira na to da li je izvodi samo ona na akustičnoj gitari ili sa bendom. Mislim da je za to presudan njen glas i način na koji peva, iskreno i sa puno emocije. Ta suština njenih pesama ostaje nepromenjena bez obzira na aranžman, mesto izvođenja i kontekst u kojem ste, jer je sadržajna i dovoljna kvalitetna da uvek izazove nešto u slušaocu.

Ovakvo izvođenje sa bendom je bilo pravo osveženje, jer su pesme bile znatno punije, pa je ona melanholija iz „Naopake“ ili „Irene“ bila primamljivija za prepuštanje, pogotovo u „Ireni“ koju je bubnjar Aleksa Otašević upotpunio pratećim vokalom. Jedini trenuci u kojima bi vas realnost pukla i izbacila iz snolikog tripa u koji su njene pesme uvlačile bili su kada bi gitara počela da krči i prekida. To je bilo toliko iritantno da se u jednom trenutku i gazda lokala pojavio, noseći drugu gitaru za En Mari, što je ona odbila rečima „ma to je pank“, a to je bio savršen uvod u njihovu najbržu pesmu „Sam“.

Završnica njihovog nastupa je donela novi nivo doživljaja, jer su se ona i Dragan Vidaković zamenili instrumentima: ona je preuzela bas, a on gitaru, nakon čega je bend zazvučao još bolje, jer je Vidaković znatno sadržajnije svirao gitaru, popunjavajući prostor među stihovima raznovrsnim melodijama, dok je En Mari svirala svedeno, koncentrišući se na glas i tekst pesme „Zajedno“. Posle svirke sam otkrio da je bend okupila par dana pred nastup, jer je imala potrebu da sve te stvari čuje i u drugačijem izvođenju, pošto će u narednom periodu imati puno solo nastupa, a prvi sledeći je vodi na Majorku, na „SofaFest“ (gde ćemo biti Astor Lajka i ja, tako da vam javljam i utiske sa ostrva).

Ljubicice-4-min

foto: Rastko Ilić

Da mi je neko rekao da ću potpuno oduševljen pevati tekst koji glasi „ti si ta moja beba, ti si ta, moja bebica“ ošamario bih ga preko usta i poslao na skidanje sa heroina, ali nakon desetominutnog instrumentalnog dela u uvodnom delu koncerta, kojim su nas „Ljubičice“ omamile kao aromatičnim mirisima, bio sam u totalnoj euforiji, urlajući iz sveg glasa ovaj krajnje glupavi tekst, koji u njihvom izvođenju postaje dubok i višeznačan koliko i biblijski psalmi. „Ljubičice“ su došle u Suboticu u okviru njihove turneje „Jedva čekam“, koja je počela krajem marta u Novom Sadu, a ovo im je bila jedanaesta svirka od tada. Po pričama prisuthnih, svih petoro koji su ih prošle godine prvi put čuli u istom prostoru, odlepili su na njih, pa je tih petoro zvalo sve druge i na samom početku njihovog nastupa pred binom je već postojala kritična masa.

Ljubicice-6-min

foto: Rastko Ilić

Verujem da niko ne bi pao u trans da mu tek tako pustite „Danicu“ ili „Imam novi bend“ ili pogotovo „Jovan Bulj“, ali kada te pesme čujete vezano, bez prekida, u gruvu elektronike, električne i bas gitare, preko kojih se smenjuju vokali braće Stevanović, to je potpuno drugačiji doživljaj – to je pravi koncert, događaj na kojem je muzika medij, a sve drugo je u njenoj službi, od kreativnog marketinga do ljubičastog Љ na ekranu iza njih. Dok su Petar i Vuk Stevanović na bini, na svim drugim strateškim pozicijama je Rastko Ilić, pokrivajući tehnički, marketinški i produkcijski deo, što im je omogućio da oni budu u potpunosti prisutni na sceni, bez ikakvih distrakcija, a da sve što urade ostaje zabeleženo za makar jedan od njihovih aktivnih pratećih projekata (iz kojeg bih izdvojio novi instagram serijal „tipsa i čriksa“ u kojem predstavljaju mesta gde jedu tokom turneje). Ta multimedijalnost njihovog brenda ogleda se i u uticaju na reakcije publike, pa sam tako na ovom koncertu prvi put video da su ljudi napravili „vozić kamera“, snimajući jedni drugima ekrane telefona koji su bili nanizani iza kamermana koji je beležio koncert za neku novu emisiju o muzici (#nijeBUNT).

ljubicice 2-min

foto: Anamarija Tumbas

Na prvi pogled sve je tako prosto i lako uhvatljivo da uz njihovu muziku mogu da uživaju i polunagluvi matorci, ali kada krenete da dekonstruišete te pesme, vidite da se u njihvoj unutrašnjosti nalazi čvrsta armatura koja može da izdrži svaku verziju „Ljubičica“, od one orkestarke, preko Bogatog Arapina, do ove današnje, čini mi se najrealnije, u kojoj su samo samo njih dvojica na sceni, bez preterane scenografije i dodatnog ulepšavanja kostimima. Većina tekstova, kao „Moja beba“ i ostale pesme sa prvog albuma „Ljubičice & Co.“ iz 2014-te godine, su provokativno glupavi, ali kada ih čujete u tako ubedljivom izvođenju nemate nikakve sumnje da je u pitanju nešto više, ne obična parodija, već umetnički izraz koji prevazilazi onaj prvi doživljaj i tera vas da u sebi nađete nove načine kako da se povežete sa njim.

Ljubicice-7-minJednom sam na njihovoj svirci bio sa ortakom iz Kalifornije koji je rekao za Perino gitarsko umeće: „He’s shredding it“, ali su za mene najbolji momenti kada Lepi Pera zasvira trubu, bez obzira da li je to u pesmi „Pariz“ ili uz neki elektro instrumentalni bit, ali taj zvuk trube je za večnost.

Dok se ciglani plafon kruni od gruvčine, Otac Gruva đuska, svirajući bas uz sto na kojem je gomila opreme nalik na neki kontrolni punkt svemirske stanice. SOKOJ mu uplaćuje dečiji dodatak za sav porod koji je izašao iz njegove muzike, a muzičke škole dižu kredite da otkupe dovoljno veliki mermerni blok u kojem će isklesati njegovu statuu.

ljubicice 3-min

foto: Anamarija Tumbas

Ne znam koji je po redu ovo koncert na kojem sam bio i svrbe me prsti šta sam sve prećutao za ovo vreme od kada ih slušam, a imao sam puno toga da kažem, jer je svaki njihov nastup zaseban događaj, prilagođen kontekstu u kojem se dešava, kako plejlistom, tako i pratećim sadržajem. Energija je uvek ista, „Ljubičice“ se nerazumno daju svakoj svirci, a najočigledniji dokaz su mokre košulje u kojima su ostajali i posle nastupa u tržnom centru „Merkator“, i u „Domu B-612“ na proslavi „Univerzitetskog odjeka“, kao i na ovoj svirci u „Mladosti“. Obećao sam tekst o tom nastupu u „Merkatoru“, ali toliko sam bio ogorčen zbog „Festivala uličnih svirača“ koji se prilepio uz prokletni tržni centar, da nisam želeo da se u istom tekstu nađu pohvale upućene „Ljubičicama“ i bilo kakva priča o toj nesrećnoj epizodi iz mog slušalačkog života, ali ne mogu da prećutim kako su tamo odvalili. Ako ne verujete meni, u kafiću „Santana plus“, pored kojeg su svirali, radi mlada konobarica kojoj su se noge uvijale u ritmu, a ruke same pravile kafe makijato, iako je porudžbina bila dupli espreso. Ili pitajte one ljude koji su na proslavi „Univerzitetskog odjeka“ uskrsli nakon što ih je „Nemi pesnik“ pokopao užasnom svirkom; u takvom paralelnom poređenju možete da vidite jasne razlike u kvalitetu i koliko su „Ljubičice“ ispred. Ili pitajte svakog ko je bio na ovoj svirci u „Mladosti“ i reći će vam, čak i ako je Mađar – „Ljubičice su pokidale!“

Na kraju, najbolje je da se sami uverite na nekom od predstojećih koncerata sa ostatka turneje po Crnoj Gori i Srbiji. Za one najmalovernije, predlažem onaj u „Domu omladine“ 10-og maja, a za one koji hoće da ih dožive u bliskom kontaktu, preporučujem kraj turneje: 18-og maja u Gornjem Milanovcu, u klubu Ljubitelj. Mnogo je muzike, svet se prebrzo okreće na putu ka propasti, ali ako zbog nečega vredi „zastati i omirisati cveće“, to su „Ljubičice“.

ljubicice 4-min

Za muzejsku arhivu; foto: AK

__________________________________

P.S. Da šešir moj piše još bolje, ostavite komentar, primedbu, osudu ili pretnju u komentarima ispod teksta (ne treba nam vaša mejl adresa, upišite šta ‘oćete).

Ako želite da podržite šešir moj da opstane dovoljno dugo kako bi pratio i pisao o muzičkoj sceni, možete nam donirati ulaznice za koncerte, žene, vutru, cigare, slatkiše ili mesečne donacije ovde.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>