Zaspite me stonerom!

Moram da primetim je u poslednje vreme u Srbiji klima za stoner muziku postala vidno povoljnija. Možda je to samo subjektivni utisak, ali mi se čini da su stvari krenule na bolje od onog veoma uspešnog koncerta grupe Queens of the Stone Age 2014. godine. Samo u poslednjih godinu dana u Beogradu su svirali bendovi poput Stoned Jesus, Dopethrone, Green Leaf, Noise Figures… Srbija je konačno oformila svoju stoner publiku, a to naravno sa sobom povlači sve veći broj muzičkih dešavanja ovog tipa. Ovo ne znači da kod nas i ranije nije bilo pravih fanova sporih i teških rifova, već samo da je njihov broj bio mali, te da koncertne organizacije nisu bile naročito zainteresovane za stoner bendove, najverovatnije zbog finansijske neisplativosti. Morao si da se iscimaš do Budimpešte ili Beča da čuješ neki dobar stoneraj.

Sreća je naša da to više nije slučaj, jer danas u Beogradu postoje ljudi koji imaju petlje da se iscimaju i organizuju gomilu moćnih andergraund koncerata. Koncertna agencija Resetor do sada nam je već organizovala puno takvih dešavanja (pomenuću samo grupu Egypt), a i u najbližoj budućnosti nam je spremila nekoliko opasnih svirki: u maju nas očekuje Bongzilla, a već juna Naxatras, dve stvari koje se ne propuštaju ni za živu glavu!

Koncert meni jednog od najjačih bendova današnjice, koji se prekjuče, 28. marta, odigrao u centru Beograda, bio je kultni grčki sastav 1000mods. Prva stvar koja mi se jako dopala je prostor u kome se odigrala čitava fešta. Elektropionir je zaista fantastičan koncertni prostor u samom centru Beograda, i mogu reći da mi je trenutno omiljeni prostor za svirke, a zasigurno mi je bolji od Božidarca u kojem sam poslednji put slušao ovakav zvuk. Naučio sam od prošlog puta da je satnica napisana sa razlogom, a to je već ispunjen preduslov za dobru svirku. Otvaranje ulaza bilo je zakazano za 20h, pa sam u Cetinjskoj bio već u 19:50h, polagano izgustirao polovinu singlića i ušao unutra. Bina je već bila potpuno postavljena i spremna za početak svirke, pa sam skontao da će satnica zaista biti ispoštovana, što bi značilo da ne moram da plaćam noćni prevoz, što znači da imam za jedno pivo više.

Kao gost večeri nastupio je rumunski sastav „Metadon Skajs“ (Methadone Skies), koji su česti gosti u Srbiji, i od ranije poznati domaćoj publici. Metadonci sviraju neki instrumentalni, sada bih to nazvao, meditativni stoner rok. Prošle godine izdali su svoje treće studijsko izdanje pod nazivom Colloseus, a ovaj nastup mi je bio kao dopuna onoga što sam propustio u Božidarcu. U minut do pola 8 Metadonci su se popeli na binu i, najblaže rečeno, oduvali. Nastup je bio totalno suprotan onome što sam očekivao, jer mi je sećanje na poslednju njihovu svirku bilo prilično maglovito, a Tomaz, moj ortak i guru u stoner muzici, mi je prepričao svoje iskustvo sa njihove svirke iz 2015. godine na nekom treš festivalu, kada je bend zvučao užasno zbog loše opreme i pogubljenog tonca. Ali u Elektropioniru je doživljaj bio u HD-u. Stvarno, ljudi, ovaj prostor pretenduje da se proglasi za najbolje mesto predviđeno za andergraund svirke u gradu. Posebno sam bio oduševljen opremom koju sam zatekao na bini kad sam upao u EP. Kad na bini vidiš pojačala tipa Orange, Metamp, Sunn Beta Lead i Ampeg, zasigurno znaš da će te gitaristi seckati kao testerama čitave večeri.

Methadone skies

foto: Bojan Mitrović

Metadonci na bini, bez ijedne reči, započinju pravu pravcatu odiseju. Svirka je krenula totalno u nekom „fade in“ maniru. Bend počinje, nešto malo tiše od očekivanog, i to ispred 5 ljudi, ali kako pesma odmiče, publika se neprestano iskuplja ispred bine, vidno zainteresovana svirkom, dok tonac to prati polaganim pojačavanjem razglasa, tako da ste mogli steći utisak kao da polećete avionom. Za sve to vreme osećalo se kako raspoloženje u publici raste, gurkanje, komešanje, grupisanje. Bilo je očigledno da je većini ljudi u Elektropioniru ovaj bend bio u nekom drugačijem sećanju nego meni, s obzirom da su mnogi znali pesme. Bio je tu i jedan simpatični batica koji, po svemu sudeći, otkida na stoner, i koji je između dve numere zavikao „Holy Mountain!“, misleći na pesmu grupe Sleep. U tom trenutku bubnjar zbunjeno gleda u basistu, i pita: „I’m the mountain?“, verovatno misleći da ih je batica pomešao sa ukrajincima Stound Džizusom (Stoned Jesus), na šta su se svi u bendu nasmejali i objasnili mu šta je ovaj tražio. To je ujedno i jedini vid direktne komunikacije sa publikom, između pesama gotovo i da nije bilo reči, a i ono što je gitarista izgovorio u mikrofon zvučalo mi je kao neki nemušti rumunsko-engleski, pa sam od svega razumeo tek toliko da se zahvalio izvesnom Ninoslavu. Žao mi je što su po planu i programu imali samo 45 mnuta, pa su odsvirali svega 4 pesme, ali to je samo razlog više da posetim sledeći nastup u blizini  Ako volite „My Sleeping Karma“ fazon svirke, ovaj bend svakako nemojte zaobići.

Methadone skies 2

foto: Bojan Mitrović

Oduvek mi je bila želja da, između ostalog, makar jedanput u životu čujem 1000mods uživo i moram priznati da je euforija počela da raste još od buđenja prethodnog jutra, a konačno eksplodirala kad se pevač i basista Dani obratio publici sa „Hey!“ i podignutom pesnicom, što je gest koji je ponavljao cele večeri. Jebi ga, svaki muzički ovisnik dobro zna kako izgleda taj trenutak kad se momci koje gotiviš popnu gore i kad te sekundi dele od onoga što čekaš danima, mesecima ili godinama. 1000mods je trenutno najaktivniji grčki stoner bend, prošle godine objavili su svoj treći studijski album „Repeated Exposure to, i krenuli na evropsku turneju. Koncert u Beogradu je maltene sam početak tura, tako da im se ovom prilikom zahvaljujem što nas nisu zaobišli već svratili najpre kod nas. Za mene je album premašio sva očekivanja, zvuk benda dobio je svoju konačnu definiciju, ideje su potpuno sveže, a manir isti.

Čim se Dani  kratko obratio publici, krenula je lavina. Naravno da je prva rifčuga bila stvar Above 179, koja je ujedno i naslovna numera gore pomenutog friškog albuma. Mislim da nije bilo bolje stvari za početak ovog nastupa. Rasploženje u publici bilo je fenomenalno od samog početka i nije prestajalo da raste kako je svirka odmicala. Ipak, većina u publici je bila više zainteresovana za starije stvari, sa prva dva albuma. Svirka je bila koncipirana tako da su u prvih 40-ak minuta više bili orijentisani na novije stvari, pa su se sa novog albuma, sem gore pomenute pesme, na set listi našle i numere Loose, Electric Carve, Son, On a stone… Nije da su ove stvari  loše ispraćene, daleko od toga, pevalo se i tu zajedno sa Danijem, ali su se prave ovacije u publici javile tek sa numerama poput Super Van Vacation, She, Low, a pesma Vidage bila je pravi pravcati hit večeri, pogotovo kod ženskog dela publike. Tu je bilo svega, i prenošenja ljudi kroz publiku, i dima, i polivanja pivom, sve ono kako Jah zapoveda za dobro zezanje. Mladen Milošević u svom tekstu pominje kako se osećao miris marihuane, pa mu se ovim putem izvinjavam ako mu je smetalo što sam bio jedan od onih koji je pripalio spravu,  ali nisam mogao da se suzdržim – previše dobre muzike i iznenađujuće veliko prisustvo lepšeg pola, koje je učinilo atmosferu ovog koncerta još boljom.

1000 mods

foto: Bojan Mitrović

Ton cele svirke je bio perverzno moćan i glasan. Posebno mi se svidelo kako su gitaristi komplementarno ukomponovali gitare, da jedan uvek svira višedržeću, a drugi niskopojuću, da obojica soliraju, ali na potpuno drugačiji način jedan od drugog. Toliko je bilo dobro da kapiram da su gitaristi u publici ceo nastup suzdržavali erekcije. Kad tome pridodamo visok i moćan vokal i jednog od najenergičnijih bubnjara ikada, Labrosa, dobija se čista muzička ekstaza. Bend je dobro nagutan kvalitetnim uticajima Sabbath-a i Kyuss-a, propuštenim kroz prizmu njihove originalnosti.

1000 mods 2

foto: Bojan Mitrović

Temperatura u sali nije prestajala da raste čitave večeri. Mnogo ljudi i mnogo pozitivne energije na jednom mestu. Ne znam kako im je bilo na Egzitu, ali verujem da će Grci ovo gostovanje dobro zapamtiti, jer mislim da nisu očekivali baš ovakav prijem. Na kraju, kada su završili tačno u 23h i sišli sa bine, publika je ostala na mestu još dobrih deset minuta, pozivajući bend da se vrati na bis, što se, na naše veliko razočaranje, nije dogodilo jer je satnica morala biti do kraja ispoštovana. Pošto smo bili jako uporni, valjda više nego što se očekivalo, (falilo je još samo grčki da progovorimo u pozivanju na bis), na samom kraju je tehničar morao da se popne na binu i pogasi pojačala, valjda da bismo smo shvatili da je to definitivno kraj svirke. Uzeo sam pivo za usput i krenuo putem Studenjaka. Glava mi je bila puna utisaka, emocija, slika, zvukova, pa nisam ni primetio kada sam naslonjen na stanicu gradskog prevoza počeo glasno da pevam: I am, I am, I m the king of a broken bone, sve dok riba pored mene nije kroz smeh dobacila: „Vidim da si se lepo proveo na koncertu!“

______________________________________________

Nije lako izdržati muzičku zavisnost od koje patim, ali uz vašu pomoć ona može da postane znatno podnošljivija. Ukoliko vam se sviđa kako pišem, možete me podržati deljenjem teksta sa prijateljima, praćenjem na Fejsbuk stranici ili donacijom preko Patreon kampanje. Hvala vam na vremenu i čitanju!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *