Za Dom B-612 spremni!

„Nalazimo se u prostorijama omladinskog udruženja za kreativno angažovanje mladih „Dom B-612“. Ako ste uspeli da se progurate kroz ljude na verandi, ušli ste u objekat koji bi lako mogao da posluži kao neki vojni magacin, ili kao kancelarijski prostor, ili kao prodavnica „seknd hend“ odeće, ali on nije ništa od toga, već alternativni kulturni centar za sve mlade, kreativne i angažovane ljude koji žele prostor za sebe, mesto gde mogu da se razvijaju i osećaju slobodnim, makar na nekoliko sati. Dom B-612“ se, poput mnogih drugih ustanova kulture, bori za svoj opstanak, pa je u toku benefit svirka u kojoj učestvuju novosadske muzičarke Nađa (Nadja) i Dunja Dačić (Dojo), kao i bend UV. Novac od prodatih ulaznica i pića će poslužiti za njegov dalji rad, pa ne čudi što se gomila okupila oko šanka na kojem je tegla za „domacije.“ (pročitano glasom radio voditeljke)

dom 8Da sam iole ozbiljan novinar, iz ovog teksta biste saznali sve što vas interesuje o „Domu B-612“ i njegovim članovima koji svakodnevno doprinose njegovom funkcionisanju, ali ja nisam ozbiljan novinar (pogotovo ne sa ovim šeširom) i nemoguće mi je da govorim objektivno, sa bilo kakve distance, o mestu gde sam pronašao drugu kuću, kao i o ljudima kojima se divim zbog njihove sulude upornosti u ostvarivanju jedne sjajne ideje kakva je „Dom B-612“. Koliko sam neozbiljan govori i činjenica da sam na dan benefit svirke želeo da budem u Domu još nekoliko sati pre početka programa, hteo sam da pomognem u čišćenju sale, skupljanju flaša i prosipanju prepunih piksli, ali otišao sam drugim putem, kroz svoju ličnu istoriju u kojoj Dom ima vrlo važno mesto.

Prvi put sam ušao u Dom tokom turneje „Sobakaista“ 2016-te godine. Tad je Dom i dalje bio pod okriljem sinagoge, uvučen u jedan prolaz, upakovan u veliku dnevnu sobu, kao idealnu za program koji su pravili. Bio je sam kraj oktobra, ceo Novi Sad je odlepio za maskenbal žurkama povodom Noći veštica, a u Domu nas je bilo svega petoro, troje domobranki i domobrana, Astor Lajka i šešir moj. Lajka se ni malo nije potresao što nije bilo publike, sviralo mu se, a posle skoro mesec dana na turneji, više mu nije ni bilo bitno koliko ljudi ga sluša, želeo je samo da opet svira u Domu i to mu se i ostvarilo. Pričao mi je kako je svoju prvu svirku u životu imao baš ovde, na jednoj od kantautorskih večeri, pa mu je ovo značio mnogo više nego meni. Pripalili smo jednu, a onda je nas četvoro doživelo jedan od najboljih Lajkinih nastupa. U pola svirke su se pojavila neka dva tipa koje je privukla muzika, pa su se kasnije i oni pridružili u džemki, a na sve to je došla i Nađa, koja je odsvirala nekoliko stvari, tako da mi je koncert ostao u pamćenju i kao prvi susret sa njenim imenom i muzikom.

dom 7Manje od dve godine kasnije živim u Novom Sadu, u ulici Stefana Stefanovića, koji se zapravo rodio u ulici Svetozara Miletića, gde se sada nalazi „Dom B-612“, u blizini crkve čija kupola viri preko zida na kojem se povremeno puštaju filmovi iz ciklusa erotske kinematografije. Do doma mi se ne isplati ni da stavljam slušalice u uši, jer sam tamo u nekoliko koraka, odlazim tamo i kada nema nikakvog programa, volim da sedim među studentima različitih profila, od njih uvek možeš nešto novo da saznaš, a i tako ostajem mlad, uvek spreman da odem na brucošijadu, nikad umoran za after do jutra. Zbog toga sam se i radovao ovoj benefit svirci, ložio sam se kako ću biti pravi rokenrol novinar koji izveštava sa lica mesta, zamišljao sam kako ću preneti sve utiske, kako ću imati gomilu sagovornika i sve njihove priče spakovati u jedan tekst, ali onda sam došao tamo i sve je bilo drugačije.

Počelo je nastupom Dunje Dačić, za čijom nedoživljenom solo svirkom u Bulevar Buksu sam patio, ali sada mi se pružila prilika da je čujem i u tom izdanju, i to na istom mestu gde sam po prvi put otkrio njen bend i nju. Sada je nastup bio znatno svedeniji u tehničkom smislu, Dunja je sa gitarom bila sama na sceni, ali odsustvo drugih instrumenata nije značilo manje sadržaja, već intimniju atmosferu i znatno nežnije emocije u pesmama. Započela je nastup sa „White Witch“ i već u toj pesmi je prikazala koliko toga nosi u sebi, i na muzičkom i na emotivnom planu. Na gitari je kroz eho razlagala akorde za pratnju, a glas joj je postajao sve snažniji kroz pesmu. Bila je to Dunja Dođo koja ne postoji na njenim prvim snimcima, jer ona je sada drugačija, zrelija, ali i dalje vezana za svoje ranije pesme, zbog čega je i odsvirala jednu od svojih prvih, nesnimljenih pesama, posvećenu Japanu. U uvodnoj priči je otkrila svoje lično iskustvo sa ovom zemljom, kao i poreklo imena „Dojo“, a onda je zasvirala pesmu u čijem tekstu postoji i čitav deo na japanskom, što je bilo prilično neočekivano.

dom b 1Pratim njen rad (a i profile na socijalnim mrežama) još od kada sam je prvi put slušao uživo, pa mi je bilo posebno interesantno da čujem priču kojom je najavila novu stvar sa budućeg izdanja. Priznala je publici da je potpisivanje za „Mascom“ doživela kao potvrdu za svoj dosadašnji rad i da će to izdanje sa bendom biti nešto posebno. Sećam se da sam taj momenat potpisivanja ugovora doživeo kroz „video story“ koji su sa publikom podelili na instagram profilu benda, što me je oduševilo, jer su zaista retki bendovi koji znaju da pametno koriste socijalne mreže i da svoju publiku na takav način učine delom benda. Preko ovog videa sam imao mogućnost da budem prisutan u tako važnom trenutku kakvo je potpisivanje ugovora, a to me je nekako zbližilo sa njima, zbog čega sa nestrpljenjem očekujem to izdanje.

dom 2Od mog prvog susreta sa Nađinom muzikom prošlo je dovoljno vremena i preslušavanja njenih pesama da sada sa sigurnošću mogu da kažem da apsolutno ne kapiram šta sve ova autorka ima u prstima. Iz svirke u svirku nalazim je drugačiju, kada je na „Mostovima i Raskršćima“ nastupala ispred „Seine“ u KC Labu, bila je znatno povučenija, a na ovoj svirci je bacala fazone, prozivala publiku što pričaju i neobuzdano maltretirala gitaru u solažama. Na ovom koncertu joj se pridružio basista Marko Čurčić, zbog kojeg su neke pesme zvučale potpuno novo, a za neke nisam bio siguran da li sam ih već čuo ili ne. Cela svirka je uvlačila u sebe, pa i pored razgovora u pozadini, niste mogli da ne čujete iskrenu emociju u tim pesmama. I dalje ne mogu da shvatim kako je moguće da takav glas pripada naizgled krhkoj devojčici koja se u pauzama između pesama premišlja između gitarskih pedala i vinske čaše. dom 3

Tokom njenog nastupa zavarničila je ona energija koja će se na kraju svirke razgoreti u beskonačni džem sešn. Nađa i Marko su započeli neku fanki stvar na koju je Petar Banjac, bubnjar „UV-a“, uleteo u gruv na bubnju, a pred mikrofonom se našao Nemanja Mihailović, frontmen „Čičinih čvoraka“, koji je tom sintagmom „čičini čvorci“ složio najbolje fanki pevanje koje sam do sada čuo uživo. Pesma nas je zavozala u đuskanje i to je bio odličan uvod za bend „UV“ koji je zatvorio svirku.

dom 4

I ovaj bend sam otrkio zahvaljujući Domu, bilo je to na njihovoj svirci sa „Organizmom“ iz Beograda. Tada su u sali i dalje stajala ona velika, zidna ogledala na koja nisi mogao ni da se nasloniš, ali su makar valjala za selfije. Na toj svirci, UV mi je zvučao mlako, taj njihov surferski pop-rok mi je bio dosadan pored vanzemaljske muzike koju svira „Organizam“, ali na ovoj svirci sam imao priliku da uvidim koliko je ovaj novosadski bend zapravo dobar.

Njihove pesme mi nisu bile zanimljive zbog tekstova koji su previše popični, na tankoj granici da budu banalni, no posle preslušavanja njihovog albuma, bio sam jedan od onih koji su u publici pevali „I don’t feel the same“, baš zato što me je muzika zavela, pa mi tekst više nije ni bio bitan. Sve njihove pesme su harmonski slojevite, aranžmani su im jako zanimljivi i uzbudljivo je gledati ih na sceni, pogotovo kad se gitarista Igor Sakač baci u taping preko gruva basiste Filipa Grubača, ali ipak se i dalje čudim zašto trio koji tako dobro svira gubi vreme na pesme u fazonu američkih koledž bendova, umesto da prave nešto nalik na pesmu „Šakira“, koju su odsvirali na bis.

dom 5

Njihov nastup je došao kao odlična promena u dinamici, publika je bila prisutna u znatno većem broju, pa je atmosfera postala znatno opuštenija, činilo se da svako može da izađe na binu i pridruži se bendu. Za mene je ono najbolje u njihovoj svirci došlo tek pošto su odsvirali regularne pesme iz programa i prepustili se džemovanju. Tu se moglo videti koliko su svestrani i lucidni kao muzičari. U jednu pesmu su spakovali „Radio Gaga“ refren, rif od Cepelina i reference na Letu Štuke, a sve to u nizu bez glave i repa koji je mogo da traje beskonačno. Bilo bi strava kada bi ova ista postava počela da pravi ovakve pesme, makar pod drugim imenom, kao projekat sa strane, jer ono što rade sa „UV-eom“ nije ni približno interesantno i originalno kao ono što mogu iz zezanja.

dom 6

Koliko god se činilo da sam dobar u prepričavanju svirki, ipak mislim da sam nesposoban da dočaram sve ono ostalo što ih prati, ne samo zato što nisam dovoljno vešt sa rečima, već i zato što mislim da je nemoguće valjano dočarati kadar sa aftera u kojem desetine pijanih ljudi vezano peva akapela pesmu Titu, a onda „Bože pravde“ (samo prvu strofu i refren), dok domobranke sa šanka dobacuju himnu „Gaudeamus Igitur“, a gitarista UV-a, go do pojasa, vitla majicom. Voleo bih da mogu da prepričam sve ono što sam čuo od trenutnih članova doma, voleo bih da im se javno zahvalim za njihov rad i sve što su do sada učinili, ali nemam taj vokabular, niti mislim da je dovoljno zgurati sve u jedan pasus. Za priču o njima mi je potrebno još vremena, još trenutaka u tom prostoru, još živih iskustava od kojih će nastati jedna od onih pripovesti koje odlaze u legendu.

Do tada, budite deo „Doma B-612“, jer tu se dešava istorija  i ono o čemu ćemo sa ponosom pričati u budućnosti.

_____________________________________________________________________________

Ako vam se sviđa kako pišem o muzičkoj sceni, možete da me podržite preko Patreon kampanje, novac trošim na ploče, albume i ulaznice. Velika je pomoć i ako lajkujete stranicu ili podelite tekst koji ste pročitali, jer i od vas zavisi koliko ljudi će čuti glas alternativne rokenrol kritike.

Hvala vam na vremenu i čitanju!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

banner-free-download