Tutti Frutti: Zaokret, četvrtak

Postoji velika šansa da posle ovog događaja neće biti više ničega na planeti, pa je krajnje vreme da odgovorim na pitanje jesam li više Tutti ili sam Frutti.

Odgovor na to pitanje dolazi u subotu, kada ću birati između dve bine u Dragstoru na glavnoj večeri Hali Gali #4 – Tutti Frutti festivala, ali pre velikih odluka, na pripremama sam u Zaokretu.

Propustio sam Cunami, treći Hali Gali festival, jer sam tada naveliko bio u paranoji po pitanju epidemije, ali sada, posle dve doze fajzera, pelcovanja na buksne u Nišu i Zaječarsko u staklu na Rgotskom jezeru, nemam frku da dođem na Hali Gali – makar mi bilo poslednje.

Ja i dalje verujem u satnice, pa pošto svirka ne počinje u 18:00, penjem se do Kule da vidim izložbe. Sportskim tempom, stižem do poslednje platforme, a tamo naređani ofingeri i nekoliko stolova. Radnik sa zaštitnom maskom, očiju crvenih od prašine, kaže da je taj deo programa pomeren za sutra. Kad sam već tu, preporučuje mi da izađem na vrh i uhvatim pogled na Cetinjsku i svu lepotu njenog hipsteraja. Uvlačim tri dobra dima da povratim dah.

U 20 do počinje. Prvi je Niko Nikolić, za mene nepoznato ime, ali uz podršku Lune Škopelje, koja mi je novi izazov u preslušavanju scene. Posle vrhunskog nastupa Natalee na Nišvilu, počeo sam da se više zanimam za Luninu diskografiju, jer sam provalio da je svaki bend/izvođač/projekat koji u odjavnoj špici ima i njeno ime jedinstven po kvalitetu i sadržaju.

Niko i Luna; foto: Facebook

Tako je bilo i sa Nikom. Na prvu se činio nespremnim, glas mu je bežao, a tek od treće pesme se setio da predstavi i Lunu na klavijaturi. Od treće je sve krenulo uzlazno. Glas mu se otvorio, akustara je zazvučala na plažu u kasno leto, a Lunina klavijatura je nanosila talase i vukla nas u dubinu. Uz odličan flou, njihovi glasovi su tekli u refrenu Amerikana.

Pesme su opisne, pune stihova koji se grade kroz bogate melodije pevanja. Niko je citirao komentar sa Tjuba koji dobro opisuje njegov fazon:

Melodije vam uđu u glavu, ali tekstovi su previše na prvu, jer osim refrena, nema ponavljanja, priča se odvija i ide sve dalje, pa na trenutke zaboravite o čemu je sve to. Stil mu varira od neočekivanih slika (ušima se smešim) do sentimentalnih spajanja sa prirodom i pejzažima.

Sa obzirom na to da je njegov album Drugo mesto izašao u decembru prošle godine, pretpostavljam da mu je ovo jedan od prvih živih nastupa, pa ne zameram što nas je namamio na bis na foru kako nikada nije video kako je to kada vas zovu na bis. Da ste u tom trenutku ušli u Zaokret i videli ga na bini, sigurno biste aplaudirali makar zbog cvidža, a nama je poslednja pesma došla kao sezonsko voće na sladoled. Upamtiću Nikolića po ovoj stvari:

Možda bi redosled bio bolji da je prvi bio Igor Božanić, jer Zaokret se već poprilično napunio pred njegov nastup, pa pesmu Daleko, kojom je otvorio nastup, jedva da smo čuli kroz žamor.

Ipak, njegov glas, zvonka akustična gitara i atmosfera koju je stvarao svojim pesmama, smirila je publiku dovoljno da čujem i osetim suštinu.

Voleo bih da ga slušam kako svira u sinagogi – subotičkoj, ako mogu da biram, jer njegova muzika je toliko intimna i emotivna da mi se čini da je sakralno mesto pravi prostor za ovakvu svirku. Njegov glas u trenucima ima toliko bola da on postaje ono jagnje sa naslovnice njegovog debi albuma Runo.

Daje nam se na žrtvu i svaka pesma ima sve više sevdaha, sve više melanholije, a kada je odsvirao obradu pesme Neću da kažem, uzetu iz filma Rudarska opera, morao sam da namaknem šešir da sakrijem suzu. Tu me je kupio zauvek, jer osim Duo Trojice, niko se nikada nigde nije usudio da je svira.

Nastup je odmerenim koracima išao ka poslednjoj pesmi gde je pokazao sve što ima, nakon čega je bis došao kao poljubac u čelo: otpevao je narodnu pesmu, iz mojih krajeva, kako je rekao, a sudeći po onome što smo čuli, Igor Božanić dolazi iz sveta nezamislive lepote, lepote toliko velike da vas to boli do umiranja.

Можда је црно-бела слика на којој је 1 особа, свира музички инструмент, гитара и у затвореном
Igor Božanić; foto: Facebook

Na Hali Galiju otkrivam nove ukuse, pa je J Rokers još jedan izvođač kojeg sam došao da čujem na gluvo, bez prethodnog preslušavanja. Istina je, odmah sam prepoznao Jovana J. Kneževića, frontmena benda Mašta Bašta, što mi je bilo dovoljno da sa nestrpljenjem očekujem nastup ovog dvojca.

Vredelo je čuti ih. Ovakav koncept benda nije čest i samim tim su interesantniji, iako imaju puno da rade na samom nastupu. Uvek me manje rade matrice koje nose celinu pesme, ali u ovom slučaju mi to nije smetalo jer je ritam bio pojačan kongama koje je svirao Vuk Radovanović, a njihovi vokali i reči su ono što vuče pesme.

Слика може припадати 2 особе и зид од цигле
J Rockers; foto: Facebook

J Rokers su našli dobar fazon govorene poezije preko dab i rege zvuka, ali još uvek ga nisu dostigli. Iako su Jovanovi tekstovi istiniti, često nadahnuti religijom i novozavetnim motivima, način na koji prenose pesme publici nije na visini onoga o čemu govore. Jednostavno postavka nije ubedljiva, jer glupo je pevati ekonomija je nova religija pred publikom koja cirka kraft pivo za 300 din, a konge se ljuljaju, postavljene na dve gajbe kokakole. Verujem u to što rade, ali neka oproste mojoj neveri, jer me nije odradilo na prvu, iako je mnogo njih pozitivno reagovalo na njihove pesme.

Voleo bih da čujem ovaj bend na ulici. Voleo bih da ih vidim pred običnim ljudima, na istom nivou, u svakodnevici gde je ovakav zvuk, a posebno ovakva poruka, više nego potrebna.

Za kraj druge večeri Tutti Frutti večeri ostala je žurka u miksu Lona i Milf Magneta. Sklonio sam se u stranu da me ne pregaze milfare koje su se lepile uz miksetu, privučene bitom i basom od kojeg pucaju silikoni. Napolju je sve ličilo na četvrtak veče, ali unutra se zakuvavalo.

U wc-u tip se tetura dok piša pred otvorenim vratima. Ne gledam mu u kurac, pa nam se sretnu pogledi:

Samo dril!

znalački klimne

Zidovi su zamaglili. Svetlo je ukinuto. Lon i Milf Magnet drobe čokoladu i đonovima nam je uguravaju u uši.


Malo mi je frka, ali nastavljam da se radim za subotu. Petak, treće veče i opet Zaokret, samo fokus na ženske glasove.


Ako bi da me častiš pivom, časti me kafu na Ko-Fi stranici

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *