Startit najglasnije

Još uvek otkrivam novosadsku scenu, hvatam veze među bendovima i tražim klubove u kojima su najbolje svirke, pa se tako desi da odem i na neki koncert gde pomislim da sam zalutao, ali onda, kad krene muzika, budem siguran da sam na pravom mestu. Tako sam u prošlu nedelju banuo na svirku u novosadski Startit, gostovala su dva benda iz Belorusije, a kao lokalna podrška trebalo je po programu da nastupi i bend „Spejs Tjurist“ (Space Tourist), što se nije desilo.

najavaPreko svojih aj-ti ortaka znam za celu Startit franšizu, ali ovo je prvi put da sam zaista otišao u njihov prostor, i to na svirku. Bilo je neko odvratno veče, duvala je ona grozna novosadska promaja i teško da bih se naterao da odem da nisam ispratio da su ovi bendovi nastupali na ovogodišnjem Mentu, a i da ne živim na 5 minuta odatle. Prošle godine sam na Kontakt konferenciji saznao za „Kino Šiška“ i „Ment“ i od tad želim da prošetam šešir kroz Ljubljanu i napišem neki muzički putopis sa tog festivala, ali to se još nije desilo, pa sam njihov dolazak u Novi Sad doživeo kao utešnu nagradu.

I dalje sam naivan kad su u pitanju satnice koncerata, pa sam se pojavio tamo u objavljeno vreme. Klub je bio prazan, u toku je bila tonska proba, a niko nije naplaćivao karte. Srećom, tamo sam sreo ortaka kojeg nisam video godinama, to je bio jedan od onih neplaniranih susreta zbog kojih uvek govorim da su koncerti više od same muzike. Bio je tu jer je cela ekipa iz Belorusije spavala kod njega preko kaučsurfinga, pa je došao da ih fotka (i sve fotke u tekstu su njegove).

Bilo mi je jasno da ovo neće biti nalik svirkama na kojima sam bio do sad. Znajući koliko oni moji programeri nemaju pojma o muzici, nije me začudilo što bina nije prilagođena ovakvom koncertu. Kutije od razglasa su stajale na dve stolice u visini kolena, pa muzičari uopšte nisu čuli svoj vokal, zbog čega su ga na tonskoj otpanjili na neprijatno. Cela sala je zvonila i bilo je potrebno da dođe makar 100 ljudi da bi se sva ta buka stopila. Ipak, prostor je izgledao odlično i mogao sam u njemu da zamislim neku akustik svirku ili kantautorski nastup.

Obično ne preslušavam nove bendove pre svirke na koju treba da odem, jer volim da me kupe živim nastupom, (kao što sam skoro odlepio na Dojo), ali zbog Menta sam morao da poslušam ova dva benda i njihove debi albume. Zaista sam se pitao kako će mi biti da uživo čujem „Luber Louie, jer dok sam preslušavao njihove snimke, po prvi put sam osećao neprijatnost. Retko kada naletim na neki bend čiji mi je zvuk toliko odbojan da prosto mučim sebe pokušavajući da ga shvatim. U slučaju ovog trija iz Minska, problem je bio u vokalu, jer u mnogim pesmama on zvuči kao da neko steže gumenu lutku iz koje se čuju neartikulisani zvuci u visokom registru, često van tonaliteta. Želeo sam da se suočim sa tim bendom uživo i ispostavilo se da tada nisu bili toliko neprijatni.

naslovnica 2

naslovnica albuma

Da, Luji mi se i dalje nije sviđao, ali sada sam mogao da razumem u čemu su tako specifični. Njihov frontmen je radio neverovatne stvari svojim glasom, pa iako mi to nije bilo prijatno da slušam, ipak mi je bilo interesantno da doživim, pogotovo kada je objasnio da visokim glasom peva o budućnosti, a normalnim glasom o sadašnjosti. Ili je to bilo onoliko koliko sam mogao da skapiram iz njegovih dugačkih govora pre svake pesme. Ti uvodi su bili jako naporni za slušanje, jer mikrofon mu je bio pod nekim efektom i prazna sala je bubnjala od eha, a on je pripovedao o tome šta je rekao u pesmi i kako je to uradio, pritom sve vreme pričajući na (belo?)ruskom.

F1010019

U trenucima kada su njih trojica svirali bez pevanja, osećao bih baš dobru vožnju. Imali su samo bubanj i dve gitare na kojima su se smenjivali. Jedna gitara je bila nakačena na šareni pedal bord koji je u jednom trenutku napravio neku boju kao da zvuk dolazi kroz vodu i to se savršeno spojilo sa pevanjem i gruvom bubnja. Dok bi frontmen pevao normalnim glasom, bend mi je bio strava, ali onog trenutka kada bi propištao u visokom registru, ispadao sam iz bita i trebalo mi je mnogo energije da se usredsredim i isključim taj zvuk. Kapirao sam koncept da je to budućnost, ali bio mi je previše SF budućnost i onostran da bih mogao da mu se prepustim. Ostao sam da sedim čitavu svirku, ako ništa drugo, programeri stvarno znaju da odaberu udobne stolice, a ova u kojoj sam kulirao je bila jedna od onih na kojima možete da se zavalite do te mere da imate osećaj da padate.

Naravno da nisam otišao na svirku benda koji se zove „Vutra i Delfini“ (Weed and Dolphins), a da nisam poneo nešto. Klub je i dalje bio prazan, više ljudi je ispred pušilo pljugu, nego što ih je bilo unutra, ali meni se ipak sviđao ceo fazon ovog prostora, čak i posle Luija. Ortak mi je prepričavao kako su došli kod njega, da su rokali neku vodku i da su mu rekli da je u Belorusiji najviša kazna za ubistvo 7 godina, dok za buksnu možeš da zaglaviš i do 10. „Čoveče, dobro je da smo u Novom Sadu.“

F1010014Svirka je počela samo što smo izvukli poslednji dim. Ušli smo unutra i zatekli ih kako kleče na bini. Zapravo, gitarista i basista su klečali, pevač je sedeo na ivici bine, tako da je bubnjar za svojim instrumentom bio najviši od njih. Bio je to odličan sceniski nastup za uvod pesme koja se sporo razvijala, gradeći tenziju postupno. Njihov frontmen je na kolenima držao spravu sa efektima na kojima je pravio SF zvuke koji su mi jako prijali, jer su bili dobro upakovani u aranžman uvoda i uvlačili su atmosferu.

naslovnica albuma

naslovnica kasete

Kada sam slušao njihov album „Islandkid cassette“, zvučali su mi više kao neki elektro pop. Na koncertu sam shvatio da je to zbog produkcije, jer na studijskim snimcima preovladava taj električni sint zvuk, dok je uživo gruvčina basa i bubnja ta koja dominira. Inače, basista ovog benda je ujedno i gitarista prethodnog, samo što sada svira instrument koji izgleda kao električna balalajka, sa tanušnim vratom, ali masnim zvukom. Neke od pesama su mi vukle na onaj kalifornijski pank, dok bi druge bila psihodelične i čudne, ali muzika im je bila interesantna, a nastup ubedljiv. Svidelo mi se što su potpuno prihvatili taj prostor i činjenicu da je na svirci bilo svega 10 ljudi, pa su bili mnogo opušteniji u sviranju nego njihovi prethodnici. Gitarista je više bio van bine, nego na njoj, solirao je i krivio se ispred našeg stola, dok je pevač mirno sedeo na ivici stejdža i pevao tako, povijen nad svojom igračkom sa efektima.

F1010012

I on je pričao dugačke priče, ali su bile znatno razumljivije. I on je govorio samo na (belo?!)ruskom. Svidelo mi se što priče nisu bile nametljive, već su popunjavale vreme dok bi se gitarista štimovao. U jednom trenutku je rekao da svi koji ga razumeju podignu ruku, pa se sala istog trenutka podelila na (Belo?)Ruse koji su držali podignutu ruku u drugom delu bara i nas koji smo sedeli ispred bine. Pošto znam nešto ruskog, uspevao sam da pohvatam priče između pesama. U jednoj od njih je ispričao kako je upoznao nekog ruskog muzičkog kritičara koji je pratio „Nirvanu“ na njihovom samom početku. Rekao je da je „Nirvana“ tada svirala svirke pred deset-petnaest ljudi, ali da su svirali sa punom snagom. Frontmen je to uporedio sa ovom svirkom u Startitu i bilo je nečeg simboličnog u tome, jer nije imao pojma da ga slušam ja, šatro rokenrol novinar koji vari za scenu.

„Mortal Kola“ je stvar koja me je kupila i kada sam je slušao kod kuće, a pogotovo sada, dok su je svirali uživo. Prva asocijacija na naslov mi je bila igra „Mortal Kombat“, ali, koliko sam razumeo iz frontmenovog objašnjenja, radi se o nekom miksu pića koji su oni pravili iz meni neznanih razloga. Razumeo sam samo nešto od kataloga pića koja su koristili (vodka, pšenično pivo, kola). Ipak, pesma me je baš vozila, pogotovo oni stihovi:

Summer smell was caling me
To leave the school and be a pirate

Ima u njima nečeg od Nirvane, ali u toj stvari mi baš zvuče kao „Weed and Dolphins“. Zato sam morao da kupim njihov album, ispostavilo se da je zaista na kaseti. Zamolio sam ih da mi potpišu primerak i njima je to bio prvi put u karijeri da to rade, a meni druga kaseta u kolekciji (prva je Mnjenje).

F1010010

momenat potpisivanja kasete

Mada nisam bio oduševljen prostorom u kojem je svirka pravljena, ipak mi je bilo strava i za pohvalu što je „Startit“ napravio vezu sa ova dva benda i doveo ih u Novi Sad, odmah posle Menta. Ako ni zbog čega drugog, ostaće dokaz da su i aj-tiovci sposobni da ubodu dobar bend, ali i priča za one buduće frontmene koji će prepričavati priče ovog muzičkog kritičara.

foto: Mi Loš

P.S. Ovaj ortak što fotka ima i firmu za razvijanje crno belih filmova, a koliko sam skontao, najjeftiniji su od svih, pa ako vam treba, znate koga da cimate – achromalab.

P.P.S. Budžet je tanak, a ova impulsivna kupovina kasete nije pomogla, tako da je svaka donacija na Patreonu dobrodošla.

 _____________________________________________________________________________

Ako vam se sviđa kako pišemo o muzičkoj sceni, možete da nas podržite preko Patreon kampanje, novac trošimo na ploče, albume i ulaznice. Velika je pomoć i ako lajkujete stranicu ili podelite tekst koji ste pročitali, jer i od vas zavisi koliko ljudi će čuti glas alternativne rokenrol kritike. Hvala vam na vremenu i čitanju!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

banner-free-download