S koikoiem si – takav si

Novogodišnji planovi su mi pukli već prve nedelje, pa tekst koji je trebalo da bude objavljen pre sedam dana, stiže sada kao zakasnela čestitka za novu godinu. To i nije toliko strašno, jer ovo nije jedan od onih izveštaja sa svirke u kojima sabiramo broj prodatih karata (50+) i gledamo na sat kad je svirka počela (u 22:30), već šešir moj ispunjava obećanje dato u tekstu o Hali Gali Galopu. Uštedeću vam klik na link do pomenutog teksta time što ću podeliti završnu rečenicu  o nastupu benda “KOIKOI”: “Sumnjam da sam se prevario, ali ću prvom prilikom proveriti da li mi je „Koikoi“ zaista novi najomiljeniji beogradski bend.”

Prva prilika za mene je došla 29-og decembra u klubu “Mladost” u Subotici. Ovo mi je druga svirka u ovom klubu, a prvi put da u istom klubu slušam isti bend kako svira iste pesme, ali sada pod drugim imenom. Mislim na bend “Stroberiz“, autorski trio o čijoj svirci sam pisao u aprilu, kada su nastupali sa Ljubičicama. I dalje je to ista tročlana ekipa koja proširuje kantautorski rad autorke nekada poznate kao “Anne Marie”, ali izgleda kao da im je novo ime donelo  još nešto, jer ovo nije samo redizajnirano pakovanje za stari sladoled, već nov i bolji ukus koji ste već voleli, ali sada vam je postao omiljeni.

koi koi + stroberiz

Uštedeću vam još jedan klik (to je već 10 minuta vašeg života) na link do teksta iz februara kada sam detaljnije pisao o En Mari, pa ću potvrditi da i dalje važi ono što sam rekao, njena muzika zvuči uvek drugačije i “Ta suština njenih pesama ostaje nepromenjena bez obzira na aranžman, mesto izvođenja i kontekst u kojem ste, jer je sadržajna i dovoljna kvalitetna da uvek izazove nešto u slušaocu.” Imao sam dojave iz Zagreba da su i u “Močvari”, na kulturnoj razmeni festivala Subotica express, briljirali svojim nastupom, u šta u potpunosti verujem ako je zvučao kao u Subotici. Nakon ovog nastupa sa velikim nestrpljenjem iščekujem nove stvari koje Stroberiz pravi u solo produkciji.

Ovo je informacija direktno iz bekstejdža, uz koju sam dobio i odgovor zašto novo ime. Razlog je jednostavan: Zukeberg ne sluša domaću alternativu, pa je Anamarijina prvobitna stranica na fejsbuku (sa nekih 2500 pratilaca) bezrazložno blokirana i nakon dva meseca neupešnih pokušaja da je povrati, odlučila je da počne ispočketka, sa drugačijim imenom i novom energijom. To je svakako odličan potez, jer je njeno umetničko ime do tada bilo pravi pakao za korišćenje, nije bilo moguće izguglati je od istoimenih autorki koje zvuče istovetno kao da su sve ištampane na istoj etiketi za pop. “Stroberiz” je novi početak, a i fina pouka za sve muzičare da se ne drže samo prokletog fejsbuka, već da prave svoje sajtove i obavezne mejling liste, jer je to najdirektnija komunikacija sa vašom publikom koja ne mora da bude ovisna o socijalnim mrežama da bi vas pronašla u moru gluposti.

stroberiz

Stroberiz; foto: Dejan Rankov

Taktički je bilo bolje slušati “KOIKOI” tri dana kasnije na njihovom nastupu u “Knapu” zajedno sa bendom Tipon, jer su to dva benda koja mi je Hali Gali kompilacija otkrila, pa bi time ta svirka bila ispunjenje moje znatiželje u potpunosti. Ipak sam se odlučio za duži put i njihovu svirku u Subotici. Volim da uhvatim beogradske bendove van prestonice, da ih čujem u mestima gde im neće doći rodbina i ortaci iz srednje škole, jer to je najbolji test da li neki bend stvarno zvuči dobro ili se samo ja tripujem. U Subotici je to još veći izazov, jer je njihova publika poznata kao posebno teška, što im je i Masimo Savić priznao na njegovom koncertu u Paliću. Nisam bio tamo, naravno, ali mi je prepričano, ali čak i da mi niko ništa nije rekao, imao sam prilike da ih vidim kako bez pardona izlaze sa Lajkine svirke u starom “Studiju 11″, kako pljuju i negoduju na Omladini, kako stoje nepomični  kao statisti istovareni na snimanje filma sa naslovom “Kako je rokenrol izgubio svaku mogućnost da pokrene običnog čoveka u Srbiji”.

Priznajem da sam ozbiljno sumnjao u rezultat ove svirke, sa obzirom na gorepomenute socio-demografske karakteristike publike, kao i na to da je bila nedelja, prokleta nedelja, prilično hladna i zagušljiva, ali već od prve pesme mi je bilo jasno da će ovo biti svirka za pamćenje. “KOIKOI” je odmah ispalio najpoznatiju stvar – “Bog te ubio“, koja je na prvu probila onaj zid nepoverenja između publike i benda, privukavši ljude bliže bini. Izvođenje ove stvari me je pucalo na flešbekove iz Dragstora, kada sam prvi put čuo ovu stvar. Osetio sam istu vrstu saosećanja i prožimanja sa pesmom, sada još intezivnije, jer sam u međuvremenu tu stvar preslušao na stotinu puta.

Danas mi je muka svih mene.
Danas nema mene.

Druga pesma je isto bila zicer. Njihov prvi singl “Sutra” mi je zvučao još bolje sada, jer je bend, za razliku od na stupa na Hali Galiju, bio na dohvat ruke, tu ispred nas, i mogli smo da čujemo svaki detalj i vidimo svaki pokret, suptilne znakove komunikacije između članova benda, kao i mnogo direktniju vezu sa publikom.

Nakon ove dve najpoznatije stvari nastavili su niz, prikazujući jednu od karakteristika njihovog benda – mešanje elektro bitova sa punom svirkom i gruvom koji vozi. Tekstovi, odnosno priča kojom mi se obraćaju je prvo što me privuče kod benda, a tako je bilo i sa njima, zbog čega sam ovog puta pažljivije osluškivao reči, pa mogu da potvrdim da mi je “Misisipi” i dalje užasna pesma, a njen najbolji momenat je bio to što je Marko Grabež umesto zaboravljenog slajda iskoristio elektronsku cigaretu koju mu je pružio neko iz publike. Ipak ni taj lucidni momenat mi nije spasio neubedljiv tekst i ostatak pesme koji se nekako vuče i gubi sam u sebi.

Sa obzirom na kvalitet ostalih pesama, drago mi je da “KOIKOI” imaju makar jednu pesmu koja mi se ne sviđa i uz koju mogu da pauziram. Po onome što sam čuo, verujem da je “Hrast“, pesma koju su te večeri prvi put izveli pred publikom, ono što me najbolje radi u zvuku ovog benda i što bih voleo da im postane vodilja, makar na nekom prvom celovitom izdanju.  Ne mogu da vam prepričam šta mi se desilo tada, jer mislim da je u tekstu te pesme neko bajanje, neka mantra koja vas hipnotiše tako da možete samo da pratite telom bit koji je neprestano puni, dok glasovi obećavaju neku krv, neko sečivo, nešto što zvuči kao novi žanr – elektro paganština. Ti rejverski momenti u njihovim pesmama su mi jako zanimljivi, jer dolaze prirodno, nisu nametnuti kao dropovi, a u sebi spajaju nešto što je iskonsko, svevremeno kao horsko, obredno pevanje, i savremeni zvuk digitalnog doba, ovog trenutka u kojem smo danas. Nešto slično se može čuti i u pesmi “Snaga“, ali ova mi je pesma “Hrast” mnogo bliža onome što su ostvarili u “Bog te ubio”, što vidim kao autentični element kojim se razlikuju od ostatka scene.

koikoi

KOIKOI; foto: Dejan Rankov

Krinolina” im je izgleda pesma za odjavu, sudeći po pokušaju da završe nastup njom, što im nije dozvolila oduševljena publika, pa je ova stvar produžena u neku vrstu džemke u kojoj je njihov frontmen improvizovao sa tekstom i ne tako uspelom najavom, jer je umesto konteksta u kojem je, baš tog trenutka u Subotici, prizvao beogradski “Boiler Room”.

Do ovog trenutka publika se već toliko opustila i prihvatila bend da su dobacivali pohvale i fore – “koikoi ste vi?!”, a nakon nastupa, u razgovoru sa prisutnim muzičarima i ljudima sa subotičke scene, dobio sam utisak da je ovo svirka koja je sve iznenadila, jer veliki broj ljudi je došao vođen očekivanim nastupom “Stroberiz”, a dobio je nešto potpuno novo sa naše scene, nešto što obećava svojom poetikom iskazanom u prvom spotu, nešto što sada mogu i zvanično da kažem da mi je omiljeni bend sa beogradske scene.

Nadam se da će o ovoj svirci uskoro pisati i Daniel Tikvicki, vredno uho subotičkog muzičkog novinarstva i andergraund izdavaštva, ne samo zbog toga što me interesuje njegov doživljaj celog koncerta, nego bih voleo da što više ljudi sazna za ovaj bend kako bi iskoristili svaku pruženu priliku da ih čuju uživo. “KOIKOI” postoji oko dve godine, a zbog geografske razdvojenosti članova benda, primorani su da rade iz studija, bez puno nastupa, sa velikim razmacima između objavljivanja. Zbog toga ih treba loviti, ma gde bili, jer ovakve svirke se pamte i upisuju u ličnu istoriju kao najvredniji.

Nisam pitao, ali sam načuo da rade kod Petrovića, tako da priželjkujem njihov debi album u ovoj godini, a iščekujem sledeću svirku na kojoj ću ih čuti, jer s koikoijem si – takav si.

____________________________________________________

U ovoj godini želim da se više dopisujemo. Ako si iz Subotice, slobodno ostavi komentar koliko si depresivan i koliko mrziš nove reklame na Korzou, a usput možeš da kažeš i kako ti zvuče pomenuti bendovi.

Ukoliko želite da mi pomognete da nastavim da se bavim ovim pozivom, možete me podržati preko ko-fi platforme.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>