Igle na igralištu

Ovaj tekst pišem poslednjih 6 meseci.

Iako im je album izašao pre manje od tri meseca, pažljivo slušam “Playground Hustle” od pesme “TL;DR”, prvog singla koji je najavio album “Igle”. Još tada sam započeo tekst za rubriku Video Stop, a onda sam ga prekinuo, jer nisam mogao da svarim Kandžiju i njegovo prisustvo na ovoj traci, pa iako to nema nikakve veze sa spotom, činilo mi se lažnim reći nešto o videu, a ne razbiti vauzu o njegovu tvrdu glavu. Sada, dok po ko zna koji put preslušavam album, dođe mi da ga častim pivo. Nije on ni upola toliko loš koliko mi je zvučalo tada.

Ono što volim kod sastava “Playground Hustle” je što ne znam da li ih volim.

Prvi put sam ih čuo na Demofestu. Pisao sam o tome iste večeri, a sada, nakon što je Demofest ugašen, a sećanje na sve one tipove sa gitarama i promašenim temama izbledelo, čini mi se da su njih dve ipak bile pobednice, jer niko nije bio ni približno sličan onome što one jesu – nove, digitalizovane, uključene u stvarnost. Iz pesme “Nije me briga” uhvatio sam tek po neki stih: ništa značajno i vredno citiranja, ali ipak dovoljno upečatljivo da se i dalje sećam tog trenutka na poljani ispred bine na kojoj je Magdalena Slović Megi igrala kroz masni bit. Kao i spot za tu pesmu, privlačilo me je i odbijalo to što je “Playground Hustle” bio u tom trenutku – zaoštren vrh šila nepoznate dužine o koje smo se tek ogrebali.

Nešto kasnije sam ih opet čuo na jednom tipu demo festivala – zaigrale su pred subotičkom publikom na Omladini. Znao sam šta me očekuje, pa nisam bio iznenađen kao pojedinci oko mene koji su, obuzeti besom, pljuvali njihov nastup, pretili iz mase i dobacivali. Da sam imao ikakav uticaj na žiri, one bi bile pobednice. Ne samo što su svojim nastupom izazvale podeljene emocije i isprovocirale reakcije u publici različitih godina, već i zato što je to bio zvuk omladine, ovih novih generacija koje tiktokuju nad svojim obrocima, dok se mi iz generacije ’90-1, sablažnjavamo gde svet ide i što više niko ne sluša rokenrol. Ipak, pomirio sam se sa činjenicom – trep je novi pank i žao mi je što je najčešće loš, ali “Playground Hustle” je tamo bio najveći rokenrol od svih.

hastleri
Hastlerke; foto: Sven Knechtl

Previše reči. Čak i za grafite. Nema više velikih istina za koje je vredno prolivati krv, jer transfuzija je skupa, a igla često promaši venu. Sve je reklama, a najbolji način da ti je ne prodaju je ignorisati ih. To je novi rokenrol.

Ništ nema smisla, jer ništ ne čitam
Ništ ne čitam, jer ništ nema smisla

Opasno je biti u balonu, jer ga igla lako probija, a od praska može da se ogluvi. Zato se izlažem i muzici koju ne kapiram, pesmama koje mi se i ne sviđaju, albumu sa kojim se mučim i u kojem ne nalazim nikakvu utehu, već samo strepnju i uznemirenost. Ne prija mi da mi neko urla u uši polupismeni engleski kao pavleisdead koji gostuje u pesmi “Wolf“, kao što mi ne prija ni ono o čemu se priča u pesmi “Vješam dušu za noge“, ali takav sadržaj me čini boljim, jer ne mora sve da mi se sviđa da bi bilo kvalitetno, a ove pesme to jesu. Da nisam slušao “Playground Hustle”, verovatno nikada ne bih mogao da uživam u škripavim zvucima i odjecima nalik na metalne šipke koje odjekuju u sudarima po praznom fabričkom postrojenju, jer njihove matrice nikada nisu oni tipični bitovi na koje možete da klimate kao uz klasičan hip hop. Ivona Eterović, producentkinja za miksetom ovog dua, ne popušta pred očekivanjima i ne daje vam odmora, već iz pesme u pesmu napreže uši i grebe po lobanji zvucima za koje nikada ne biste rekli da su prijatni, ali nekako ipak postaju skladni i iz podloge, preko koje bi trebale da plivaju reči, narastaju kao talasi u kojima se čuje atmosfera i zvučna slika onoga o čemu se govori.

igle
naslovnica albuma; dizajn: Helena Nemec

Pesma “Porculanska lutka” mi je još jedna od onih koje mi se ne sviđaju, ali je ne preskačem. Izlažem joj se kao eksperimentu i u njoj vidim onu sliku sa naslovnice koju je dizajnirala Helena Nemec: glava osobe u kojoj se davi ista ta osoba liči mi na lutku koja govori o Megi, sudarajući njen porculanski pogled sa perspektivom devojke koja je napisala pesmu o njoj, Sari, lutki na kojoj sve više podseća u ovoj hororičnoj priči.

Teme iz jedanaest pesama objavljenih na ovom izdanju su međusobno povezane, prošivene su sličnim slikama, a tamo gde se otvori neka rupa, tekstovi je zakrpe, pa “Igle” jesu celina, kompletna pripovest. Vrednost ovog albuma je u njegovoj savremenosti, ali ne u slepoj zagledanosti u svoje noge i dvanaest koraka kojim se odlazi, već i u pogled iza sebe i svest o istoriji koja ide za njima.

Da nema pesme “Mladež bez Boga”, ovo ne bi bilo ni upola tako ubojito izdanje, pogotovo sa ovim spotom.

Ovaj muzički video zaslužuje svoje posebno mesto u rubrici Video Stop, ali znam da nikada neću napisati taj tekst ako sada prekinem ovaj niz, jer iako je pisanje o muzici za mene igrarija, na ovom igralištu su samo igle, pobačeni, iskorišćeni ubodi koji garantuju ozbiljne posledice. Spot je minimalistički, ali u onom teatarskom smislu. Možete ga postaviti na scenu, jer fiksirana kamera ne služi da produbljuje prostor između likova, već samo prikazuje ono što je na sceni, a to je hrvatska mladež različitih profila postavljena pred krvavo crvenu rasvetu pod kojom se vide i njihov bes, i njihov strah, i njihova ljubav. Pemsa je deo istoimenog društveno-angažovanog pozorišnog projekta koji je ostvaren 2019. godine, što mu daje dodatnu vrednost u takvom kontekstu, ali u kontekstu nedavno aktiviranog domobranskog ponosa čiji je sluh uvredio nastup Josipe Lisac, ova pesma je igla koja tetovira krvavu šahovnicu.

Srećom, nabrijani domobrani ne dolaze na ovakve svirke, niti su prevazišli Tompsonov album “Geni Kameni”, pa ne postoji opasnost da će se neko uvrediti što dve cure bez straha govore o Oluji i tome kako im “nije donijela sviježi zrak”. I to nije lokalno orijentisana pesma, jer znam mnogo ljudi sa obe strane granice koji osećaju da je zemlja živi pesak i da je beg iz domovine jedini način da se spasiš od te mržnje kojom smo odgajani, za koju i dalje dobijamo aplauze i lajkove. U spotu je to slikovito prikazano u onim kadrovima gde se mladima iz usta prosipa nešto što bi trebalo da predstavlja pesak, ali tek posle nagradnog pitanja koje su postavili publici, saznao sam da su u pitanju prezle, krušne mrvice, što celu sliku čini još simboličnijom – ta mržnja kojom nas tove, to je najjeftiniji hleb koji nam poturaju kao jedino što imamo, pa dok nas zemlja guta u svojoj ljubavi, mi se davimo u mržnji prema drugima, potvrđujući tako da zapravo volimo svoju domovinu, jer ona zahteva žrtvu.

Moja jeftina tetovaža, kao i (nešto skuplji) šešir moj, svedoče koliko mi puca za nacionalizam i ratne osvete koje se potežu tim povodom, ali se dobro sećam tipa koji mi je na Britancu zapretio što u razgovoru poistovećujem srpsk i hrvatski. Nemam ja pojma koliko je njih poginulo da to ne bi bilo isto, rekao mi je, a meni je samo žao što nisam tada imao ovu pesmu u džepu. Ako postoji iko ko će prevaspitati ratne huškače i njihov zavađeni porod, biće to ljudi koji bez straha probijaju njihove balone, pokazujući im da je, u biti, ipak isto. Bežanje u Irsku ili krivo nacrtanu Nizozemsku je isto kao bežanje u Nemačku ili Ameriku, a tamo su svi isti – izbegli.

Podižemo glas samo kad stanemo na tribine.

Malo mi je falilo da se navučem, ali sam ipak ostao veran svojoj zavisnosti od gitarske muzike i živih bendova. Ipak, voleo bih da sam u Zagrebu, jer u petak 28. februara, u KSET-u, “Playground Hustle” će predstaviti album “Igle”, sopstvenu povijest koja ne grebe vinile, nego urezuje tagove u mermer. Neću biti na tom nastupu, jer sam na ovoj strani granice, pa mogu da priželjkujem da ih uskoro čujem i ovde, ili makar neki dobar tekst sa tog koncerta.

Ako ste tamo, ne propustite da zaigrate na njihovom igralištu.

____________________________________________________

Posle 2 meseca pauze, konačno sam se vratio tekstovima, pa je normalno da rešavam one od pre 6 meseci koje nisam završio.

Ukoliko želite da mi pomognete da nastavim da se bavim ovim pozivom, a i da ne kasnim po pola godine jer nemam čime da platim račun za internet – možete me podržati preko ko-fi platforme.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *