Datumi koji se pamte

Voleo bih da zauvek zapamtim deseti novembar 2016. godine kada sam u svečanoj sali gimnazije „Takovski ustanak“ u Gornjem Milanovcu slušao nastup Milana Petrovića i njegovog kvarteta, ali znam da su male verovatnoće da će se to dogoditi, živim previše brzo i nezdravo da bih mogao da se oslonim na svoju memoriju, pa zato pišem ovaj tekst da bih mogao uvek da se podsetim jedne od najprijatnijih džez svirki u mom životu.

Milan Petrović Quartet sam slušao već nekoliko puta, ali pošto su objavili novi album „Dates“, pretpostavljao sam da će na koncertu svirati te nove stvari i želeo sam da ih čujem uživo pre nego što se odlučim da nabavim album. Nisam se prevario, jer su, bez ijedne reči, otvorili nastup prvom pesmom sa albuma. „Dates“ („Datumi“) ima deset numera i svaka od njih je imenovana nekim datumom, tako da se prva pesma zove „14.01.2012.“

mp-quartet-dates

Naslovnica novog albuma – samo lagano

Zanimljivo mi je kako ljudi reaguju na džez u zavisnosti od prostora u kojem se svirka održava. Uvek govorim o Milanovcu kao gradu u kojem sam bio na najboljim svirkama i zato me nikad ne mrzi da se iscimam iz Studenjaka do tamo, ali publika im i dalje nije navikla na džez, nisu opušteni, aplaudira se kao po komandi na kraju pesme, dok solo deonice prolaze u tišini. Da je kvartet ovako započeo svirku u staroj „Čekaonici”, publika bi se popela na stolove. Gruv koji nas je preplavio sa bine nije mi davao mira i sve vreme sam cupkao u ritmu muzike. Ne volim svirke u ovakvim „svečanim“ prostorima, ograničeni ste sedištem i redom u kojem ste, a u tom trenutku želeo sam da ustanem, zapalim cigaru i provozam se kroz sjajnu vožnju kojom je upravljao kvartet. Verovatno je tako bilo i za druge ljude u publici, bili su pritisnuti tom akademskom atmosferom jedne školske scene na kojoj je prštao džez, ali kako je svirka odmicala, slušaoci su se sve više opuštali i čuli su se uzvici oduševljenja i podrške za muzičare.

U prvom redu sale bila je jedna klinka i njen još manji brat koji su sve vreme đuskali zaneseni muzikom i u tom trenutku sam im beskonačno zavideo što nisam dete i što se suzdržavam da ustanem i zaigram uz ritam pesme „17.01.2014.“. Ova kompozicija je specifična po seckama u bitu i u tim kratkim pauzama mogli ste da čujete ono dvoje dece kako lupaju dlanovima i nogama. Milan Petrović ih je na kraju kompozicije pozdravio i zahvalio se roditeljima što dovode decu na ovakve svirke. Nakon toga prešli su na sviranje njihovih poznatih obrada koje je publika srdačno prihvatila. Raspravljao sam sa jednim ortakom na temu tih obrada, za mene je to odličan način da se široj publici približi džez zvuk. Kada bi Petrovićev kvartet svirao samo obrade, to bi ličilo na tezgu, ali pored nesumnjive autorske snage i originalnosti koju su dokazali na dosadašnjim albumima, ove džezirane verzije pesama kao što su Litijum od Nirvane ili Sendmen od Metalike su samo dokaz koliko su muzičari iz ovog kvarteta slobodni u svojim interpretacijama i da ne prave sebi ograničenja u tome gde crpe ideje. A i ne čujete i ne vidite svaki dan kako Robert Gostinčar na svom ljubičastom basu vozi solažu u džez verziji Nirvaninog hita! Te kompozicije su dobre i da se prošara repertoar na svirkama kao što je bila ova, gde se našla publika od četiri godine starosti do penzionerskog staža. Najbolje reakcije su bile na opus u čast dvadeset dve godine od smrti Milana Mladenovića (zar je prošlo toliko?!); bend je izveo svoje verzije pesama Ona se budi, Oči boje meda, Par godina za nas i Neko nas posmatra, od kojih su ove dve poslednje, po rečima Milana Petrovića, premijerno izvedene te večeri.

Mene su ipak najbolje radile one nove stvari sa albuma „Dates“. Kada je u kompoziciji „12.01.2014.“ Bogdan Zdjelar izrešetao bubnjeve u svojoj solo deonici, pitao sam se kako li to zvuči ovim matorcima oko mene, da li će im pejsmejkeri zakazati od ovih podivljalih ritmova. Pemsa koja me je najviše provozala i koja mi je ostala ubedljii hit sa svirke, mada ne i na albumu, je kompozicija „20.05.2013.“, za koju je Petrović rekao da je među njima poznatija kao „Brzi disko“. Bilo je sjajno posmatrati bend kako se zabavlja dok svira. Meni je Milan Petrović uvek podsećao na Bila Evansa, ne po stilu svirke, nego po tom skockanom štreberskom izgledu, ali kada je na sceni, ne možete da mu se ne divite kako je kul i slatko vam je kada primetite kako mu je na licu osmejak koji se pojačava u onim trenucima kada se čitav bend uigrano nadovezuje na glavnu temu ili međusobno predaje solaže.

U tome je magija džeza, taj živi događaj u kojem postoji neka tenzija nepredvidivosti i osećaj da je sve moguće. Mogu misliti kakvo je bilo iznenađenje, za onaj deo publike koji ne poznaje domaću scenu, kada se kvartetu na bini pridružio i Ramon Hamel, sadašnji bubnjar Bjesova, a inače izvanredni svetski perkusionista koji već godinama živi i radi u Gornjem Milanovcu. Još kad sam ga video na vratima sale sa njegovom torbom u kojoj su svi mogući mali perkusionistički instrumenti, znao sam da će na kraju da padne neka džemka. I stvarno, priključio se kvartetu i kuvao je sa njima kao da su godinama vežbali samo za ovaj nastup. Svirka je trajala više od dva sata i publika je na kraju izašla napolje kao posle masovne hipnoze.

15045758_1820254278232791_1870730036_n

10.11.2016.

Znao sam da moram da imam ovaj album u svojoj kolekciji, a pogotovo kad je na kraju svirke Petrović poklonio primerke najmlađim članovima u publici. Nedavno sam se i sam vratio sa turneje i znam koliko je novčana pomoć važna, a za svega 600 dinara došao sam u posed jednog muzičkog dnevnika, deset kompozicija od kojih svaka pripoveda priču. Album je vrhunski isproduciran i svi instrumenti su savršeno dozirani, što mi je malo falilo na svirci u slučaju saksofona koji svira Lehel Nagi, jer su njegove melodije toliko žive da sam želeo da osetim udar vazduha iz instrumenta. Unutar korica albuma postoji objašnjenje za svaki datum i ti kratki zapisi samo dodaju na celokupan doživljaj albuma jer prosto poželite da ste bili u tom trenutku na tom mestu gde se ideja za pesmu rodila, ali i da sami pomislite na sve one datume koji su vam bitni. Ako iza mene ostane neki saundtrek, jedna od kompozicija će biti „10.11.2016.“, a sviraće je kvartet Milana Petrovića.

 _______________________________________________________________________________

Ako želite da podržite moju zavisnost od muzike i pomognete mi da novčano preživim sve krize koje doživljavam usled nemogućnosti da finansiram odlaske na svirke koje bih voleo da čujem i o kojima želim da pišem, možete to da uradite putem Patreon kampanje, donirajući nam ulaznicu za koncert ili album. Pored novčane podrške, važna nam je i podrška u vidu deljenja stranice, teksta koji vam se svideo i komentara.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *