• Uncategorized
  • 2

Biće božanstveno

Ne mogu da se pohvalim da poznajem makedonsku muzičku scenu, pa osim Vlatka jen-dva-tri jen-dva jen-dva Stefanovskog i Mizara, skoro da nisam uhvatio nijedan drugi bend. Poslednji put kada sam se susreo sa ovom činjenicom bio je nastup Palindroma u Domu B-612, a od tada sam napredovao otkrivši izdavačku kuću Balkan Veliki i niz muzičkih projekata i sastava koji objavljuju pod njenim imenom. Jedan od njih je bend „My Tear.

Zahvaljujući „This Way Up!“ organizacijii poznatoj gostoljubivosti muzičkih ljubitelja okupljenih u „Ljubitelju“, bio sam na prvom koncertu benda „My Tear“ koji je započeo svoju evropsku turneju baš u Gornjem Milanovcu. Da smo u Kaliforniji, ovaj bend bi bio glavni događaj na palubi jahte, vozili bi nas svojim elektro snolikim popom, ali pošto smo u sred ne tako velikog Balkana, ova četvorka u svom zvuku nosi izvesnu dozu melanholije koja prođe neprimećeno ako ne obratite pažnju na tekstove. Većina domaće publike ne razbira makedonski, što njihove pesme čini mističnijim i začudnijim, jer sve te reči su vam nekako poznate, ali ih ne možete razumeti ako ne uložite minimalno truda da se probijete kroz onaj prvi nalet gruva koji vas tera da igrate.

Razlog zbog kojeg sam se radovao ovom koncertu je pesma „Čovek vo staklo“, koju sam pokupio u izvođenju Fonije, benda iz kojeg je My Tear proizašao, promenivši zvuk ka popičnoj vožnji uz koju nostalgični i pesimistični tekstovi prave upečatljiv kontrast u emocijama, zbog kojih njihove pesme imaju posebnu dubinu. Ova pesma me je kupila refrenom i onim pozivom – hajde skrši me:

Јас сум човек од стакло,
Погледни низ мене
Јас сум човек од стакло,
Ајде, скрши ме
Никогаш повеќе да не се составам…

Bend ima jednostavnu postavku na bini: četiri čoveka koji koriste bas i električnu gitaru, bubanj bez ijednog prelaza, ritam mašinu, kao i dva vokala (Vasko Atanasoski i Deni Krstev), ali ova ogoljena formacija stvara najpoletnije pesme za đuskanje, a uz to šarm i harizma koju imaju na bini vas tera da se prilepite za svaki njihov pokret, a posebno za priče između pesama.

Pošto je Vasko Atanasoski već poznat u „Ljubitelju“, imao je punu slobodu da popuni prostor između pesama anegdotama i vrlo duhovitim forama koje su pokazivale da zaista poznaje lokalnu kulturu i scenu. To se najbolje moglo čuti nakon pesme pri čijem izvođenju je nosio fantomku. Obratio se publici kao mladi huligan koji navija za „Metalac“ (iako je alternativna scena Dži-Ema naklonjenija „Takovu“), zaklinjući „šefa koncerta“, Nenada Vidojevića Videca, da sledeći koncert naprave na Metalčevom stadionu, obećavajući da će, „što kažu Srbi – biti božanstveno!“. Njegovo ponašanje na bini je bilo krajnje nepredvidivo, pa je svaka pesma koju su odsvirali bila obeležena mini performansom, od izuvanja patika, do mimike kojom je prepričavao tekst pesme. Uz pevanje pratećih vokala, svirao je vud boks i zvono, a njegova uloga se stapala sa ostatkom benda. Ono što obeležava ovaj bend je milozvučni vokal Denija Krsteva i način na koji svira gitaru, popunjavajući gruv, bez preteranog iskakanja iz cele zvučne slike ili nepotrebnih solaža. Ta ogoljenost u suštini izraza se najbolje videla na postavci bubnja i načinu na koji je Kristijan Lafazanovski, na onoj minimalnoj postavci i razlupanoj čineli, držao takt tako da uz zvuk basa Martina Mitevskog morate da se prepustite pesmama.

„My Tear“ je predstavio ceo nedavno objavljeni LP – „s/t“, nekih sat vremena programa, koje je Vasko produžio za još pola sata svojim pričama. Za bis su još jednom odsvirali pesmu „Lagi Šareni“, čiji uvod je krenuo od neke izopačene verzije „Jovano, Jovanke“ u kojoj je Vasko naterao publiku da tapšu u 7/8 ritmu, da bi bend uleteo u ovu stvar, koja me je po svojoj poruci neodoljivo podsetila na pesmu „Laži me, laži me“ od „Bernays Propaganda“.

Тажни, тажни, тажни приказни
Тешки, тешки, тешки зборови
Злобни, злобни, злобни погледи
Лаги, лаги, лаги шарени

„My Tear“ nastavlja ka severu, preko Mađarske, Austrije i Slovenije, sve
do Češke, da bi se za kraj turneje vratili preko Hrvatske u „Kvaku 22“,
gde će 13-og aprila završiti svoju prvu turneju, „Ко Мексиканец сум на
улица Мексичка“. Ako je suditi po njhovom prvom koncertu, ova turneja će
biti nešto božanstveno, makar za one koji vole da igraju uz poletne
melodije koje služe da se ispričaju ne tako vesele priče. Za sve koji
propuste mogućnost da čuju ovaj bend, skidam šešir i puštam jednu (moju)
suzicu, jer domaća publika nema baš puno mogućnosti da čuje najnoviju
makedonsku alternativu u ovakvom obliku, ovakvog kvaliteta.

_________________________________

P.S. Da šešir moj piše još bolje, ostavite komentar, primedbu, osudu
ili pretnju u komentarima ispod teksta (ne treba nam vaša mejl adresa,
upišite šta ‘oćete).

Ako želite da podržite šešir moj da opstane dovoljno dugo kako bi
pratio i pisao o muzičkoj sceni, možete nam donirati ulaznice za
koncerte, žene, vutru, cigare, slatkiše ili mesečne donacije ovde.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>