■ Video Stop ■ Dingospo Dali – Slabost

Ne obradujem se kada saznam da će neka pesma koju volim dobiti spot. Uvek strepim da će to što sam voleo u njenoj muzici biti upropašćeno nepotrebnim vizuelnim sadržajem, što se najčešće i dogodi, jer većina tih tipova koji su skinuli isti tutorijal za video efekte ne shvata da je spot podređen pesmi. Važno im je da to dobro izgleda, a ne da li ima veze sa onim što pesma govori.

Zbog toga sam brinuo za „Slabost“ još od kada sam čuo da će dobiti spot. Neka u prilog mom rnr-novinarskom iskustvu ide i činjenica da sam ovu pesmu doživeo u njenom premijernom izvođenju. Odlepio sam na nju još tada kada su je prvi put svirali na koncertu sa „Crvima“. Od prvog rifa i odsečnog udarca na dobošu zarila mi se u biće, pa kad god osetim kako potanjam, u glavi se pojačava glas Sandre Vidojević:

Dobro mi ide, dobro odglumim, al’ čak i kad glumim,
slabost i dalje jača je.

Kako uopšte snimiti spot sa tako apstraktnim naslovom kao što je „Slabost“? Kako vizuelno predstaviti nešto što je teško prepoznati i opisati rečima, a svima nam je potpuno jasno kakva je to težina, jer smo je svi osetili. Kako vizuelno dočarati baš to što pesma govori i što ona jeste?

Najbolje odgovore na ova pitanja dao je režiser spota, potpisan kao Stavro (stavrography.com). Ovo je jedan od onih spotova koje treba puštati na bioskopskom platnu, jer je prostor u spotu toliko značajan i snažan faktor koji utiče na doživljaj, ali to se može naslutiti i kada gledate spot na telefonu, onako kako sam ga ja prvi put pogledao. Ipak stvarno je greh zgurati ovakav muzički video na tač skrin. Ovo je spot koji konačno daje smisao svim onim ogromnim televizorima i biće vam drago što imate prijatelje koji poseduju takve ekrane, jer ćete moći, kao ja, da ih terate da iznova i iznova gledate ovaj video.

Svaki put kad izlete oni nanizani betonski blokovi, osetim kako slabost u meni podrhtava, jer se setim svih nomadskih dana kada sam morao da se cimam do Gandijeve na prenoćište. Tim prizorima je dočarana teskoba koju izaziva slabost i mapiran je još jedan prizor iz Beograda, što je postupak koji postoji i u njihovim starijim spotovima, čime se video za „Slabost“ nadovezuje na ono što su gradili u prethodnim videima, prikazujući još jednu verziju glavnog grada, tamniju, manje vidljivu. Njihova videografija postaje još jedna alternativna priča o Beogradu, celovita i kreativno ispričana.

Najveći uspeh ovog spota je to što njegova glavna uloga nije Slavica Dolašević, već njen ples i ono kako ga Stavro montažom suočava sa okruženjem, prateći emociju i bit pesme. Njen lik je nevažan, jer mi zapravo ne gledamo priču o nekoj određenoj osobi, već o tome šta je slabost, pa je svaki njen pokret, svaki od onih trzaja i izvijanja unazad, slika tog osećanja. Baš onako kako rif tvrdom distorzijom drobi u komade, tako se njeno telo cima, kao da ga nešto iznutra trza, kao da je slabost ples koji moraš da odigraš, bez obzira da li to želiš.

Apsolutno svaki od ovih kadrova bih odštampao na bilbord i razvukao preko ograde oko Trga republike, ali ukoliko moram da izaberem jedan, neka to bude onaj na 3:24, u kojem se telo akterke i betonski pijadestal na kojem stoji spajaju u jednu figuru, poentirajući sudar između brutalističkih građevina i krhkosti ljudskog bića. U tome ima puno lepote, a učiniti time „Slabost“ još boljom pesmom ravno je remek delu, zbog čega skidam šešir pred autorom spota i opraštam mu za sve što sam mu zamerio povodom muzičkog videa koji je uradio za „Mortal Kombat“.

Ovaj spot najavljuje nadolazeći drugi album Dingospo Dalija, a sudeći po kvalitetu i pesme i spota, imamo razloga da budemo strpljivi, jer ćemo biti nagrađeni.

_____________________________________________________

Za one koji ne znaju – ja sam Andrea Kane, rokenrol novinar, šeširdžija i član umetničkog pokreta „Sobakaisti“. Svi tekstovi su moje autorsko delo i lično mišljenje do kojeg ne bi trebalo da vam bude stalo ni najmanje. Ako jeste, napišite svoj komentar ili podelite tekst sa virtuelnim prijateljima, jer ja ne trošim kintu na sponzorisane objave, a to je jedini način da dođem do veće publike.

Ako vam se baš mnogo sviđa kako pišem i na koji način pratim scenu, možete me podržati preko ko-fi platforme.

3 Responses

  1. Đuka Kučak says:

    Na koncertu od Šavovine u Novom Sadu rekla mi je jedna djevojka kod koje sam nakraju prespavao kako su beogradskii bendovi uvijek bili mračniji od Zagrebačkih. Ima tu nešto

    Potpuno razumijem zasto te ovaj video dira. Brutalistička arhitektura stvarno nosi sa sobom neki pečat, pogotovo Beograd. Čini mi se da je Beograd najviše krcat tim. Sjetim se prvih videa Repetitora koje sam vidio koji me vuku u tom smjeru.

    Inače Split 3 je takav i Novi Zagreb. Mokošica u Dubrovniku isto ima taj đir međutim on drugačije funkcionira jer je Dubrovačko izrazito brdovito podneblje.

    Inače je se ta arhitektura koristila kod Hrvatskih repera kao dokaz života u betonskoj đungli (Zagreb, a pogotovo split sa ekipom Dječaci – Kiša metaka).

    Nekako sam zapamtio da beogradski bendovi češće povezuju stoner zvuk i melankoliju sa tim scenama.

    Odličan je spot i odlična je stvar,al ju nemogu slušat dokraja. Okreće mi se želudac jer me pocjeća na srednju školu i kako sam lovio po takvim betonskim kvartovima beznadne nadrigotičarke koje treba molit za kvalitetan komad pičke.

    Srednja školo nikada nećeš oprosta vidjeti od mene.

    A ti, reCAPTCHA bot provjeravaču tebi isto jebem mater, pa može li robot ovako nešto napisat?!

  2. Đuka Kučak says:

    Evo jučer ekipa iz Mokošice upucali nekog taksista.

Leave a Reply to Andrea Kane Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>