Drugi dan kontakt konferencije

Drugi dan je bilo lakše dovući se do Cetinjske i naći svoje mesto u „Marsh Open Space“ sali. Jutarnji panel bio je posvećen predstavljanju Kina Šiška i Ment organizacije iz Slovenije.

Kino Šiška je nekada bio bioskop u Ljubljani, a onda je zatvoren i bio je napušten nekih desetak godina dok nije nacionalizovan, a onda, nakon javne debate, Simon Kardum i njegova ekipa preuzimaju upravljanje nad tom lokacijom kako bi Kino Šiška postao centar urbane kulture. Više o Kino Šiška možete saznati iz ovog Kardumovog intervjua, a suština je da je 2009. godine, koncertom Lajbaha, prostor ponovo otvoren i od tada svake godine ima gomilu programa, radionica i pratećih kulturnih sadržaja. Za sve vreme priče razmišljao sam o bioskopu „Zvezda“ i koja je razlika između Ljubljane i Beograda, zvaničnika u vlasti i odnosu prema kulturi i vrednostima javnog prostora. Da je opština Beograd imala iole razumevanja za „Zvezdu“ i njenu ulogu, tako nešto je moglo da nastane i ovde, pa nam primer iz Ljubljane samo služi da vidimo koliko smo daleko ne samo od Evropske unije, već i od samih sebe i svoje kulture. Ovaj centar urbane kulture se toliko razvio i ojačao da je u svoj program mogao da uvrsti još jednu organizaciju posvećenu muzici, a to je Ment. Ovaj deo je posvećen organizovanju muzičkih događaja i konferencija, ali i pravljenju svirki bez hedlajnera, fokus je na novom zvuku iz celog regiona, ali i dalje, kako su rekli „od Balkana do Baltika“. Koliko su uspešni u tome što rade dokaz je i saradnja sa „KEXP“ radiom, koji u svom programu redovno pušta izvođače sa Menta. Jedan od bendova koji je izrastao iz njihovog programa je upravo „Koala Voice“, koji je nastupio prethodne večeri festivala.

17572145_1141639812630911_1785727898_o

Predstavljanje Kino Šiška i Ment, foto: Asja Dellamore

Sledeći panel je bio posvećen temi „Festivali kao destinacije“ i na njemu se mogla čuti slična priča kao prethodnog dana, samo što su učesnici bili organizatori Love festa, Bedem festa, OK festa, Sea rock, Indigo, Outlook i Sajeta festivala. I u ovom slučaju razgovor je bio jako zanimljiv jer su ovi festivali različite starosti i veličine, pa je i iskustvo organizatora bilo šarenoliko. Još od moje posete Lake festu planiram i odlazak na Bedem fest, a posle onoga što je ispričao Petar Šundić o ovom festivalu, mislim da ga ove godine neću propustiti. Ovaj festival se razvio iz jedne tribjut večeri posvećene bendu EKV, a danas je festival koji promoviše istorijsku vrednost tvrđave, a zanimljivo je da svoj reklamni materijal o festivalu prave i na Brajevom pismu. Nakon onoga što je Dubravko Suvara rekao o OK festu i nacionalnom parku Sutjeska, dodao sam ovu destinaciju na svoju „Moram videti i čuti“ listu. Problemi i izazovi sa kojima se susreću organizatori su uvek povezani sa gradskim vlastima i podrškom turističkih organizacija, ali dešavaju se i momenti kao na festivalu Sajeta, u okviru kojeg postoji i festival metal muzike, kada u Tolmin, mesto od 4000 stanovnika, dođe 12.000 metalaca. Prve godine ovog festivala lokalni sveštenik je organizovao misu isterivanja đavola zbog broja metalaca.

konferencija

panel diskusija, foto: kontakt konferencija

Najzanimljiviji panel je bio posvećen savremenoj diskografiji i u ovoj diskusiji su učetsvovali predstavnici Menart, Dancing Bear, Universal Music, Lampshade media, Ammonite Records izdavačkih kuća, kao i predstavnik Zavoda za intelektualnu svojinu. Diskusija je bila vrlo uzbudljiva jer su učesnici imali različita mišljenja po pitanju odnosa izdavača prema muzičarima, značaju određenih platformi i najboljim strategijama u plasiranju jednog benda. Vladimir Marić iz Zavoda za intelektualnu svojinu je istakao koliko je veliki značaj industrije kulture i koliko novca i radnih mesta donose intelektualna svojina. Iako se zbog zatvorenosti medija i njihovog slepila za nove izvođače i kvalitetnu nepoznatu muziku čini da je muzička industrija kod nas u rupi, Dejan Bošković (Ammonite Records) ističe da smo stigli do trenutka kada ćemo izvoziti našu muziku van regiona, jer je internet oslobodio tržište. Strašno je što je „Radio 202“ jedini radio koji pušta nove bendove, a svi drugi se izgovaraju zatvorenim radijskim šemama, ali utešno je što digitalne platforme omogućavaju svima da plasiraju svoju muziku mnogo široj publici. Zahvaljujući saradnji Kontakt konferencije sa EDU televizijom, diskusiju sa ovog panela možete pogledati na ovom videu:

https://www.youtube.com/watch?v=NI_xX4we2jE&feature=youtu.be

Nakon panel diskusija, kao i prvog dana, usledile su promotivne svirke. Iako ni na jednoj diskusiji nije pomenuta uloga rokenrol novinarstva i portala koji izveštavaju o dešavanjima na sceni, verujem da je značaj tekstova poput ovog jako velika za buduću istoriju i sagledavanje scene u globalu. Zahvaljujući tome što pratim scenu u poslednje tri godine, već sam imao neka očekivanja što se tiče nastupa benda „Moreuz“. Ovaj bend je usko povezan sa bendom „Hypnotized“, jednim od najgorih sastava sa ovih prostora koji su, ne znam kojom magijom, nastupali na najvećim muzičkim festivalima. Pošto je postava delimično promenjena, očekivao sam i neku izmenu u zvuku i fazonu benda, ali već na prvoj pesmi mi je bilo jasno da je ovo samo novo ime ili bolje reći – novi brend. Nastup su otvorili pesmom „Marta“, a frontmen benda je istakao da je ovo poslednja pesma od Hipnotajzda, a prva pesma Moreuza. Očigledno da je taj transfer doneo i iste probleme od kojih je patio i prethodni bend – ustaljeni rifovi, zapevanje u svakoj dužini, tekstovi koji se guše od kliše momenata i pretenciozni spotovi u kojima se ženske figure koriste kao reklamni materijal, jer muzika, očigledno, nije dovoljno dobra da bi zadržala pažnju. U publici je bilo ljudi različitih godina i profila, pa uviđam da je možda stvarno problem u meni što ne mogu da razumem kako ovi ljudi mogu da prave ovakvu muziku, ali nikako ne uspevam da se saosećam ni sa jednom njihovom pesmom. Postoje deonice u kojima mi privuku pažnju ili neki od muzičara iz benda iskoči na trenutak, ali te pesme su toliko razvodnjene i mlitave da mi je neverovatno da je „Odličan hrčak“ objavio njihov album. Još jedna stvar koju ne razumem je kako je moguće da bend koji je nedavno objavio prvi album nije usviran, pa frontmen mora da se ogradi najavivši pesmu sa albuma izvinjenjem što je nisu baš navežbali, a tekst čita iz bukleta albuma. Možda je stvarno moja zabluda da bendovi sanjaju svoje prve albume i vise u studiju po ceo dan svirajući jednu istu pesmu dok ne dođu do savršenog snimka, a do tog trenutka svaki od članova benda zna svoju deonicu napamet, a kamoli pevač svoj tekst. OK, verovatno je problem u meni, jer očekujem od benda da mi svojom muzikom ponudi nešto više od proste zabave. „Moreuz“ i pored novog imena i šarenih spotova, nije ništa bolji od njihovih prethodnika Hipnotajzda, a čak i kada dobro odsviraju neku pesmu, kao što su dobro odsvirali pesmu „Irina“, ne mogu da im verujem jer sve što rade čini se kao poza, izveštačeno glumljenje rokenrola, kao da su odabrali ovaj muzički pravac samo zato što narodnjaci nisu kul. Na samom kraju svirke frontmen se zahvalio publici i pozvao ih da lajkuju njihovu stranicu na „fejsbuku“, kao da je u pitanju neki srednjoškolski bend u kojem su šiparice koje svršavaju na smajliće i lajkove. Evo, ja sam ga poslušao, lajkovao sam stranicu i nadam se da će im to pomoći u daljem radu i pravljenju ovakve muzike.

moreuz

Moreuz, foto: Asja Dellamorte

Srećom ostatak muzičkog programa je bio mnogo bolji, pa i nisam toliko zamerio organizatorima što su „Моreuz“ ugurali na početak program. Drugi bend koji je nastupio došao je iz Makedonije. Bio je to vrlo zanimljiv trio po imenu „Rib“. Na početku svirke čulo se samo: „raz, dva, tri, četiri“ i bend je uleteo u pesmu. Neverovatno mi je da ovaj bend pravi tako dobar gruv bez basiste, samo uz pomoć bubnja i dve gitare. Ne znam ni kako bih okarakterisao njihov zvuk, jer to nije ni nalik na popične momente kakve je imao „Koala Voice“ u prethodnoj večeri, ali su melodije na gitarama vrlo zarazne i upečatljive, a muzika vas sve vreme pokreće i podstiče na igru. Dok sam ih slušao imao sam vizije šta ću raditi kad postanem milioner: pozvaću ovaj bend na jahtu da svira svoje nepredvidive vožnje, dok se gosti časte domaćicom i šampanjcem, a dronovi nadleću palubu i snimaju spot za njihov album. Jako mi se svidelo kako se ponašaju na sceni i prijala mi je njihova muzika, pa mi je zato bilo drago kada sam u publici video i Dejana Boškovića, gore pomenutog učesnika konferencije, vlasnika izdavačke kuće, koji je prišao bini da osmotri bend i sasluša pesmu. Nadam se da su i neki uticajniji ljudi na njihovoj svirci osetili isto što i ja, a da će to uticati da ovaj bend dobije pažnju koju zaslužuje.

kontakt rib

Rib, foto: Asja Dellamorte

Za kraj promotivnog programa nastupio je bend Kanda, Kodža i Nebojša. Već neko vreme sam se udaljio od njihove muzike i jedva da sam preslušao poslednja dva albuma, ali znam da su njihovi koncerti najbolja muzička dešavanja koja možete da doživite. Bend je na ovom koncertu promovisao svoj album „Uživo!“, a u Elektropioniru nije moglo da se mrdne od broja ljudi u publici. Već sam mislio da sam pogrešio što sam izduvao onu spravu i da će mi gužva smetati, ali u sali je vladala tako opuštena atmosfera, pogotovo kada se na bini pojavio Oliver. U svom maniru pozdravio je publiku, a onda je tražio čiviluk da odloži rekvizite, sako i prsluk, nakon čega je bend započeo svoj spektakl. Svi pevaju stihove „Verujem, ali ne preterujm“. Na „Šafl“ svi igraju pa imam prostora da se prepustim zvuku. Tokom koncerta zaista osećam koliko ih svi vole, to se čuje u glasovima dok se peva „Siroti Ani i Bo“. Oliver pleni pažnju svojom teatralnošću na bini i ističe druge članove benda u njihovim solažama. Njegovi komentari u pauzama su nezaboravni – kaže kako je viski posle rakije kao onaj sladoled „Sladiša“.

kontakt kkn 2

KKN, foto: Asja Dellamorte

Strava mi je bilo kada su na binu pozvali Kojota sa kojim su odsvirali „Štastopojo“, da bi se pesma nastavila kao džemka u kojoj je Kojot izdominirao otpevavši „Foundation“. Oliver i on se grle i hvale jedan drugog, a publici je opšte veselje, svi su se prepustili muzici i uživanju.  „Nemojte da vas zajebu“, savetuje Oliver publiku dok bend ulazi u „Deveti život“. Overavam u neverici šta sve postiže glasom i kako ova pesma jebeno dobro zvuči. Pošto su već probili termin, moraju da završe svirku, a publika ne prestaje da aplaudira. Završavaju nastup sa „Prekidi stvarnosti“, pesmom „od koje sve cveta“.

kontakt kkn 3

Kojot i Oliver, foto: Asja Dellamorte

Za kraj Kontakt konferencije ostao je „Laka“. Iako sam imao veliku znatiželju da čujem ovaj bend uživo, zajedničko divljenje prema Kandi, Kodži i Nebojši koje sam delio sa jednom devojkom iz publike, odvuklo me je dalje od svirke, tako da je Kontakt konferencija za mene završena nešto ranije.

Opšti utisak na kraju svega je da ovakva manifestacija neophodna Beogradu i domaćoj sceni, a da su propusti neuporedivo manji u odnosu na kvalitete organizacije. Slažem se sa onim što je Mladen Milošević istakao u svom tekstu, neophodno je otvoriti diskusije i za pitanja iz publike. Možda sam ja jedini koji nije useo da nađe flajer sa programom konferencije, ali više takvog materijala bi bilo preporučljivo za sledeći put. Takođe bilo bi sjajno da organizatori uvide i ulogu nezavisnih dopisnika, poput mene, koji prikazuju muzička dešavanja iz drugačijeg ugla od onog uštogljenog kojem su, iz jasnih razloga, verni veći portali. To napominjem zbog njihove neažurnosti u objavljivanju fotografija sa festivala, deljenju tekstova i promociji onih koji podržavaju samu konferenciju. Svesno sam izabrao da na ovaj način pišem o muzici, iako uvek mogu i „novinarski“, ali mislim da sloboda koju donosi rokenrol mora da se odražava i u rokenrol novinarstvu.

Nadam se da će manifestacija zaživeti i da će već sledeće godine biti znatno razvijenija i bolje reklamirana kako bi što više ljudi učestvovalo. Ovo je zaista vrlo važan korak u razvoju naše scene i muzičke industrije, pa se ovim putem zahvaljujem organizatorima i čestitam Kontakt konferenciji na odličnom početku.

P.S. (update): Hvala bendovima Vizelj, Degeneza, Rib i Koala Voice za pruženu podršku i reakciju na tekstove.

______________________________________________

Nije lako izdržati muzičku zavisnost od koje patim, ali uz vašu pomoć ona može da postane znatno podnošljivija. Ukoliko vam se sviđa kako pišem, možete me podržati deljenjem teksta sa prijateljima, praćenjem na Fejsbuk stranici ili donacijom preko Patreon kampanje. Stalo nam je dovašeg mišljenja, pa vas pozivamo da pišete komentare i iznesete svoj stav. Hvala vam na vremenu i čitanju!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

banner-free-download