Demofest 11 (tizer)

Kao i svi kampanjci na svetu čekao sam poslednji dan da uradim domaći i preslušam bendove koji će nastupiti u takmičarskom programu ovogodišnjeg Demofesta, jedanaestog po redu. Ako imamo u vidu da se za ovogodišnje takmičenje prijavilo 458 bendova, lista od 25 bendova koji su prošli zaista obećava, a i izaziva određena očekivanja, pa se neizmerno radujem što ću ove godine prvi put izveštavati sa ovog izuzetno značajnog festivala. Ne znam bolji način da se odužim za novinarsku akreditaciju nego da pišem što više mogu, pa ću tako svakoga dana, objektivno koliko znam, izveštavati za HellyCherry portal, a ovde, na mom blogu, nakon festivala i povratka kući, naći ćete ne toliko objektivni muzički putopis o šeširu mom i celom tripu na festivalu.

Bio sam previše zelen da budem u Banja Luci one godine kada je „Plišani Mališan“ otkinuo „Pejzaž“. Njihovo debitantsko izdanje, snimljeno posle pobede na Demofestu 2011. godine, moj je omiljeni album koji nikada ne skidam sa liste, a priča o njihovoj pobedi i odlasku u Banja Luku bez instrumenata i opreme je i dalje legenda koja se prepričava među ljudima na sceni. „Sno Sna“ je muzičko remek-delo koje je nastalo nakon što je „Seine“ 2016-te pobedio na Demofestu, pa je to još jedan dokaz da je pobeda na ovom festivalu zaista veliki uspeh i prestižna nagrada. Zbog ova dva albuma koji su svojom unikatnošću obeležili moj muzički ukus, a i kritičko mišljenje, očekujem da će ovogodišnji pobednik, onaj najupečatljiviji bend među 25 takmičara, zaista biti nešto posebno, nešto što će obeležiti ovu godinu, ali čiji će se kvalitet osećati i za deceniju.

Prvog dana nastupiće dvanaest, a sledećeg trinaest takmičarskih bendova iz celog regiona. Prelistavao sam objave na sajtu festivala, kao i na „Demofest“ aplikaciji – većina bendova je dobila neku početnu najavu, ali pošto su mi u slučaju Bunt Roka opravdano zamerali da sam tek na kraju festivala rekao ko su moji favoriti, odlučio sam se da ovaj tizer-tekst iskoristim da iznesem svoje prognoze i bacim tiket na svoje favorite.

demo fest

Vođen spiskom objavljenim na sajtu festivala, prve koje sam poslušao su devojke iz benda „Playground Hustle“, iz Zagreba. Ovaj duo stvara nešto drugačiju muziku od one koju inače vrtim na svojim listama, ali su mi odmah privukle pažnju uvrnutim spotom za pesmu „Nije me briga“, ali i tekstom koji se prilično izazivački suočava sa muškim mačo tripovima u savremenom kontekstu klabing kulture. Radujem se njihovom nastupu, jer očekujem da će biti interesantan, a nadam se i podjendako provokativan.

Za „Herz“ sam čuo još ranije, a ni tada nisam bio oduševljen, pa mi je ovo bio povod da ih poslušam još jednom, jer ako su uspeli da se nađu na takmičarskoj listi ovog festivala, siguran sam da zavređuju pažnju. Ali ne i moju. Istina je da je zabavan taj prestonički „gruv pop“, kako su ga nazvali u opisu, ali meni ovakva muzika, na tom vona bi engleskom, zvuči kao sejm old stori, što kažu u tekstu pesme i spotu koji mi je mnogo prijatniji za gledanje nego za slušanje. Pretpostavljam da će se uz ovaj bend dobro đuskati, ali zaista sumnjam da su dorasli da uđu u finale.

Beogradski „Hotel Makedonija“ me je odmah privukao svojim imenom, pogotovo kada sam otkrio da je bend nazvan po istoimenom hotelu koji je uništen tokom bombardovanja ’41. Čini mi se da je ovo nešto krajnje zanimljivo, nisam do sada naleteo na bend koji ovako miksuje psihodeliju sa kafanskom atmosferom. Izgleda da karirani stoljaci mogu da urade i u nekom drugom fazonu, pa se pitam hoću li to osetiti i uživo.

Nisam baš neki fan retro reanimacija, ali sviđa mi se ovo što radi „Mr Fuzz“, bend iz Zrenjanina. Oni u svom zvuku furaju psihodeliju šezdesetih, a u kombinaciji sa spotom za pesmu „Strange House“, obećavaju jedan specifičan doživljaj. Jedva čekam da čujem tu gitaru na snažnom ozvučenju, jer nikada nije loše provozati se kroz ovu eru rokenrol istorije, mada pomalo sumnjam da sa ovakvim konceptom imaju mesta u finalu.

Prvo sam mislio da će Olivera Popović nastupati sama, kao kantautorka, onako kako sam je prvi put slušao na TAKT festivalu, ali obradovalo me je što već odavno radi sa bendom, a ovo će biti posebna prilika da je čujem u takvom izdanju. Iako sam prilično tup na pop, kupila me je svojom muzikom i pojavom još na prvo slušanje, a tek kasnije sam u „Enciklopediji rok muzike u Vojvodini 1963-2013“ našao odeljak o bendu „Pop-Ups“ koji je predvodila još u srednjoj školi. Zbog svega toga očekujem da će iskoristiti ovu priliku da pokaže najbolje od sebe, a verujem da će je to odvesti do finala.

Banjalučki „5rolej“ me je privukao kreativnim rešenjem u imenu, ali pesmom „Paralelni svijet“ su me odbili na prvu. Zbog stihova „na svijetu nema ničega što bi razdvojilo nas“ uvideo sam da ovaj bend nema šta da mi ponudi, jer ja nisam jedan od onih koji kupuje bajkovite priče, mogu da nabrojim minimum pet stvari koje mogu da razdvoje svaki par na svetu, a te sentiš pričice o večnoj ljubavi, što se mene tiče, nemaju mesta u finalu. Od muzike, kao i od života, tražim istinu, a ne utešnu varku.

Iznenadio sam se da u Požarevcu postoji bend kakav je „Divert“. Pogledao sam spot za pesmu „Recidiv“ i nisam siguran šta da mislim. Čini mi se kao da tu postoji ozbiljan potencijal i nešto vredno slušanja, ali zbog tog sviračkog spota sa čudnim pokrivalicama sumnjam da je to još jedan promašaj, mada me opet privlače tim čudnim osećanjem koje ne znam da li mi se sviđa ili me odbija. Živi nastup će presuditi, kao i kod svih, ali ovaj posebno iščekujem, makar da vidim da li je pevaču zaista tolika brada.

Kada sam čuo bend „Biljke“, morao sam da guglam gde je ta Bela Crkva u kojoj nastaje ovakva urnebesna muzika. Prezirem većinu parodijskih bendova i sve Mortal kombate, Pere i Brkove bih nagurao u jedan mikser i samleo ih u kašu, ali nikako nisam imun na kvalitetan humor i inovativan pristup u pripovedanju kroz muziku. Poslušao sam jednu njihovu pesmu, a onda sam ostao do kraja celog demo izdanja, oduševljen kreativnim vizuelnim rešenjem snimaka na Tjubu. Očekujem puno od njih (makar da delimo istu simpatiju prema uzgoju kanabisa), a još više od njihovog nastupa.

Može li iko da mi objasni zbog čega je početak spota za pesmu „Say You’ll be Mine“ kadriran tako da posmatramo pevačevo međunožje kako nam se opasno približava, dok preko svega toga ide najava kao da je u pitanju kaubojski film, a ne sentiš, ljubavna pesma? Iako mi se svidelo ime „Captain Morgan’s Revenge“, zbog bljutavog spota (da li je realna ona scena prosidbe?! jebote koja patetika!) i ne baš toliko ubedljive pesme, očekujem da će kapetan potonuti već u prvom krugu, ali bih zaista voleo da me razuvere time što će ovakvu stvar otpevati muški, sa mudima, makar obrijanim.

Zagrebački sastav „Fire in Cairo“ je još jedan od bendova na koji tipujem. Oni su pirmer kako sve ono što zameram drugima može da bude zapravo odlično ako je odsvirano na pravi način, sa smislenom porukom i idejom koja mora da se očitava u svakom deliću. Iako pevaju na engleskom, ovde mi to zvuči prirodno i ubedljivo. U svom zuvku imaju malo tog grandžerskog šmeka koji jako volim da čujem u novoj muzici, tako da sa nestrpljenjem iščekujem njihov nastup, kako prvog dana, tako i u finalu.

„Monstruoz“ iz Sarajeva nema apsolutno ništa od pesama za preslušavanje, pa je time i najveća misterija. Imam puno poverenje u tim koji je birao takmičarske bendove, pa sam siguran da će i ovo biti zanimljivo da se čuje. Ko zna, možda su baš oni pobednik festivala, a možda su i teška glupost.

Vin Triste“ je definitivno moj favorit, i prvog dana, a i celog festivala (i to ne samo zato što se potajno ložim na jednu članicu benda). Imao sam priliku da čujem njihovu prvu svikru kada su bile samo četiri cure koje su došle na ideju da sviraju nešto u fazonu benda „Warpaint“, a onda, samo nekoliko meseci kasnije, rokale su ipred Repetitora, drugačije od svojih uzora, drugačije od onoga što postoji na sceni, jedinstvene u svojoj emotivnosti i načinu na koji se daju u muzici. Pretpostavljam da će se zbog ovoga prestraviti, ali ja se kladim na njih i verujem da će, ako samo budu svirale bez razmišljanja o tome da se sve snima i da ih slušaju hiljade ljudi + žiri + novinari, sigurno biti među prva tri mesta.

Drugog dana očekuje nas nastup benda „Belleti“. Posle slušanja njihovog demo albuma „Junak novog doba“ mogu samo da se nadam da će vokal i cela izvedba biti ubedljivija nego na snimku. Nisam siguran koji su kriterijumi pod kojim se jedan bend smatra „demo bendom“, jer ovaj album je celovito izdanje zbog kojeg se može naslutiti ozbiljnost ekipe koja stoji iza njega. Biće interesantno uporediti njihov živi nastup sa onim što imaju objavljeno.

Čim sam čuo ime ovog benda, znao sam da nije nešto uobičajno. „Šavovina“ je zagrebački sastav koji svira nešto uvrnuto i čudno što mi se jako sviđa. Tipujem da će ovo biti najzanimljiviji nastup drugog dana, a ako se ispostavi da su i uživo ludi kao na snimcima, radovaću se da ih čujem u finalu. Zaista želim ovaj haos uživo!

Koliko sam video „The Sticky Licks“ iz Maribora ima najbrojniju virtuelnu publiku – preko 2000 pratilaca na fejsbuku. Očigledno su vrlo aktivan bend, što obećava ozbiljnu svirku, ali taj engleski mi je jako problematičan, zvuče mi kao svaki drugi MTV bendić koji reklamira patike. Čućemo uživo, ali ne očekujem previše.

U najavi je napisano kako se mostarska autorka Anja Rikalo u svojim pesmama bavi mističnim temama. Za mene to i nije najbolja reklama, prilično sam nezainteresovan za mistično, više mi je stalo do ovog opipljivog oko mene, ali mislim da će ovo biti interesantno da se čuje. Mada, zbog tekstova na engleskom, kao u pesmi „Perfect Sky“, sve mi to zvuči izlizano, pa i od ove takmičarke ne očekujem baš puno.

Sa „Alejom Velikana“ sam se upoznao još preko Bunta, ali i dalje nisam siguran da li mi se ovaj bend zaista dopada ili je to uticaj pojedinačnih uspeha koje su ostvarili. Pobednici su Zaječarske i još neke gitarijade, finalisti Bunt Roka, jedan od najbržih bendova koji se munjevito probija na sceni – sve to nesumnjivo govori o njihovom kvalitetu. No, pitam se kakvi će biti u poređenju sa mladima i ludima iz regiona?

Kad pročitate da je bend akustični indi pop džez, morate na trenutak da zastanete kako biste procesuirali tu informaciju. Nisam imao pojma da postoje i takvi bendovi, posebno da su iz Kikinde i da se odazivaju na ime „Drvo Truo“. Ne leži mi preterano ova svirka, ali očekujem da će me poneti uživo i da će makar jedna od tih 7 žena koje idu na jednog muškarca u Banja Luci hteti da zapleše sa mojim šeširom.

„Teodorisu Monk“ – kako strava ime za bend! Slušam ih i ponavljam: ovo će biti interesantno, ovo mi se sviđa, ovo može da bude dobro, ovo je interesantno… Iskreno volim te tripiće u muzici, drugačije je od onoga što sam slušao. Samo se pitam koliko je to ubedljivo uživo, pogotovo ako rade sa matricama. I koliko je uopšte ljudi u bendu?

Zagreb i ove godine ima ozbiljne takmičare, a „Točka 56“ je možda najmisteriozniji od njih. Slušao sam „Mediokritet“ i prelistavao njihovu fejsbuk stranu (vidim svirali su sa Šavovinom, baš lepo!). Meni se sviđa na prvu, ali i moram da ih čujem uživo da bih znao šta je to što me je privuklo, jer za sada mi se čine nestvarnim.

Što se mene tiče, može još više tog prljavog rok zvuka. „PNA“ iz Sarajeva ima tu prednost što ih hvatate ih na prvu, pa na ovakvim festivalima mogu odmah da se istaknu među drugim bendovima. Ali to je i opasnost, jer ako nemaju kvalitetan sadržaj koji bi vas zadržao, taj inicijalni potencijal biva protraćen. Nadam se da će za živi nastup izabrati onu stvar u kojoj su najbolji, jer bih voleo da ih čujem u finalu.

„Šljokice, ljubav i prljavi ritam“ nisu nikako moj fazon, ali „Roppongi Red“ mi se ipak čini interesantnim. Njihov nastup će sigurno uneti malo drugačijeg osećaja među publikom, jer nikada nije loše prođuskati uz elektro pop. „Sladak kao ti“ je primer pesme koju bih voleo da čujem na studentskoj žurci, ali to sigurno nije nešto na šta se ja ložim i što mislim da zaslužuje pobedu. Ipak, spreman sam da zaigram uz njihovu muziku, samo ako budu takvi i uživo.

Od kada sam se preselio u Novi Sad, kao pravi dođoš gajim neku simpatiju prema svemu što potiče odavde. Tako sam i za bend „Fabrique Belgique“ imao simpatije od strata, ali onda sam poslušao i pogledao spot pesme „One Last Time“ i smučila mi se količina pretencioznosti, otužnog engleskog izgovora i onog poziranja u predrkanom spotu, koji se uz ovakvu muziku čini kao čisto bacanje novca. Voleo bih da uživo doživim prosvetljenje i da mi ovaj bend dokaže kako je nešto najbolje što sam čuo, ali sam prilično siguran da će ovaj sastav biti najveći promašaj ovogodišnjeg festivala.

Malo brinem za Banjalučku scenu, jer ako je „Lady D“ njen reprezent, morate da se zapitate kakvi li su tek ostali. Gledam spot za pesmu „Ljubi me“ i pitam se da li bi mi ova stvar bila išta manje iritantna da mi nisu u prvom planu njene bradavice ocrtane pod majicom i ona zelena površina na kojoj ostali muzičari poziraju kao u „behind the scenes“ video materijalu. Zaista je pohvalno ako liderka ovog benda ume da svira klavijaturu grudima, ali se iskreno nadam da taj posprdni fazon iz spota nije ono kako će se predstaviti na Demofestu, jer bi zaista bilo lepo čuti i neku kvalitetnu muziku od domaćina festivala.

Zaječar je uvek bio mesto odakle dolazi nešto novo, pa tako polažem nade u „GMO“. Jedina je briga ako Nektar pivo udara jače od Zaječarca i kako će članovi benda reagovati pod pritiskom takmičenja. Tipujem na njih, makar zbog sećanja na onu Gitarijadu koju sam proveo u Zaječaru.

Bez obzira na moje krajnje subjektivno mišljenje, verujem da će svaki bend dati svoj maksimum, jer ako postoji muzičko takmičenje koje ima smisla, to je zasigurno ovo – Demofest se već dokazao, a sad je na bendovima da se dokažu da su bili vredni prilike. Kakvi god bili, šešir moj će ih pratiti iz publike.

____________________________________________________________________________

P.S. Zahvaljujući donatorima naše Patreon kampanje, u mogućnosti smo da ispratimo i ovaj festival. Pozivamo sve koji žele da podrže naš rad da se pridruže kampanji; novac trošim na ploče, albume i ulaznice, čime dirketno podržavam kvalitetne autore. Velika je pomoć i ako lajkujete stranicu ili podelite tekst koji ste pročitali, jer i od vas zavisi koliko ljudi će čuti glas alternativne rokenrol kritike. Ako vam se tekst ne sviđa, imate pravo da prokomentarišete i ukažete na greške ili me jednostavno popljujete. Hvala vam na vremenu i čitanju!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

banner-free-download