Daleko je Vavilon, brate

Odavno nisam video bolju naslovnicu albuma. Žao mi je što ploče nisu više tako česti nosači zvuka, jer bih se oko ove otimao, i to bih kupio dve: jednu za kolekciju, a drugu da okačim na zid. Ne sećam se da li sam ikada uputio prvo pohvalu autoru naslovnice, pa tek onda bendu, ali to sada moram da uradim, jer je Marko Adamović ovim delom vizuelno pečatirao muziku benda Brigand.

brigand 2

naslovnica albuma

Daleko je Vavilonzvuči baš kao na toj naslovnici – neko divno biće koje u jezivoj agoniji pokušava da se otrgne od bola i spasi od opasnosti koja je opseda sa svih strana. Emocija je teška, sirova, ogoljena do mesa, krvavo iskrena i suočavanje sa njom nije nimalo lako. Ovaj album je izazov. Ovo nije samo muzika, ovo je vapaj.

Ono što mi zaokuplja pažnju u slučaju Briganda, a to postoji i na njihovom prvom albumu, nalazim najpre u tekstovima njihovog gitariste i pevača Velibora Nikolića. Njegovo pisanje kao da je niklo iz onog najboljeg blokautovskog tla, ali nije podražavanje, već nastavlja poetiku takvog glasa i razvija se u nešto autentično. Način na koji metrički slaže stihove drugačiji je od onoga na šta sam navikao i to odstupanje od očekivanog u početku izaziva nelagodu, ali omogućava slušaocu da drugačije pristupi pesmi, kao da se time otvara neka nova dimenzija u shvatanju lirike. Jedino u slučaju refrena prve pesme sa albuma, „Most Je Prešao Reku“, ta metrička nepravilnost mi smeta, jer ne nalazim smisao u onom ponavljanju početnog dela drugog stiha. Pored metričke inovativnosti njegovi tekstovi se odlikuju i neočekivanim spojevima i stihovima koji ostaju kao originalne slike. Takvo mi je poređenje u pesmi „Pravo Pa Desno“:

A dobro ti stoji tuga,
Lepše nego kokice u parku

Mislim da je pravi podvig što je iskoristio reč „kokica“, jer spakovati neku takvu pop(-korn) reč u ovakvu muziku čini se neverovatnim. Ovakvi stihovi izazivaju začudnost i verujem da više nikada neću proći pored uličnih kokičara, a da ne čujem u glavi melodiju ove pesme.

Pored ovakvih iznenađujućih momenata u tekstovima, postoje i one snažne slike, koje zvuče istinito kao da ste ih do sada već čuli u hiljadu verzija, ali je baš u nekoj Brigandovoj pesmi bio njen početak. Za mene je to prva strofa pesme „Kardio“, ta snažna tvrdnja:

Mi smo dva sekirom odsečena sveta
Spajaju nas šalteri i sahrane

Čak i pored vrlo upečatljivih tekstova, verujem da bi Brigandove pesme funkcionisale i bez razumevanja reči, jer u muzici postoji toliko slojeva, svaka pesma se razvija i vodi kroz nekoliko priča, napetost se gradira, kao u pesmi „Nerečeno“ ili se bend poigrava očekivanjima slušaoca, kao u vanserijskoj stvari „Centurion“.

brigdand3

Brigand

Pesma „Bogomoljka“ mi je najviše u duhu utiska koji ostavlja naslovnica albuma, jer u toj nojzičnoj rokačini od osam minuta, postoji toliko životnosti i svakodnevice iz koje su odstranjene banalnosti, a ostavljena je gola suština, kost turobnosti kojom se davimo. Ova stvar je dobar primer za to kako Brigand vešto balansira više svetova u jednoj pesmi. Od nečega što je krenulo kao krljanje i urlanje, prelazi se u laganu vožnju u kojoj ženski prateći vokali miluju otvorene rane. U tom kontrastu muškog vokala, koji u prvoj strofi skoro da puca, i prijatnih ženskih glasova, sažima se opseg emocija koje postoje na ovom albumu. Skoro da počnete da uživate u gorčini.

Onaj urlik iz pesme „Daleko Je Vavilon“ pronalazim još u nekim pesmama i baš zbog njega sa nestrpljenjemočekujem da čujem ovaj bend uživo. U ovoj pesmi, kao i u „Vašingtonova Ulica“, začuje se glas koji svojim povikom donosi katarzično osećanje. Dovoljno je da zapevate „daleko je Vavilon“ i tim stihom kao da se rešava neka zagonetka, nešto čega nismo ni svesni, kao da je u tim stihovima sadržano sve ono za čim vapimo u ovoj odurnoj realnosti, sve ono što nam je daleko i nedohvatljivo – sigurnost, zadovoljstvo, radost, pa čak i u političkom kontekstu stabilnost države i ta unija sa Vavilonom za kojom vapimo.

Album „Daleko je Vavilon“ sadrži 11 pesama i svaka od njih ima dovoljno mesa u sebi da bude posmatrana zasebno, a slušane u celini, kao album, imaju snagu da vas prenesu u svet Briganda, svet mračne atmosfere, opakih oštrih ivica i stalne opasnosti. Ali najbolje na ovom albumu je što vam taj svet postaje blizak i omogućava vam da se saživite sa njim i doživite i iskustvo koje vam nije blisko. Album je objavila niška izdavačka kuća „Black Planet“, a album možete besplatno skinuti sa njihove bandcamp stranice, kupiti ga putem porudžbine ili nabaviti na nekom od predstojećih koncerata ovog benda.

______________________________________________

Nije lako izdržati muzičku zavisnost od koje patim, ali uz vašu pomoć ona može da postane znatno podnošljivija. Ukoliko vam se sviđa kako pišem, možete me podržati deljenjem teksta sa prijateljima, praćenjem na Fejsbuk stranici ili donacijom preko Patreon kampanje. Svi bendovi i autori koji bi voleli da pišem o njihovom radu, mogu da me kontaktiraju. Hvala vam na vremenu i čitanju!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

banner-free-download