Crtanje među andergraund redovima

U ponedeljak, 15-og oktobra, u galeriji Polet u Beogradu otvorena je izložba Milene Nićić, umetnice rođene u Francuskoj, koja je pri slobodnoj volji i zdravoj pameti odabrala da živi i stvara u Beogradu, kako je rekla u emisiji Kako da ne. Deset predstavljenih radova su ilustracije inspirisane muzikom koju Milena sluša, a to su najčešće bendovi sa domaće alternativne scene, među kojima se našao i jedan rad posvećen pesmi „Rituals of the Sun“ benda „Stoned Jesus“. Otvaranje izložbe upotpunjeno je akustičnom, anplagd svirkom, jednom od retkih koje sam doživeo u Beogradu, a zasigurno jedinstvenoj po broju učesnika i žanrova koji su se pomešali na bini.

IMG_4892

Milen Nićić i Jelena Pavlović

Ovakvi događaji na kojima se rokenrol muzika povezuje sa drugim medijima i umetnostima, ili makar služi kao početna tačka, pravi su primer koliki je potencijal ove muzike. Do sada sam video mnoge izložbe fotografija i plakata za svirke, ali ovo je prvi put da sam prisustvovao otvaranju izložbe koja toliko smisleno stavlja fokus na muziku. Milena Nićić je ostvarila vrlo promišljen koncept postavivši uz svaki rad i QR kod koji vodi do pesme, kao i odštampani tekst pesme i informacije o autoru i izdanju. Ovakva posvećenost i pedantnost u radu pokazuje da je ona istinski posvećena slušateljka, a ne neko ko se okoristio muzikom zarad promovisanja svog talenta.

Mada sam to očekivao, ipak sam bio iznenađen brojem ljudi koji su prisustvovali otvaranju. Ovaj događaj je okupio najrazličitije ekipe i pojedince, a time je ova izložba dobila na dodatnom značaju jer je ukrstila onu publiku koja se možda više interesuje za vizuelnu umetnost nego za muziku, i obratno. Ovakvi događaji su ono što čini scenu autentičnom, stvarnom, jer ako postoje ljudi koji na ovakav način crpe iz tuđeg stvaranja, kao što to Milena radi iz muzike, to je dokaz da alternativna scena nudi mnogo više nego što to na prvo slušanje možemo da uhvatimo. Zbog ovakvih događaja znam da je ipak kul biti na ovoj strani ploče.

IMG_4886Svirku je otvorio Astor Lajka odsviravši tri pesme, od kojih je poslednja simbolično bila „Deseterac“. Najavio ju je uputivši publiku da obrate pažnju na rad inspirisan ovom pesmom koji je visio na zidu. Na njegov zvuk su se nadovezale devojke iz „Vin Triste“, koje su pokazale da i u ovoj akustičnoj varijanti zadržavaju svoju originalnost. Njihov zvuk, posebno pesmu „Ako ikad“, savršeno je obojio zvuk nigerijskog perkusionističkog insturmenta uda, koji je Lola Miković svirala umesto bubnja.

IMG_4926Dvojac iz Regulatora nas je podsetio na njihov debi album, a pesma „Iva“ me je vratila u ono vreme kada sam svakodnevno preslušavao ovo izdanje. Nakon njih binu su preplavili članovi benda Dingospo Dali, kojima su se pridružili Sanja Tišma i Marko Aleksandar Gajić, pa su u toj izmiksanoj postavi odsvirali nekoliko stvari od Dingospo Dalija („Koža“ je pesma za koju je Milena uradila ilustraciju, a na svirci im se i pridružila u izvođenju ove stvari), a onda i nekoliko Tišminih i Gajićevih stvari. Masa je već bila dobro zavozana odličnim provodom i energijom, pa je prilikom pesme „Orao“ neko iz publike bacio latice cveća na Tišmu i ekipu. Posebno me je obradovalo što sam imao priliku da čujem Gajića u akustičnoj varijanti prilikom koje mu se pridružio i Aleksandar Tomašević, inače jedan od Lajkinih učitelja gitare. Gajić je svojim pesmama uspeo da prebaci ceo fokus publike na binu, pevajući „Podmladi se“ svim srcem, a posebno u trenutku kada je ustao i zasvirao stojeći, pozirajući iz fazona. Na takav nastup savršeno su se nadovezale „Besne gliste“ koje su eksplozivnim nastupom podigle ceo događaj za još jedan nivo. Oni su doveli ceo arsenal duvačkih instrumenata, a uz udo su koristili i ogroman afrički bubanj, pa je njihova svirka zvučala najpunije. U toku svirke su najavili i novi album „Mehanizam“, kojem se iskreno radujem, jer do sada nisam preterano posvećeno preslušavao njihove stvari, a verujem da će ovo biti dobar povod da im se posvetim.

IMG_5034Došao sam do tog nivoa da mogu da citiram samog sebe, ali to radim zbog svoje nesposobnosti da kažem išta više o Mileninim radovima, koji su i glavni razlog cele ove priče. Ne umem ni trougao da nacrtam, a kada sam video Milenine osnovne radove, te male formate na kojima je sve do najsitnijih detalja nacrtano olovkom, nakon čega bi ih digitalno obradila i obojila, bilo mi je jasno koliko talenta nosi u sebi, i ne samo za crtanje, već i za slušanje muzike. Zbog toga kao zaključak teksta ubacujem isečak iz onoga što sam napisao za katalog izložbe, potvrđujući time da je muzika zaista nešto više od samog zvuka, jer ovaj događaj je pokazao koliko toga rokenrol nosi sa sobom i kakve sve ljude uvlači u sebe.

Muzika nas spaja. Jednim pritiskom na „Play“ svi slušaoci se teleportuju u isto mesto, u isto vreme, a sve te glave, sa slušalicama u ušima i šeširima nad njima, okupljaju se oko iste kružnice, bilo da je ona na gramofonskoj ploči, disku ili u kruženju digitalnih zapisa nula i jedinica. Muzika nas štimuje na iste frekvencije, sinhronizuje nas na istovetne doživljaje i ma koliko se otimali i želeli da se razlikujemo, muzika nas čini istima, makar dok traje pesma, jer ako se dva tela pokreću uz isti bit, sigurno je da su ta dva tela u biti ista. Zahvaljujući Mileni i njenim radovima, otkrio sam u sebi potpuno nove doživljaje i produbio sam svoje kapacitete kao slušalac, jer muzici se treba davati baš ovako kako to radi Milena, u potpunosti, celim bićem, bez straha gde će to odvesti.

____________________________________________________________________________

P.S. U komentarima možete da podelite svoje mišljenje o tekstu, komentarisanje je anonimno, nije neophodno da ostavite pravu mejl adresu.

P.P.S. Ako vam se sviđa kako pišem o muzičkoj sceni, možete da me podržite preko Patreon kampanje. Ako biste da me častite pivo, možete to da uradite virtuelno ovde – novac trošim na ploče, albume i ulaznice, čime dirketno podržavam kvalitetne autore. Velika je pomoć i ako lajkujete stranicu ili podelite tekst koji ste pročitali, jer i od vas zavisi koliko ljudi će čuti glas alternativne rokenrol kritike. Slobodno komentarišite, svi vole da čuju glas publike, pa tako i ja. Hvala vam na vremenu i čitanju!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

banner-free-download