Čestitke studentima

Nikada nisam voleo Dan studenata! Svakog četvrtog aprila evakuisao bih se na nekoliko dana, jer ne podnosim sve one turiste iz oba Beograda koji pohrle da se ogrebu za svirku, jeftino pivo i nešto skuplji snošaj. Ne smetaju meni brojni gosti, kakav bih to princ Studenjaka bio ako ne bih pustio nekih 10.000 ljudi da mi se zabavljaju u dvorištu, ali stvarno ne podnosim lošu muziku i loše žurke.

Desilo mi se da sam jedne godine na praznični dan ostao u krugu doma. Opirao sam se koliko sam mogao, ali bila je toliko zgodna da sam zbog nje otrpeo celu svirku „Sarsa“. Ipak ni to što je studentkinja psihologije nije uspelo da mi popravi raspoloženje, previše me je bolelo da gledam sve te face koje se nikada ne pojavljuju nigde drugo osim na ovakvim slavljima, svu tu jadnu studentariju bez ideja, sve te mutne tipove koji bleje oko Klupica i izgledaju kao da će da vam zavaljaju spid ili da vam uvrnu ruku, sve te likuše koje se utegnu do pucanja šavova, a kod „Komše“ u drugom bloku uzmu guaranu i plastične čaše (vodku su ponele od kuće). Na terasama instagram žurke, iz vufera gruvaju aj-di-džej songovi, a na sve to ona muzika sa bine koja trešti među blokovima. Skoro da imam razumevanja što je zvuk uvek toliko jezivo loš, morali biste da dovedete Vranjkovića i još pet pomoćnika da ozvučite kako treba onaj prostor pred fontanom, ali to i dalje ne umanjuje osećaj neprijatnosti kad vas preklopi odzvanjanje među betonskim zidovima. I obavezno neke tenzije sa pandurima, redarima i portirima, nemaš gde ni dim da izvučeš, svi su naoštreni da te prijave, ali nikad da ti se priključe. A onda sutradan, kad se sve završi, pogledaš kroz prozor i ne vidiš park od kesa i flaša. Ceo dan gaziš pikavce i pitaš se koliko boksova cigara ispuši 5.000 studenata na jednoj ovakvoj proslavi.

studenjak

Studenjak na 4. april 2018te godine; foto: Jole Guru

Jedino dobro je što na taj dan u menzi stavljaju desert više ili bečku koja je malo manje žilava, ali ove godine ni dupla porcija pohovanog kačkavalja i napolitanke pride ne bi spasile tu strahotu da „Amadeus Bend“ nastupa u Studentskom gradu. Znao sam da to nema nikakve veze sa „Domom kulture Studentski grad“, nisu oni ti koji su organizovali opšte naradonu feštu, a bili su i toliko kul da nigde nisu ni objavili vest da će dvorište doma biti oskrnavljeno ovim koncertom. Nisam se potresao, jer dok postoji ova institucija, postoji i nada da će se stanje popraviti na mnogo bolje. Jebi ga, ja sam nedavno abdicirao zarad nekih budućih generacija, ali bojim se da će naredni princ Studenjaka nositi „puma“ kačket umesto šešira. Mada, možda u nekoj paralelnoj stvarnosti postoji drugi ja, Miki, ili tako neki ošišani batica, koji isto tako ide na koncerte, ali prati samo treš, samo narodnjake, samo amadeus bendove i njima slične, a umesto tabakere u džepu nosi bombonjeru.

Turbo milenijalci grade ukus po broju pregleda na Tjubu, a šabani za glavni argument uzimaju to kako svi znaju narodnjake. Ne kapiraju da je mnogo lako naučiti sve te pesme, jer kad čuješ jednu, već ih znaš hiljadu. Imam i ja dane kada mogu da slušam taj treš, čak i uživam u njemu, pa zamišljam kako bi bilo da sam Miki i da pišem izveštaje sa nastupa po kojekakvim diskotekama, šatrama i masovnim vašarima nalik na ovaj. Ili da sedim i sa pažnjom gledam „IDJ Videos“ i analiziram spotove za neku rubriku kao na Heličeriju ili Džepu, dok pevušim „ja to volim“. I na koje stihove bih muvao ribe, i koje trenerke bih nosio sa kojim patikama, i šta bi me u svemu tome radilo…

U nekom paralelnom univerzumu, bio bih na tom nastupu „Amadeus Benda“ i pisao bih „kako su svi pevali“, kako se „masa dobro provodila“, a kako su „muzičari bili energični i emotivni“, a to bi čitala neka druga publika, neki drugi ljudi koji bi popunjavali moj svet, jer šta slušaš, to ti se i dešava. Sigurno i u tom svetu ima puno toga za doživeti, ali ja ipak biram da ostanem ovde, sada već daleko od Studenjaka, ali sa svešću da mi te pesme nisu samo za zabavu, i da me muzika vodi kroz život, jer, što kaže onaj Amadeus, jedini pravi – Rambo Amadeus, „vjerna je bila samo muzika“.

_____________________________________________________________________________

Ako vam se sviđa kako pišem o muzičkoj sceni, možete da me podržite preko Patreon kampanje, novac trošim na ploče, albume i ulaznice. Velika je pomoć i ako lajkujete stranicu ili podelite tekst koji ste pročitali, jer i od vas zavisi koliko ljudi će čuti glas alternativne rokenrol kritike.

Hvala vam na vremenu i čitanju!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

banner-free-download