BRF koji obećava

Bilo je nemoguće da bude loša epizoda koju otvori Repetitor. Pogotovo pesmom „Ekspedicija“:

Jedan put vodi ovde
Drugog nema izlaza
Nijedna ekspedicija se
Nikad nije vratila

Kao i u slučaju druge epizode Bunt Rok Festivala, koju je otvoio Smoke Mardeljano, bilo je očekivano da posle ovakvog uvoda uslede kvalitetni bendovi.

Svi bismo da budemo kao Repetitor – da pravimo evropske turneje, da šaljemo snimke iz Amsterdama, da rokamo pred Kinezima u transu, da sviramo 3 vezana koncerta u istom gradu, da na članove našeg benda podjednako otkida i ženska i muška publika, da budemo zajebani, da budemo voljeni, da budemo bunt i rokenrol. I mada sam već mnogo puta pisao o Repetitoru, uvek nalazim razloge da se osećam nedorečeno, jer ovaj bend je toliko veliki da uvek postoji nešto novo, pa čak i kada sviraju pesmu koju sam već čuo u studijskoj i živoj izvedbi. Ako postoji nešto zbog čega mi je drago da se BRF prikazuje, to je ovaj snimak „Ekspedicije“. Izljubio bih kamermana koji je onako dobro snimio Anu Mariju, a onaj momenat kada se Boris unese u kameru (5:30) je primer za sve kako se treba ponašati u televizijskoj emisiji; nikada ne dozvoliti sebi da popunjavate program, već da se program vrti oko vas.

Zamerke koliko je to u tehničkom smislu kvalitetan bend potpuno su opravdane, ali samo ako vam je zaista stalo do toga od čega je napravljena ta muzika, jer ako želite da vidite šta ta muzika radi, dovoljno je da odete na jednu njihovu svirku ili da pustite sebi „U pravom trenutku“, čiji gruv bi osetili čak i gluvi. „Repetitor“ je odličan primer za sve takmičare (a i za neke članove žirija), kako biti istrajan u tome što radiš, kako pomerati granice i svojom muzikom uticati na svet oko sebe. Ovaj bend je jedan od retkih koji zaista zastupa angažovanu ideju muzike i ne krije se od odgovornosti koju im popularnost nameće, već tu popularnost koriste da skrenu pažnju na probleme i mogućnost da se oni reše. Zato mi je sjajno sve što je Boris rekao u uvodnom razgovoru, jako cenim to što ne mistifikuje svoj bend i put kojim su išli, već uvek govori o tome potpuno prizemno i otvoreno. Da je kamerman u tom trenutku zumirao na njegovog imenjaka, video bi suzicu kako mu se sliva niz obraz zbog razlike između rokenrola i bunta koji zastupa „Repetitor“ i onoga što RTS ničim izazvan pretpostavljaju za njegov bend.

Za mene je ovo bila najzanimljivija epizoda BRF-a baš zato što su se bendovi razlikovali i po muzičkom žanru i po ideji. Jako mi je prijao fanki početak koji je prikazao bend „Bob Rok“ iz Jagodine. Osim Džanki Zulua nismo mogli da čujemo kvalitetan fanki u ovoj emisiji, pa je „Fankenštajn“ bio pravo osveženje, a ako uporedite njihove svirke, videćete i ozbiljnu razliku u kvalitetu i izvedbi. Ne mogu da se usprotivim bilo čemu što Vasil Hadžimanov ima da kaže o muzici, ali meni ni na trenutak nije zasmetao aranžman pesme, niti mislim da je nužno da to sve bude jednostavnije. Jedini problem koji sam video u pesmi su labavi momenti u tekstu, ali i oni su retki, pa je ta ideja o Fank čudovištu koje se bori protiv građana opsednutih Grand paradom zapravo vrlo kreativna. I možda se pesma malo razvukla do kraja, ali „Bob Rok“ je bend koji bih zasigurno otišao da čujem uživo, pa se nadam da ćemo se negde sresti.

O novosadskom bendu „Clyde“ sam pisao još pre tri godine kada sam ih, po prvi put, slušao na „Belgrade Demo Fest Live“ festivalu. Još tada sam rekao da mi je sjajan njihov nastup i ponašanje na bini, ali da ne bih pustio neku njihovu pesmu ni da mi spektor uvrće ruku. Iako su se članovi benda podmladili, čini mi se da je pevač malo prop’o, verovatno od rokerskih žurki i sveg tog viskija na jahtama usidrenim na Štrandu, pa mi i ne smeta što je kreštao u završetku pesme, jer iz iskustva znam koliko je teško biti rokenrol zvezda. Stvarno – teškoe. Prezabavno je što jedan ovakav bend postoji i svakako se nadam da postoji i publika koja bi dala na smislu njihovoj muzici, ali činjenica je da je ovo toliko anahrona i nevažna muzika da za nju može da se nađe mesta samo u ovakvoj emisiji. Bend Klajd je pobednik samim svojim postojanjem, ali ne zaslužuje priznanje za to što radi, pa čak i ako prihvate ideju da su bend za zabavu i glem-sprdnju, jer za mene nema ničeg goreg od sarkazam-bendova kao što su Mortal Kombat, Brkovi i Pero Deformero. Mada, ako dostignu njihovu popularnost, možda će i njih zvati na svaki jebeni festival.

Kao što mi je „Sitzpinker“ bio otkriće u drugoj emisiji, tako mi je Sanja Tišma bila otkrovenje u ovoj. Iako je po rečima voditelja ona već dugo na muzičkoj sceni, nastupala je kao bubnjarka u bendovima koje nisu imenovali (a koje me je mrzelo da kopam), ovo je bio prvi put da čujem za nju. Sudeći po njenom prezimenu, očekivalo se da bude drugačija, ali pesma „Orao, pa šta?“ je zaista bila jedna od autorski najoriginalnijih stvari koje ste mogli da čujete za ovih 7 emisija, pa je time opravdala očekivanja koja su joj zaveštana Tišmom iz „Lune“ i „La strade“ (čiji sam ozbiljan fan). Uz nju je nastupala i „Masa“, ali je ipak Sanja Tišma ta koja je odnela pobedu, jer sam siguran da bih slušao ovu pesmu i da ne postoji nijedan insturment sem ukulelea (ko još svira ukulele?!), pa čak i samo njen glas. Vukašin Marković je u pravu kada kaže da je udaljena od publike, ali mi se ložimo na to, ja bih joj rado pisao mejlove i zbog njenog nastupa se prilično radujem finalnoj emisiji.

Ova emisija je jedna od onih koje opravdavaju postojanje BRF-a, a što se mene tiče – i RTS programa. Kako se bližimo finalnoj emisiji, jasno mi je da će ona verovatno biti najpopularnija i najinteresantnija za gledanje, pa shvatam čemu služe neki od bendova koji su prošli do sada. Priznajem da mi se odnos prema ovoj emisiji menja od potpune ogorčenosti preko tolerisanja do istinskog sviđanja, čemu je u mnogome doprinela Serđova pobeda u prošloj epizodi i Sanja Tišma u ovoj. Možda ne bi bilo loše da bacimo kladžu ko će da pobedi u finalu?

____________________________________________________________________________

P.S. Slobodno komentarišite tekst, ne morate da ostavite pravi mejl, niti će vas neko cimati zbog toga, fora je da komuniciramo javno o rokenrolu.

PP.S. Ako vam se sviđa kako pišem o muzičkoj sceni, možete da me podržite preko Patreon kampanje, novac trošim na ploče, albume i ulaznice, čime dirketno podržavam kvalitetne autore. Velika je pomoć i ako lajkujete stranicu ili podelite tekst koji ste pročitali, jer i od vas zavisi koliko ljudi će čuti glas alternativne rokenrol kritike. Ako vam se tekst ne sviđa, imate pravo da prokomentarišete i ukažete na greške ili me jednostavno popljujete. Hvala vam na vremenu i čitanju!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>