BG triologija III – Nedelja za stoner

Ako se probudite u nedelju oko pola tri posle podneva, ako je u menzi već razgrabljen ručak, a niste baš pri parama i pri volji da ustanete iz kreveta, pustite sebi neki stoner rok, neka vas prikuca za krevet (ili za krst, kao „Stoned Jesus“). Ali to samo u slučaju da Stoned Jesus ne svira te večeri u Božidarcu na Vračaru – u tom slučaju neophodno je da vaskrsnete do devet sati, jer tad nastupa ovaj ukrajinski bend koji je sa istoka doneo novi talas stoner roka.

Ne znam koji je koncert duže očekivan i najavljivan od ovog. Ne samo da je iščekivan 18-og septembra prošle godine, kada nije održan jer bend nije mogao da pređe Mađarsku granicu zbog fine mađarske žičane rapsodije kojom su pokušali da reše imigrantsku krizu, već i ovogodišnji 29-ti novembar je planiran mesecima u napred. Organizacija Resetor je konačno uspela da sinhronizuje datume i mogućnosti izvođača i da pred beogradsku publiku dovede tri neverovatna benda na kojima vrlo lepo stoji etiketa „stoner rock“.

Ako ste išli na svirke u Božidarac, znate da obično kasne sa satnicom, ali to nije slučaj u Resetor organizaciji kada je sve bilo skoro u minut tačno, zbog čega sam naravno zakasnio da čujem ukrajinski bend „5R6“ koji je otvorio svirku. Ušao sam u salu baš kada su zakucavali poslednje rifove, a publika pred binom je klimala i lomila se u tvrdom i teškom gruvu. Koliko sam propustio time što sam kasno nahvatao liniju 83, shvatio sam tek pošto sam preslušao albume koje imaju na bendkempu. Jeb’o te, da mi je još tri života da se naslušam svega što postoji od muzike… Kod ovog benda me malo smara taj epski fazon koji imaju u svojim tekstovima, kao i povremen upliv pauer (power) metala koji imaju u gitarskim solažama, ali zasigurno osećam i prihvatam gruv i snagu sa kojom sviraju. Mislim da su organizatori dobro prepoznali potencijal koji ovaj bend ima i promišljeno su ga postavili da otvori svirku i podigne atmosferu. Šteta je što je većina pubike u to vreme blejala ispred Božidarca i cirkala.

5r6

foto: Bojan Mitrović

Meni je glava već zujala od preterivanja i vezanog partijanja u poslednja dva dana, pa sam se jedva držao na nogama, ali u trenutku kada se „Stoned Jesus“ popeo na binu, već sam osetio osveženje. I pre nego što su počeli svirku, slali su jako dobru energiju. Njihov frontmen i idejni vođa, Igor Sidorenko, ljubazno je razgovarao sa tehničarima i isprobavao zvuk. Kada su se namestili, obratio se publici na srpskom, na šta je masa oduševljeno zavrištala. Neki su uzvikivali kako ih čekaju već dve godine, drugi su naručivali pesme, a bend je otvorio nastup sa „Electric Mistress“ sa albuma „Seven Thunder Roar“.

stoned-3

foto: Bojan Mitrović

Lista je bila dinamična, spuštali su i dizali tenziju, a već na prvoj pesmi ljudi su divljali, što je iznenadilo i samog frontmena koji je rekao da posle njih ima još jedan bend i da publika treba da čuva snagu. Mislim da niko nije obratio pažnju na njegov savet jer su ljudi bili u ekstazi, „Stoned Jesus“ ovde ima veliki broj fanova. Bend je smirio situaciju prebacujući se na laganije stvari od kojih je „Stormy Monday“ bila ispraćena horskim pevanjem publike. Način na koji se ponašaju na bini i kako Igor komunicira sa publikom odaje utisak velike sigurnosti, što je najupečatljivije u trenucima kada solira i kada stane na samu ivicu bine i nad glavama onih u prvom redu solira. Sviđa mi se njegov fazon jer je vrlo ekspresivan u izvođenju pesama i načinu na koji peva, na licu mu uvek vidite emociju i bilo je jasno da stvarno oseća vezu sa publikom jer nas je sve vreme podsticao da pevamo sa njim. To je zabeležio i Mateja Cvetičanin u svom tekstu, ističući baš tu prirodnost i odsustvo foliranja na sceni.

Izrokali su i „Here Come The Robots“, a onda su maksimalno ustondirali celu svirku vozeći neku sporu stvar u kojoj su basista i Igor mlatili glavom jedan ka drugom, tako da je njihova kosa pravila ukrštene talase. Bilo mi je žao što nemam dugu kosu k’o moj ortak Lajka, jer ova muzika je savršena za propadanje u zvuk i lagano drmanje glavom.

stoned-jesus

foto: Bojan Mitrović

Nažalost, svirka je trajala samo sat vremena, ali je poslednju stvar, „I’m the Mountain“, pokidala sve. Bend je bio vidno oduševljen reakcijom publike, pevanjem i energijom koju su uzajamno slali jedni drugima. Igor je na foru prekinuo pesmu na pola čime je napravio dramsku napetost pred poslednje rokanje i solažu, da bi pustio da onaj poslednji urlik refrena otpeva ceo Božidarac. Na kraju je publika držala bend svojim aplauzom i vikali su za bis sve dok Igor nije skinuo majicu, a zatim i patike, i bacio ih u publiku. Ovo je bio najbolji mogući oproštaj od kraja njihove turneje i beogradske publike koja ih je konačno dočekala.

metadon

foto: Bojan Mitrović

Nakon njih nastupio je „Methadone Skies“, rumunski instrumentalni bend koji svira nešto nenormalno. Meni je glava već toliko zujala da sam jedva uspeo da ispratim do kraja, ali mi je od tih dugačkih, skoro beskrajnih kopomozicija, koje se razvijaju, penju, stišavaju i prosto žive, bilo jasno da je i ovo jedan odličan bend koji je našao način da tu stonersku crtu razvije i dopuni svojim idejama i interpretacijama. Slažem se sa Gordanom Lazinicom koji je u svom tekstu istakao kako je nekada nepotrebno imati vokal da bi se prenela ideja benda. U slučaju ovog sastava, to je potpuna istina, jer ono što su svirali je bilo jasno kao da su nam rekli – sad ćemo da vas skrcamo, onda ćemo da vas provozamo, onda će malo da vam bude teško, ali nastupiće blaženstvo kad izrokamo poslednji deo. Bilo je to pravo putešestvije kroz tvrd zvuk i rokanje.

Istakao bih da su retki organizatori poput Resetora koji stvarno poštuju satnicu i ističu obaveštenja o svirci dovoljno ažurno da znate šta se dešava, a pogotovo u ovom slučaju kada su karte od prošle godine i dalje važile za ovaj koncert. Nakon tri večeri u Beogradu koje sam proživeo kroz koncerte, preostalo mi je samo da padnem u krevet i pokušam da obnovim zuvčne receptore u telu, jer me je ovaj stoner zvuk dezintegrisao na najprostije čestice. Time i zatvaram triologiju o Beogradu u kojem uvek ima dobrih svirki, samo treba imati snage, a i kinte, da se sve isprati.

______________________________________________

Nije lako izdržati muzičku zavisnost od koje patim, ali uz vašu pomoć ona može da postane znatno podnošljivija. Ukoliko vam se sviđa kako pišem, možete me podržati deljenjem teksta sa prijateljima, praćenjem na Fejsbuk stranici ili donacijom preko Patreon kampanje. Hvala vam na vremenu i čitanju!

1 Odgovor

  1. март 20, 2017

    […] Stoner rok, koji je doživeo renesansu u muzici današnjih bendova kakav je Stoned Jesus (o čijem nastupu sam takođe pisao), može se pronaći u svojim sirovim osnovama u ovoj pesmi. Rif […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

banner-free-download