■ Video Stop ■ Organizam – Ne verujem nikome

Navikli smo da nas Organizam iznenađuje novim i kreativnim video spotovima od kojih su najslabiji bili oni sa najozbiljnijim budžetom i pozadinom, kao spot za pesmu „Kosmos“. Njihova radna filozofija „sam svoj režiser“ je donela na scenu neke od najzanimljivijih muzičkih videa do sada, a spot za pesmu „Hjuman“ je jedan od onih o kojima sam već pisao

Muzički video za pesmu „Ne verujem nikome“ je iznenađenje u svom minimalizmu. Očekivao sam da će najava novog albuma proteći uz pirotehniku, borbe sabljama i podivljale džemke koje sam lovio po njihovim snimcima sa društvenih mreža, ali Organizam nam je doneo nešto obično i jednostavno – svirački spot u kojem je sterilna bela pozadina lišena svake priče, a glavni sadržaj su članovi benda koji sviraju svoje instrumente.

Grozim se sviračkih spotova i obaveznih zumiranja na gitarske solaže, ali u ovom slučaju nisam odmah odbacio spot kao škart, već sam se zapitao o razlogu zbog kojeg je snimljen baš na ovaj način i baš sada kada je „Organizam“ potpisao ugovor sa Glitch Records“ izdavaštvom.

Mislim da je odgovor baš u tom novom početku: novo predstavljanje sa novim bubnjarem i novim krovom nove izdavačke kuće. Zbog toga nema ničega sem benda koji svira i simulacije studijskog prostora u kojem je najveći događaj vrisak Ivana Boškovića u mikrofon. Uz to moram da primetim da me od gitarskih solaža u krupnom planu mnogo manje živciraju zumiranja na onaj DJ-okret potenciometra na klavijaturi (00:34) Bogdana Obradovića.

U jednoj od onih epizoda balkanrokovskih nehvalospeva pesma je ocenjena kao kurčenje i merenje „čija je patka veća“, čemu puno doprinose i pojedini kadrovi na međunožje basiste Igora Šćepanovića, pa bih voleo da zaključim tu priču pretpostavkom (nastalom isključivo na osnovu muziciranja članova benda, nikako po metodi „aj da ga merimo“ u wc-u BIGZ-a) da je bubnjar Ognjen Martinović najodbareniji u ovoj četvorci, jer način na koji prirodno menja gruv i opušteno se prebacuje kroz složene ritmove ove pesme svedoči o veličini njegovog talenta i dužini muziciranja.

Progresivna muzika na kojoj je Organizam patentirao svoj intergalaktički spejsšatl prvog albuma svakako jeste kurčenje u muzičkom smislu, ali ono lako može da bude impotentno hvalisanje ako iza njega nema pesme, nema sadržaja koji će slušalac da pusti sebi zarad sebe samog, a ne zarad divljenja veličini i tehnici. U slučaju pesme „Ne verujem nikome“ postoji očigledan kvalitet kojem imam potrebu da se vraćam, i to najviše zbog teksta koji pokazuje da je i Organizam sklon melanholiji i odustajanju, ljudskoj slabosti i nesposobnosti da se izborimo sa svim izazovima, pogotovo onim iz realnosti Srbije u 2020. godini. U svemu tome jedinu zamerku imam na poslednji stih čiju lepotu i upečatljivost kvari samo čudno akcentovanje reči šestar.

stalno zaboravljam – nema prostora za greške
jer ceo moj svemir obuhvati šestar.

Sudeći po ovom spotu, kao i po novim pesmama koje izvode na svojim koncertima, njihovo kosmičko putovanje se nastavlja, hrabro u otkrivanju novih prostranstava, koja bismo imali prilike da uživo čujemo 3. aprila u Domu omladine, ali zbog svetske trneje krosover benda COVID-19, moraćemo da sačekamo neki bolji trenutak.

Do tad – aj da ga merimo.


Dok traje karantin i zabrana okupljanja, ne znam kako preživljavaju muzičari, ali muzičkom ovisniku kakav sam ja uopšte nije lako. Da biste mi olakšali krizu (koja postoji i kad nema opasnosti od epidemije), možete me podržati na ko-fi platformi skromnim donacijama.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *